Snimili atentat na kralja Aleksandra, pa umrli odmah potom: Stiže drama koja kopa po starim tajnama

Gordan Matić, reditelj i scenarista filma "Pucnji u Marseju" čija se bioskopska premijera očekuje 9. oktobra u Kombank dvorani u Beogradu, na godišnjicu ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića, otkrio je za Tanjug Reflektor čime će se ovaj film baviti.

Preporučujemo

- Postoje događaji u našoj istoriji koji nisu dovoljno tretirani u našoj kinematografiji... Naša istorija sadrži događaje koji nisu dovoljno rasvetljeni i volimo da mistifikujemo neke stvari, a ovaj film bi trebalo da posluži baš demistifikaciji procesa atentatorima na kralja Aleksandra i (premijera Francuske) Luja Bartua - rekao je Matić.

"Pucnji u Marseju" / Foto: Promo

Igrano-dokumentarni "Pucnji u Marseju", Matić opisuje kao pretežno sudsku dramu, koja na filmičan način pokušava da predstavi zapise sa suđenja atentatorima, i da na osnovu toga i arhivske građe iz Vašingtona, Moskve ili Beograda, osvetli događaje iz 1934. godine.

- Interesantna je smrt dva snimatelja koja su snimili atantat. Par nedelja nakon atentata nestaju njihove arhivske građe. Jednom pale laboratoriju. To su ljudi u najboljim godinama koji su iznenada preminuli. To su stvari prilično interesantne, o kojima se nije puno pričalo - rekao je Matić.

U filmu "Pucnji u Marseju" igraju Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić, Ðorđe Ðoković i drugi.

- Sudska drama je veoma blizu pozorištu, jer sudnica je jedna vrsta pozornice. Advokati, tužioci, sudije i optuženi su neka vrsta glumaca i u pravom suđenja. Tražio sam dovoljno filmične glumce koji su odlični u pozorištu koji bi mogli da prenesu kamernu atmosferu, uz sukob koji je pre svega verbalni, a ne fizički - objasnio je Matić.

Pseudodokumentarni pristup, gde neki od glumaca govore direktno u kameru, Matiću se nametnuo, između ostalog, iz potrebe da današnjem gledalištu ponudi istinitu priču na način kako to televizija sugeriše.

- Tako smo koristili te vrste pseudodokumentarnog, lažnih intervjua kao nešto što bi bilo onirički smešteno u neki prostor i vreme, a služilo kao neka vrsta testimonijala - rekao je Matić.

Kao direktor FIlmskog centra Srbije Matić je veoma ponosan što je na toj dužnosti u trenutku kada je, i pored problema sa pandemijom, "ovo jedna od najuspešnijih godina u filmskoj industriji Srbije od osamostaljenja, čak se meri sa nekim godina uspešnosti jugoslovenske kinematografije"

- Naši filmovi su prisutni na najvećim svetskim festivalima i to u kontinuitetu, i ono što je važno - dobijaju nagrade. Ako poslednjih godinu dana pogledamo šta je sve izašlo i čime se bave filmovi, imamo raznolikost koju retko koja kinematografija u Evropi ima - ocenio je Matić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji autori mogu slobodno da odbrađuju ideje u "spektru potpuno različitih pristupa i estetika", od istorijskih drama, preko akcionih trilera do komedija i sudskih drama, a kao primer je naveo filmove "Oaza", "Nečista krv - greh predaka", "Kelti", "Toma", Dara iz Jasenovca" i druge.

(Telegraf.rs)