Milan Marić o Tomi: "Odakle tolika autodestrukcija sa takvim božanskim talentom i željom za životom?"

Glumac Milan Marić bio je gost novog susreta u okviru Parobrodovog serijala "Hajde da pričamo", u kojem se posebno osvrnuo na naslovnu ulogu u filmu "Toma".

Na ovom susretu, koji je ispraćen sa veoma velikim interesovanjem javnosti, Marić je izjavio da je bio u čudu kako se snimanje filma odigralo, naročito jer je započeto u jeku pandemije i samim tim je ceo projekat bio neizvestan.

"Sećam se da sam se u martu vratio iz inostranstva i zbog toga bio u dodatnoj izolaciji, a tada me je Dragan Bjelogrlić pozvao. Ja tada njega nisam poznavao, znao sam samo ko je on, a on mi je tada predložio da se okušam za ulogu Tome Zdravkovića", priseća se Marić.

Prema njegovim rečima, zajedno sa početkom snimanja "Tome" se "otvorilo jedno novo polje."

"Čitav taj proces bio je veoma važan za sve nas. Pitali smo se šta mi zapravo ovim filmom želimo da kažemo, o čemu pravimo film, ko je Toma zapravo bio", rekao je Marić i dodao da je dramaturgija serije "Toma", čije je snimanje u toku, veoma drugačija od filma, "od kojeg se moralo početi".

Kako je Marić istakao, najvažniji princip "Tome" je emocija.

"Opasnost emocije je to što je ona kao humor...Ne treba je forsirati jer tada samo postaje sve neprijatnije", kaže Marić i dodaje da je glavna emocija filma tuga i da je zbog toga radni naslov nosio naziv poznate Zdravkovićeve pesme "Šta je to u meni što se zove tuga".

Glumac je naveo da je "siguran da biti Toma Zdravković nije bilo nimalo lako" i da se to vidi u tekstovima klasika koje je ovaj boem pisao i načinu na koji ih je stvarao.

"Mene je zanimalo odakle potiče tolika količina autodestrukcije sa takvim jednim božanskim talentom i tolikom željom za životom... Muzika je bila Tomin ventil, tako sam ja njega doživeo", kaže Marić.

Marić kaže da smatra da je većina umetnika autodestruktivna i da se zbog toga postavlja pitanje da li bi Zdravković bio to što jeste da nije bilo te njegove osobine i teškog života.

"Umetnost se zasniva na tome šta si ti. Čitav tvoj život, karakter, senzibilitet, sve što proživljavaš i kako proživljavaš odražava se na ono što radiš... Zbog toga mislim da postoji i strah od puštanja te autodestruktivnosti. Iako nas to ubija, hoćemo li mi biti mi bez toga?", pita se Marić.

Prema njegovim rečima, "Tomine pesme su klasici puni iskrenih emocija koji su živeli i pre stvaranja filma o njemu, i ljudi su u njima prepoznali sami sebe."

"Ne možeš da prepoznaš iskrenu emociju, a da ona jednostavno prođe kroz tebe... Film Toma je stvorio jaku emotivnu vezu sa svojim gledaocima. To prevazilazi naša kinematografska merila... Nema nagrade niti dobre kritike koja se može meriti s tim", navodi Marić.

Dodaje da je "u jednom trenutku je postala normalna pojava da mu nepoznati ljudi prilaze na ulici i otvaraju se pred njim i ispovedaju se, jer su se preko filma toliko vezali za njega".

Marić takođe navodi da je "Toma" doživeo toliku popularnost da mu čak ni piraterija nije mogla naneti preveliku štetu.

"Loše je što se pojavila piraterija, ali ona nije oštetila film. Potražnja za bioskopom bila je i dalje veoma velika", kaže Marić i dodaje da je "Toma u datom trenutku nešto uradio s ljudima da su oni želeli da se čak nekoliko puta vraćaju u bioskope da ga pogledaju".

Marić dodaje da je on sam neko vreme pokušavao da "produži zadovoljstvo koje mu je film doneo" tako što će izbegavati da ga pogleda u celini jer bi "gledanje zaokružilo tu jednu epohu", a on nije želeo da se to desi.

(Telegraf.rs/Tanjug)