Zvezda serije "Igra sudbine": Mogla sam kosti da ostavim u pozorištu, niko za mene ne bi znao

Sandra Bugarski Foto: ATA Images

Ako pratite seriju "Igra sudbine", sigurno ste upoznali lik Marice Pančetović Pančete. Ženu koju život nije štedeo igra glumica Sandra Bugarski.

Preporučujemo

- Mislim da je Pančeta velika tragičarka. A to što je ona takva žena i takav borac pa sve izvrne kao čarapu da bi mogla da živi, da diše, to je druga priča. Ovo je vrlo neobičan lik koji je Žarko Jokanović meni napisao. A da je Pančeta nosilac duhovitosti, istina je - rekla je Sandra Bugarski za "Blic".

Inače, Sandra već dugo igra u pozorištu, od 1995. godine, a sve češće je viđamo kako glumi u serijama, kao što su "Senke nad Balkanom" i navedena "Igra sudbine".

- Njihova biografija je takva kakva je (smeh). Uloge su dijametralno različite. To zašto me nije bilo moram da kažem iskreno, da ne bih bila pas da lažem i da kažem da nisam baš imala prilike. Ali ono što je u svemu dobro jeste to što sam uvek bila u situaciji da mogu da biram. Što sam se našalila pa rekla: "Mogla sam kosti da ostavim u pozorištu, niko za mene ne bi znao". Evo sada znate. Dobro je - rekla je Sandra.

Takođe, deo je komada "Divlje meso" reditelja Jagoša Markovića.

- Znam i sigurno stojim iza toga da smo svaki atom svoje snage, energije iz svog bića dali za ovo. Predstava koju je režirao Jagoš Marković se po difoltu zna da će da bude genijalna. Sebi ću dozvoliti da kažem da je ovo njegov pečat. Pored čitavog opusa koji je napravio i ja imala sreću da propratim, mislim da je ovo njegova osobenost. U taj svet nas je uvukao i mi to igramo za publiku - rekla je Sandra i dodala:

- Mi smo povezani jedni sa drugima i u ovom komadu koji priča o nadolazećem vremenu i starom koje prolazi, u epicentru je porodica, tradicionalna, koja se našla u vakuumu, međuprostoru, i ne snalazi se. Igram majku, Jovo Maksić oca. Imamo tri mlada božanstvena glumca koji nam igraju sinove. I mi smo svi suočeni sa propašću i raskolom, pa i u tom nekom dnu - rekla je glumica.

Na pitanje koliko je danas porodica kao stub društva poljuljana, Sandra je rekla:

- Ono što dobijam kao kompliment, a to je kada mi neko kaže na račun serije: “Znate, mi se uveče porodično okupimo i gledamo seriju”. Kažem: “Ima porodice? Bogu hvala”. Mi smo mislili prvo da radimo ovu predstavu kao dramu, a onda smo shvatili da je zapravo ovo tragedija. Tekst je fenomenalan, slojevit. Ovde se mešaju bol, čemer i nada. Mi nudimo katarzu. Niko iz publike neće izaći ubijen u pojam - navela je ona.

(Telegraf.rs)