Ekskluzivni intervju s novim Tragačem: Milan Bukvić za Telegraf o "Poteri" i kako "puni" svoju bazu znanja

"Potera" dobila je "pojačanje" u vidu novog, četvrtog Tragača. Znanje takmičarima testiranje momak koji je već poznat ljubiteljima kviza. U pitanju je Milan Bukvić, koji se već oprobao u "Poteri", a jedan je od najboljih učesnika koji je učestvovao u ovom kvizu.

Ekipa portala Telegraf.rs imala je priliku da porazgovara sa novim Tragačem. Milan nam je otkrio kako je dobio posao u "Poteri", kako "puni" svoju bazu znanja, kakav će biti prema takmičarima, kakvo mišljenje ima prema svojim kolegama (Tragačima), koja mu je "slaba tačka" i mnogo toga drugog.

Preporučujemo

• Kako ste dobili poziv da budete Tragač u "Poteri"?

- Preko kastinga. Bez trunke foliranja, sam poziv na intervju i testiranje mi je bio značajan kompliment i više sam došao kako bih ispoštovao poziv, nego nadajući se da ću biti uzet u ozbiljnije razmatranje. Naravno, poznate su mi predispozicije kakve se traže za takvu ulogu i lično sam znao i osećao da sam kadar da to iznesem, ali Srbija je puna dobrih i iskusnih kvizaša i imao sam utisak da bi moje angažovanje bilo “preko reoda”, da bih bio prerano i prebrzo bačen u vatru. Međutim, iz nekog razloga sam tog dana bio prilično raspoložen i nakon obavljenog razgovora i prolaska kroz nekoliko nekih 60-70 pitanja imao sam utisak da su ljudi iz produkcije znali da je uz neku doradu to manje-više ono što im je trebalo. Da sam bio neispavan, istremiran i neinspirisan sigurno od svega toga ništa ne bi bilo. Sitnice često znaju da odluče značajne momente u čovekovom životu, pa čak i najbanilniji biološki procesi.

• Kako "punite" svoju bazu znanja? Šta najviše volite da čitate, gledate? Koja su Vaša interesovanja?

- Ono što me je u tom pogledu izvuklo je činjenica da sam pasioniran ljubitelj oblasti koje su fundamentalne za učešće u kvizovima i da se njihovo dobro poznavanje “preliva” i na neke sfere koje me manje interesuju. Na primer, geografiju Severne Amerike poznajem daleko slabije od geografije Evrope i Azije, ali mi je praćenje NBA liga omogućilo poznavanje stacioniranosti 30-ak ponajvećih američkih gradova. Na osnovu toga znam da reka Misisipi izvirući iz jezera Itaska okvirno povezuje grad u kom je igrao Kevin Garnet (Minesota) sa gradom u kom su igrali Kris Pol i Predrag Stojaković (Nju Orlins) kada sam tu ligu najviše pratio. Ili poznavanje novovekovne racionalističke filozofije me istovremeno upućuje na uvid u astronomska i tehnička otkrića iz toga perioda ili u barokno slikarstvo i dramu francuskog klasicizma. Sve je sa svime povezano i sve jeste jedno i u tom kontrolisanom haosu moguće je proći bezbrojnim putevima i opet se naći na identičnom mestu. Otuda i ona formulacija osnivača Kviskoteke, legendarnog Laza Goluže, o kvizašima kao vitezovima uzaludnog saznanja.

• Da li ćete biti popustljivi prema takmičarima ili ćete biti nemilosrdni, tako da im nećete lako dati da odbrane svoju novca?

- Nema većeg poštovanja prema protivniku nego dati sve od sebe kako bi ga pobedio. Jako mi teško pada kada nekog “pošaljem kući” pre vremena, iako bez sumnje navijam za sebe. Ljudi dolaze sa svojim potrebama, očekivanjima, nadanjima i naravno da je čovečno biti empatičan u takvim situacijama. Tako da im se svima ovom prilikom izvinjavam. Tu zaista postoje gladijatorski momenti i oni nam tu ne ostavljaju prostora za preveliku euforiju, već samo za stisak ruke.

• Kakvo je Vaše mišljenje o kolegama Tragačima? Ko, po Vašem mišljenju, ima najveći kapacitet znanja?

