Najteže snimanje u istoriji YU filma: Smrzavanje na -25, glad i golotinja, Bata neprepoznatljiv

Velimir Bata Živojinović u filmu "Pogled u zjenicu sunca" Printskrin: Dailymotion/Prvi Balkanac

Film "Pogled u zjenicu sunca" iz 1966. godine reditelja Veljka Bulajića nije jedan od najpoznatijih ostvarenja YU kinematografije, ali definitivno najteže koje je snimljeno kod nas. Razlog tome - vremenski uslovi u kojem su radili Velimir Bata Živojinović i ostatak ekipe bili su, najmanje rečeno, pravi horor.

Preporučujemo

Snimanje na Velebitu bilo je užasno. Sneg je bio dubok i do četiri metra. Vetar je jako duvao, smenjivali su se niski oblaci, od magle se ništa nije videlo. A temperatura do - 25 stepeni Celzijusa.

- Jednoga dana smo snimali na samom vrhu Velebita. Bila je takva mećava da su nam se oči smrzavale, kapci su nam se lepili od mraza! Snimala se scena u kojoj je trebalo da budem srećan i zadovoljan! Toliko sam bio iscrpljen da sam pao na sneg i više se nisam mogao sam da se dignem - rekao je Bata Živojinović za "Arenu", a prenosi "Yugopapir"

Snimalo se od 6 ujutro do 18 časova. Ekipa filma je bila odsečena od sveta. Tehnička ekipa je morala da mnogo radi kako bi sređivala teren za snimanje novih scena.

- To traje danima. To se rečima ne može opisati! - rekao je Bata Živojinović, koji je izgledao neprepoznatljivo.

Naime, legendarni glumac je izgubio 15 kilograma.

- Mogu vam samo reći da u takvim uslovima nikad više ne bih radio! Napustio bih film kad bih znao da će i sledeće snimanje biti takvo - iskren je bio Bata.

Inače, film "Pogled u zjenicu sunca" govori o četvorici partizana koja su se odvojila su u snežnoj mećavi od jedinice. Trojica boluju od tifusa, a jedini zdrav među njima nastoji ih dovesti na sigurno.

I Živojinovićev kolega iz filma Antun Nalis je takođe izgubio 15 kilograma i naveo je da snimanje bilo teško.

- Iako je hladnoća bila strahovita, mi glumci tako reći nismo smeli da jedemo! Svakih osam dana morali smo kontrolisati težinu i truditi se da na tome i ostanemo. Tokom dana pili smo samo mleko a naveče smo dobijali goveđe kosti s malo mesa - rekao je Nalis i dodaje:

- Jedan drugom smo zavirivali u tanjire i, onako gladni, često smo dolazili i u iskušenja... Nije preterano ako se kaže da su četiri glumca puna tri meseca, koliko je snimanje trajalo, zaista izgledala kao pravi tifusari - rekao je glumac.

Naime, upravo ovaj režim ishrane propisao je reditelj Bulajić, kako bi film izgledao što realnije.

Glumcima je definitivno bilo najteže.

- Dobili smo kostime, zapravo poderanu i veoma oskudnu odeću u kojoj smo prvih sedam dana morali da pešačimo po snegu i vjetru čak po šest sati dnevno. Dok su svi drugi bili u bundama, mi smo onako polugoli "šetali" po Velebitu, jer je to bilo potrebno da se uživimo u uloge golih, bosih, promrzlih i izgladnelih tifusara - rekao je jedan od glumaca.

Bilo je i smrzavanja. Antunu Nalisu se smrzla ruka, a zatim i noga. Faruku Belogiju uvo, Mladenu Ladiki prsti na levoj ruci, Kreši Grčeviću cela ruka, Bati Živojinoviću desno uvo.

Inače, reditelj Bulajić je tekst glumcima davao tek pred kamerom, kad ih je doveo u psihičko stanje potrebno za taj kadar i taj tekst!

- Tekst nam je davao u ruke tek onda kad je osetio da smo spremni da ga kažemo - rekli su glumci i dodali da je bilo izuzetno teško.

Ipak, na kraju se sve isplatilo i film je defitino ispao realističan.

(Telegraf.rs/izvor: Dragan Živanović, obrada: Yugopapir (Arena, mart 1966.))