Zašto sam film "Toma" gledala dva puta: I treći ću

- Važno obaveštenje za sve. Film "Toma" je predivan, treba da ga odgledate, i treba da ga odgledate u bioskopu - bilo je prvo što je redakcija Telegrafa čula nakon što se novinarka vratila sa pres projekcije.

Otada je prošlo dve nedelje, a i premijera i, evo, više od 100.000 ljudi je pogledalo "Tomu". I svi imaju samo jedan komentar:

- Ne sećam se kada se neki film apsolutno svima dopao.

Nekima toliko da su ih u ove dve nedelje gledali dva puta. Ovo su razlozi:

Najemotivnija scena u srpskom filmu

Nećemo otkriti mnogo, samo ovo: Branka Katić kada nalazi Glogovčeve čarape u „Ubistvo s predumišljajem“, Kejt Vinselt kada pušta DiKaprija da potone u okean u „Titaniku“ i scena „Za Ljiljanu“ u „Tomi“ – sve to staje u isti koš. Za bioskopsku projekciju trebaju vam karta i pakovanje maramica.

Zbog čega te scene deluju toliko autentično objasnio je reditelj Dragan Bjelogrlić.

- Desio se jedan fenomen, a to je da smo te najemotivnije scene uzimali "iz prvog puta". Imali smo problema oko nekih drugih scena, ali kada je dolazilo do emocije, glumci su to tako radili da nisam imao zbog čega da tražim drugi put. I to mi je bio pokazatelj da smo svi u tome, da svima, koji su u trenutku snimanja tu, zastane knedla u grlu - rekao je Bjela.

Nateraće vas da se zamislite nad svojim životom.

Kad se pomene Toma Zdravković, prva reč koja mnogima padne na pamet jeste "boem". Ipak, boemština je mnogo više od vina, suza i lupanja čaša, podseća nas ovaj film. Treba biti hrabar da svoju tugu preisputuješ iznova i iznova. "Toma" upravo to čini - dok prolazimo kroz život filmskog pevača, mi neizbežno analiziramo svoj. Šta bi radili da možemo sve ispočetka? Da ti je izbor od nekad, a pamet od sad? Čime meriš svoj život? I koliko si uopšte živ?

Replike koje ćemo ponavljati godinama

Moglo je da bude "na silu", "izveštačeno", "neprirodno", ali nije. Ono što predivno funkcioniše u ovom filmu jeste da je scenario neraskidiv od pesama. Svaka dolazi u pravom momentu... Kao, na primer, „Što te nema“, kada Toma, u sumraku Jugoslavije, uputi posvetu „Za sve one kojih više nema i za ono čega neće biti“.

I to nije jedina rečenica koja preti da slomi srce. Da ne kvarimo, evo još samo jedna: "Kad bi život imao reprizu. Pa jedan da živiš kako 'oćeš, a drugi kako moraš".

Ipak, dok dođete do suza, mnogo je smeha. Replike koje će se sigurno urezati na u pamćenje jesu i provale koje jedva čekate da "servirate" svojim prijateljima. Sve u ovom filmu je toliko vitalno, a ima li išta življe od smeha?

Jedna od scenarista, Maja Todorović, kazala je da su se prilikom pisanja scenarija trudili da sačuvaju "dušu"...

- Koliko je to nešto neuhvatljivo, nešto što polazi iz autentičnosti, ljubavi, tuge, života u svoj njegovoj sirovini. To je ono što prevazilazi i intelektualni, elitistički momenat, jer dira čoveka, to je emocija protiv koje ne može da se bori intelekt.

- Svi njegovi odnosi mogli bi da budu film za sebe, jer je on u sve ulazio dosta iskreno, sa mnogo ljubavi, sa puno mnogo i mislim da se to oseti i u njegovim pesmama. Autentičnost u emociji, ogoljavanje do kraja - ocenila je Todorović.

Muzika

Naći ćete ponovnu ljubav za onu našu pravu, iskonsku narodnu muziku, koju smo u nekom trenutku zanemarili u korist melodija sa upola manje duše. I nisu samo Tomine pesme ovde u fokusu, film ne štedi na muzičkom bogatstvu. Nije ni čudo što ga je novinar Variety-ja, Amerikanac kome ove numere nisu u krvi i sećanju, nazvao „muzički raskošnim“. Aco Pejović i Suzana Bogdanović dali su već dobro utvrđenom gradivu novu svežinu i iskreno se nadamo da će numere u njihovoj verziji, od kojih neke imaju i novi aranžman, biti dostupne u nekom trenutku.

Deo filmske istorije

Ovaj film će naši potomci znati napamet, kao što mi danas znamo druga ostvarenja. Novinari mogu da se hvale da su film gledali među prvima, i to u kafani u Skadarliji u kojoj su mnoge scene snimljene. Ovih 100.000 gledalaca takođe može da se hvali: „Ja sam to gledao/la u bioskopu kad je tek izašlo. Sećam se, još je bilo vreme korone...“ Da ne spominjemo da je ovo prvi biografski domaći film koji nije o vladaru, političaru ili vojniku, već o pop zvezdi....

Ako ste gledali ovaj film, javite nam u komentarima šta vam se najviše dopalo. Ako niste, pravo u bioskop. Nećete zažaliti.

(Telegraf.rs)