- Konj na kog bih se kladio je Žarko (smeh). I to ne zato što se poznajemo mimo "Potere", već zato što ga smatram jednim od najkompletnijih srpskih kvizaša i posebno zato što je mnogo uradio za popularizaciju kvizova u Srbiji, kako preko televizijskih nastupa, tako i preko izrade pab kvizova i kontrole testova u sklopu Srpske kvizaške asocijacije. Sada smo ljuti rivali na jednom pab kvizu i trenutno uz gigantsku pomoć svojih prijatelja imam blagu prednost, mada može tu još svašta da se desi. Čudni su putevi Gospodnji, ali optimista sam u pogledu ishoda tog rovovskog kviz-rata.

• Tragači nekad deluju kao da nemaju slabu tačku. Da li postoji neka materija koja Vam "ne ide" od ruke?

- Sve ono što Čika Joci Memedoviću ide od ruke meni ne ide, kao što je moglo da se vidi u prvoj epizodi. Građevinarstvo na primer. Mada ima u ovom kvizu mesta za obojicu, nisu granice između nas dvojice oštre kao što deluje na prvi pogled (smeh). Medicina mi je najjača oblast i to mi je u ovom trenutku, a i ubuduće najvažnije.

Tragači Milan Bukvić, Predrag Milinković, Milica Jokanović, Žarko Stevanović, voditelj Jovan Memedović (u plavom odelu) Foto: Two Rivers / Promo

• Da li ste ikada učestvovali u kvizovima? Ako jeste, koji su kvizovi bili u pitanju? Da li možete da se prisetite neke zanimljivosti?

- Samo dva puta u "Poteri". Kao 18-godišnji gušter davnih dana i prošle godine, čega se verujem većina čitalaca seća. Izgubio sam 1 na 1 od Milorada u završnjoj "Poteri" i mislim da mi je znanje već tada bilo spremno za taj duel, ali glava nije. Kao Dušan Vlahović kada je debitovao za Fiorentinu, vidite da on sve zna, da ima predispozicije bolje od Levandovskog, ali mladost mu ne dozvoljava da sve to odmah pokaže, nije naučio da pobeđuje, da napor izgura do kraja I da se ne oduševljava sitnicima. Nemam nameru da se izjednačavam sa njim, ali takva analogija se može primeniti i u mom slučaju. U tim godinama je možda I bolje doživeti pedagoški neuspeh. Što se anegdote tiče, reč je o prvom učešću, kada je "Potera" bila tek na početku. Na brzim pitanjima je bilo pitanje “koji je drugi naziv za srednjovekovna trgovačka udruženja poznata kao gilde”, na šta sam ja odgovorio hanze, a traženi odgovor je bio cehovi.

- Naravno, kao i svaki prepotnenti tinejdžer nisam sumnjao u svoje znanje I odbio sam da se snimanje nastavi dok se ne proveri da li hanze mogu da se priznaju. Tadašnji urednik pitanja bio je istoričar Predrag Marković i ljudi iz produkcije su ga zvali da se definitivno uvere da li sam dao tačan odgovor, pošto je reč o relativno srodnim pojmovima. Međutim, on je u tom trenutku bio na nekom sastanku i čekalo se nekih 15-ak minuta kako bi on izašao na pauzu i mogao da se javi. Naravno, za njega je to pitanje bilo luk i voda i objasnio je da su gilde/cehovi strogo struknovna trgovačka uređenja, a da je hanza bio srednjovekovni naziv za skupinu trgovačkih gradova duž celog Baltika na čelu sa Libekom. Kasniji proces obrazovanja mi je pokazao dubinu i jednostavnost te razlike, a tada samo što nisam štrajkovao glađu zbog tog pitanja. Jednom rečju - užas. Što bi rekao jedan naš fudbaler - oprostite mi moju ružnu prošlost.

• Da li imate neku poruku za takmičare? Šta biste ih savetovali?

-Sećam se scene iz “Porodičnog blaga” kada je Beban pitao Zlatka šta je to srednja klasa, a on mu je onako indolentno, stružući poslednje mrvice nes kafe, odgovorio “srednja klasa, srednja žalost”. Ne budite malodušni kao Zlatko i kao ja što sam bio i obavezno idite na višu sumu. Ne postoji bolja stvar koju ćete u tom trenutku učiniti i sebi, i samoj emisiji i gledaocima.

(Telegraf.rs)