Vekovima duge tajne velikih gradova, ili šta možemo da naučimo iz emisije "Priče o ubistvima"?

Foto: Viasat World Ltd

Nema otisaka prstiju? Ne možemo da dobijemo uzorke DNK? Još nije postojalo psihološko profilisanje? Ne brinite, serija Priče o ubistvima, koja će premijerno početi da se prikazuje 3. maja u 22.00h na kanalu Viasat History, vraća nas u prošlost gde istražujemo neke od najšokantnijih zločina u istoriji i videćemo kako su ih rešili savremeni istražitelji. U seriji se analiziraju najuznemirujući zločini iz prošlosti raznih gradova, koji su izazvali velike nedaće tadašnjim čuvarima zakona i za koje je tamošnja javnost bila veoma zainteresovana. U ovoj seriji od šest nastavaka izabrani su slučajevi ubistava koja su počinjena u proteklih 200 godina, a u našem članku pokušavamo da steknemo uvid u ove jezive misterije.

Jedna serija, pet velikih gradova, šest zločina

Foto: Viasat World Ltd

U seriji Priče o ubistvima istražujemo šest svirepih zločina. Kada je 40-ih godina dvadesetog veka otkriveno obezglavljeno telo žene u Londonu, prvobitno se mislilo da je poginula usled nemačkog bombardovanja. Međutim, u istrazi je utvrđeno da je reč o zločinu iz strasti. Pedeset godina pre tog slučaja, pronađen je leš deteta na obali Temze, što je pokrenulo istragu o slučaju koji je ljudima uterao strah u kosti. Reč je o misterioznoj mreži ljudi koji su kupovali bebe od siromašnih majki, zatim ih ubijali i bacali njihova tela u reku. Slučaj u Edinburgu takođe se ticao trgovine ljudima, iako je u ovom slučaju reč o nabavljanju ljudskih leševa u anatomske, medicinske i industrijske svrhe istraživanja. Ali one koji su kupovali ljudska tela, nije previše zanimalo odakle su ih nabavljali.

Ako svetski rat nije bio dovoljno strašan, tu je bio seksualni manijak koji je divljao ulicama Berlina 40-ih godina dvadesetog veka. Vrebao je i napadao usamljene žene u mreži gradske železnice. Stvari nisu bile ništa bolje ni sa druge strane okeana. Jedan privatni preduzetnik je otvorio svoj hotel u Čikagu 90-ih godina devetnaestog veka – kasnije nazvan "Hotel ubistava" – u kom su mnogi gosti nestali bez traga. U međuvremenu, dvojica osumnjičenih brazilskih plejboja u slučaju ubistva iz 1977. nisu osuđeni jer su zbog svog bogatstva bili iznad zakona.

Serijske ubice su među nama od početka čovečanstva

Foto: Viasat World Ltd

Spomenuta ubistva su se desila u vreme kada policijski istražitelji nisu ni znali za pojam "serijskih ubica", a kamoli kako da otkriju takve zločince. Međutim, prema istorijskim zapisima, serijske ubice su uvek bile deo društva – u stvari, neki smatraju da su legende o vampirima i vukodlacima bile nadahnute serijskim ubicama.

Istorijski zapisi navode da je Liu Pengli, nećak kineskog cara koji je živeo u 2. veku pre nove ere, prvi serijski ubica u istoriji za kog postoje čvrsti dokazi. Ubio je najmanje stotinu robova i odmetnika, iz puke zabave. Jedan od najbogatijih ljudi Francuske u 15. veku, Žil de Re, navodno je otimao brojne dečake iz obližnjih sela, da bi ih seksualno zlostavljao i potom ubijao u svom zamku. Moguće je da je ubio više stotina dečaka. Postoje i brojni izveštaji o Eržebet Batori, mađarskoj plemkinji koja je pre nego što je 1610. godine uhapšena, ubila najmanje 650 devojčica. Naravno, jedan od najozloglašenijih serijskih ubica u istoriji je Džek Trbosek, koji je terorisao London krajem 19. veka, brutalno ubivši najmanje pet žena. Nikada nije utvrđeno identitet Džeka Trboseka, a smatra se prvim serijskim ubicom savremenog doba.

Hvatanje ubice u prošlosti

Foto: Viasat World Ltd

Psihološko profilisanje je razvio FBI tek sredinom 20. veka. Pomoću ovog metoda, policijski istražitelji mogu da pripreme vodič za rešavanje serijskih ubistava, koji je zasnovan na prethodnim ubistvima, osobinama ličnosti, metodima i motivima počinilaca ubistava. Pre nego što je razvijen ovaj metod, uglavnom je bilo pitanje puke sreće (ili intuicije policijskih istražitelja) da li policija može da uhvati serijskog ubicu. Naravno, pre nastanka savremene forenzike i kriminologije, počinioci su bili mnogo manje oprezni; manje su brinuli o dokazima koje su mogli da ostave za sobom i o svojim metodima, pa čak iako je policija imala ograničenije mogućnosti nego što je to slučaj danas, mogla je da analizira izjave očevidaca, očigledne motive za ubistvo i neoprezne greške drskih zločinaca u rešavanju nekih slučajeva.

Foto: Viasat World Ltd

Ali nije svaki put bilo tako. Neka od ubistava u seriji Priče o ubistvima su možda već pala u zaborav, ali njihovi zapleti i način izvršenja često su terali tadašnje policijske istražitelje da izađu iz svoje zone komfora i stvore i koriste nove metode, koji su potom modernizovali borbu protiv kriminala. Gledajte policijske istrage iz prošlosti u seriji Priče o ubistvima na kanalu Viasat History.

(Telegraf.rs/PR)