Istorija u koloru: Stari i šarmantni filmovi iz tri evropska grada dobili su novi život

Printskrin: Youtube/Glamourdaze

Pomoću nove tehnologije članovi CMSI (Centern For Media and Social Impact) uspeli su da daju novi život starim filmovima i da nas na tren odvedu u neko drugo vreme, piše NG Srbija.

Preporučujemo

Pariz

Stižemo u Pariz urnebesnih 20-ih! Tu su flaperke, ošišana kosa, šeširi i ples uz džez!

Filmsku glumicu Polu Negri možete videti u sada već zaboravljenom baru restorana Robinson Paviljon Lafontein. Robinson je bio popularni guinguette - bar u kome je moglo da se pije i pleše na otvorenom. Bio je smešten u malom okrugu južno od grada u Rue de Malabri na broju 32.

Takođe se vide i čuveni Cafe de la Paik na Bulevaru Kapucina, kao i Le Dome Cafe u latinskoj četvrti.

U pitanju su digitalno restaurirani filmovi filmskog stvaraoca Burtona Holmsa, koji je skovao termin "putopis".

Berlin

Od zore do sumraka kroz Berlin za tri minuta.

Berlin Vajmarske Republike bio je multikulturni grad. Do 1924. godine, ekonomija Nemačke posle Prvog svetskog rata se stabilizovala i kriminal je počeo da opada. Ova era je bila poznata kao "Zlatne godine" Vajmara kada se, naročito u Berlinu, desila kulturna ekspanzija.

Velika depresija 1929. godine koji su usledili, doprinela je kraju demokratije i porastu fašizma.

U pitanju je kratka digitalno restaurirana montaža klasičnog nemog dokumentarnog filma Valtera Rutmana.

Odesa

Oživljen je i Sovjetski Savez 1929. Film je snimljen uglavnom u Odesi u Ukrajini.

Imućnije žene uživale su u modi i zabavama. Nosile su ošišanu kosu, šminku i sveprisutni kloš šešir populan među devojkama širom sveta 1920-ih.

Položaj i uloga žene u SSSR-u, u principu, bila je jednaka muškarcima, prema sovjetskom ustavu. Međutim, realnost je za veliku većinu bila dosta drugačija.

Digitalno restauriran film je dokumentarac "Čovek sa filmskom kamerom" iz 1929. godine. Film je režirao Džiga Vertov, a uredila ga je njegova supruga Jelisaveta Svilova. Poznati po korišćenju širokog spektra kinematografskih tehnika (višestruka ekspozicija, brzi i usporeni snimci, zamrzavanje okvira, sečenje podudaranja, preseci, podeljeni ekrani...) Vertov i Svilova bili su pioniri u kreiranju filmova.

(Telegraf.rs)