Bjela o "Nečistoj krvi": Film stiže u pravo vreme - žene su digle glas, a naši pisci zaslužili više

Ovo nije moja najteža uloga u karijeri, ali možda jeste najinspirativnija i uloga koja je možda došla u pravo vreme. Barem meni nije bilo teško dok sam je radio, rekao je sinoć Dragan Bjelogrlić uoči svetske premijere istorijske drame "Nečista krv - Greh predaka" na Festivalu evropskog filma Palić, u kojoj tumači glavnu ulogu.

Pred prepunom Letnjom pozornicom publika je sinoć ovacijama pozdravila ostvarenje Milutina Petrovića, rađeno po delima Bore Stankovića i dugo izgubljenom scenariju Voje Nanovića.

Uoči prvog emitovanja Dragan Bjelogrlić je rekao da tremu sve manje ima, a ako se i javi, to je možda u pozorištu. Istovremeno, otkrio je šta ga je toliko privuklo u ovom scenariju.

- Kada sam prvi put pročitao scenario, bio sam impresioniran koliko su ženski likovi jaki. Onda sam se prisetio dela Bore Stankovića, pročitao ponovo i "Nečistu krv", i "Tašanu", i shvatio koliko je Bora u svim svojim delima opisivao te jake, snažne ženske likove. Neuobičajeno snažne za vreme o kojem je pisao i u kojem on piše. Kao da je imao jednu izraženu empatiju prema ženama i svemu onom što su one morale da prožive, a što možda još uvek preživljavaju u ovoj sredini.

- U svakom slučaju, meni je najdraže što se ovim filmom i posle serijom Bora Stanković vraća na scenu. Mislim da je on jedan od najvećih pisaca koje smo imali... Verovao sam da je on živeo na jugu Srbije, a zapanjilo me je kad sam shvatio da nije, a opet pisao je tako plastično, tako reljefno opisivao i te karaktere, i to vreme, i taj kraj... Tako da mi je drago da se on vraća, a posle ovog filma ići će i serija na RTS-u i smatram da je to tako značajan događaj - rekao je Bjelogrlić.

Za ovaj film je uvek bilo pravo vreme, smatra reditelj "Senki nad Balkanom", "Montevidea", "Tome"...

- Film koji na ovakav način priča o ženskim sudbinama nekako korespondira s onim što živimo u poslednjih nekoliko meseci, kada se suočavamo sa ugroženošću žena, koja je dugo postojala i godinama bila pored nas, a mi smo to nekako smatrali normalnim. Žene su sada digle svoj glas i mislim da ovaj film korespondira sa tim na jedan neverovatan način.

Mi kao kinematrografija nismo dovoljno obrađivali našu književnost, a to je, kaže Bjelogrlić, "greota".

- Narod smo koji i dan-danas, a posebno u to vreme, ima velike pisce. Imamo, uostalom, i pisca nobelovca. Naša književnost je zaslužila mnogo više ekranizacija i nadam se da će ovo biti dobar primer i da će mlađe generacije, kada već nismo mi, poći tim putem.

Ko su hadži-Trifunovi današnjice?

Bjelogrlić u "Nečistoj krvi - Grehu predaka" tumači hadži-Trifuna, kog je opisao kao "komplesnog lika u kompleksnoj priči".

- Bilo mi je najzanimljivije to što je Hadži Trifun čovek koji pokušava da sredi situaciju i sve radi da učini da njemu i svima oko njega bude dobro, ali sve čini pogrešno. To me podsetilo na naš mentalitet i shvatio sam kao i mnogo puta dosad, da su mnogi naši pisci primetili da živimo živote i onih pre nas, da su gresi i usud koji nosimo toliko jaki i ukorenjeni da sam upoznao razne hadži-Trifune, a pamtim mnoge od njih i iz naše bliže i dalje istorije – rekao je Bjelogrlić.

Upitan ko su hadži-Trifuni naše sadašnjice, glumac kaže da se paralele između prošlosti i sadašnjosti neminovno vuku kada je reč o kvalitetnim i dubokoumnim piscima.

- Oni su svevremenski, vanvremenski. Hadži-Trifun je jedan toliko kompleksan i tako dobro napisan lik da ne samo da njega ima danas, nego hadži-Trifuna danas možda ima više nego ikad. Zbog toga mi je drago što sam imao priliku i da proniknem u jedan takav lik i da pokušam da ga odbranim, jer nije ga lako braniti. A opet kada uđete u taj njegov sistem vrednosti, shvatite da i nije tako teško. Poverujete da se vi pitate za sve, da vi odlučujete o svemu i onda je to prosto i jednostavno. Samo donosite odluke. Naravno, kada se tako razmišlja te odluke budu pogrešne i sve gore, i gore. I to se završi onako kako oni koji su čitali Boru znaju, a oni koji nisu, videće u filmu.

Bez CGI, sve u filmu je autentično

U filmu se nastojala prikazati i što više održati autentičnost vremena u kojem je priča i nastala, Vranju na sredini 19. veka. To je bila odluka reditelja Milutina Petrovića i producentkinje Snežana Van Hauvelingen.

- Onog trena kada uđemo u kostime i scenografiju, mi glumci imamo tu sposobnost da se prebaci u neko drugo vreme. Dovoljne su pozorišne kulise da vas prabace u 17. vek. To nije bio problem, veća smetnja bile su vrućine. A kostimi su jako dobri, jedni od najboljih kostima u kojima sam ikada igrao, a to znači da su bili veoma topli. Nije bilo prijatno sa te strane, ali sve ostalo bila je jedna topla atmosfera koju je prvenstveno stvarao reditelj. Milutin Petrović uspeo je sa svima da nađe neki zajednički jezik i da snimanja prolaze onako kako mi svi najviše volimo, a to je kao neka igra.

Ceo razgovor sa Draganom Bjelogrlićem pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)