Anđela Jovanović o "Nečistoj krvi": Ako ne znamo svoju istoriju i ko su nam preci, samo lelujamo

Anđela Jovanović istakla se ulogom Tašane u filmu "Nečista krv - greh predaka", koji je svoju svetsku karijeru imao prošle nedelje na Festivalu evropskog filma na Paliću. Poznata glumica pokazala je izvanredan talenat slikajući mladu ženu, udovicu, sazrele lepote i punu života i želje, ali zatvorene iza zidina bogate kuće svog svekra hadži-Trifuna (Dragan Bjelogrlić) i društvenih normi koje jednako kao i ti zidovi određuju sudbinu žene bez muža u 19. veku.

Film koji će beogradsku premijeru imati 26. avgusta, kombinuje nekoliko različitih romana, drama i pripovedaka Bore Stankovića, ali Anđela ističa da to ipak nisu isti likovi o kojima je Bora pisao, te da će se neizvesnost javiti čak i kod gledalaca koji dobro poznaju dela ovog velikog pisca Vranja i juga.

- U ovom filmu se radi o hadži-Trifunu i Tašani koji su potekli iz scenarija Vojislava Nanovića koji je od različitih  Borinih dela napravio film. Stoga lik Tašane nije toliko poznat. Ipak čitala sam "Tašanu" i odlično je napisana, vrlo zahtevna kao lik. Mnogo sam se pripremala kod kuće i uradila ono što volim - izučavala istorijski kontekst epohe u kojoj moj lik živi. Tako da sam mnogo naučila o našoj istoriji - rekla je Anđela Jovanović za Telegraf.rs.

Iznenadilo ju je koliko su porodične i društvene norme bile jake...jednako jake kao zakoni...

- Stvari su bile drugačije, ali činjenica je da su kroz vreme ljudi isti. Imaju iste boljke, iste želje i strasti... Sve je to univerzalno, nije mnogo teško prebaciti se u lik koji je živeo u drugom vremenskom periodu, samo je potrebni izučiti okolnosti pod kojim je taj lik živeo.

- Osim toga što je ovaj film rađen na osnovu dela jednog od naših najvažnijih pisaca ikada, mislim da je on važan jer predstavlja vrlo redak slučaj u našoj kinematografiji da na jednom mestu postoji toliko jakih ženskih likova. One nisu žrtve i ne trpe, one preuzimaju odgovornost za svoje postupke, bore se za ono što žele... Kata, koju igra fenomenalna Nela Mihailović, drži porodicu na okupu. Cone ima "mušku ruku", a Tašana se bori za sopstveni život, da ga živi onako kako ona to oseća, želi i smatra, a ne onako kako joj sredina nameće.

Na pitanje postoji li i danas stereotip u našem društvu da žene koje su ljute zbog okolnosti u koje su ih život ili neki drugi ljudi stavili - loše žene, Anđela kaže da su nekada samo nemoćne.

- Verovatno da postoji. Ali, kao što svi već znamo, stereotipi su obično vrlo pogrešni. Ne možemo generalizovati stvari, ali ni zažmiriti na to da razlike između muškaraca i žena postoje u našem društvu. Mi na primer kažemo "čovek i žena", a i žena je čovek baš kao i muškarac. Neke borbe su samo ženske... Mi moramo da se borimo da budemo poštovane i da nas ljudi čuju. Zato mislim da su žene koje ponekad deluju ljuto zapravo ljute jer su bile nemoćne kada im je bilo potrebno da ih neko čuje.

Raskošne haljine

Kao snaja iz bogate, hadžijske kuće, Tašana nosi raskošne haljine u kojima je Anđela uživala.

- Snežana Medenica, kostimografkinja ovog filma, napravila je sjajan posao. Ne znam koliko će se to videti u filmu, ali uživo se nikada sa tako nečim nisam srela. Kostimi su umetničko delo po sebi i mnogo su mi pomogli u mom umetničkom zadatku. Ja sam glumica kojoj je izuzetno važno koji kostim nosi, da li su mi cipele udobne, kako se u njima krećem i držim telo. Svakog jutra dok sam dolazila na set i prolazila kroz taj proces šminke i frizure, meni je to pomoglo da se osetim kao Tašana, da postanem ta žena i živim njen život.

Vatra i dert

Anđela je rekla da joj je film pomogao da definiše ono što u sebi oseća ceo život, za šta je mislila da je karakterna crta, a zapravo je možda deo mentaliteta.

- Genetika je veoma bitna stvar. Porodica mog tate je iz Vranja, a mame iz Aleksinca. Kao dete sam mnogo vremena provodila na jugu Srbije i sada kada smo ponovo pročitala Boru, bolje sam shvatila te ljude i njihov život. To su izuzetno časni ljudi neobuzdanog i nepokvarenog temperamenta, što je lepa osobina našeg naroda.

- Osoba sam kojoj su koreni veoma važni. Mislim da ako ne znamo gde nam je korenje i ko su nam preci, našu istoriju, mi lelujamo. Meni je to bilo važno da osetim kod Tašane tu sponu i to se desilo na prvo čitanje.

Ceo razgovor sa Anđelom Jovanović pogledajte u videu na početku teksta. 

(Telegraf.rs)