Oskara posvetio umrloj ćerki: "Ajda, ti si deo ovog čuda... Možda čak i odnekle vučeš konce"

Verovatno glavno pitanje koje je sinoć zanimalo ceo region bilo je da li će "Quo vadis, Aida" osvojiti Oskara za najbolji strani. Na kraju se to nije desilo i prestižna nagrada otišla je u ruke Tomasa Vinterberga, reditelja filma "Još jedna runda", čiji je govor bio verovatno nešto najiskrenije što smo ikada čuli sa ove pozornice.

Preporučujemo

Nakon što se zahvalio svom timu i kolegama, naročito glavnom glumcu Madsu Mikelsenu, Vinterberg je otkrio da je njegova ćerka Ajda (19) umrla samo četiri dana nakon što je prva klapa "Još jedne runde".

- Ajda je trebalo da bude deo ovog filma. Nekoliko meseci ranije je pročitala scenario i oduševila se. Ako se iko usuđuje da veruje u to da je ona ovde, sa nama na neki način, onda može i da je vidi kako tapše i navija sa nama - rekao je Vinterberg sa suzama u očima.

Film je posvetio njoj.

- Napravili smo ga kao spomenik za nju. Tako da, Ajda, čudo se uprvo desilo i ti si deo tog čuda... Možda čak i odnekle vučeš konce. Ali ovo je za tebe - rekao je on.

Vinterbeg je ranije izjavio kako mu je kreiranje "Another Round" pomoglo da se nosi sa tragedijom koja ga je zadesila. Ajda je, unače, umrla u saobraćajnoj nesreći.

Foto: Tanjug/AP

- To mi je dalo poentu u životu i spasilo me da ne potonem na dno. Osećao sam da mi je data neka viša svrha time što snimam ovaj film za nju. Pre njene smrti imao sam ambiciju da stvorim priču koja je potvrda života; a onda mi je ta ambicija postala potreba. Hteo sam da slavim taj život koji tako lako možemo da izgubimo - kazao je on.

Vinterberg se takođe zahvalio svom timu i podršci koju je od njih dobio.

- Posvetili su ovome ceo svoj život, to je učinila cela ekipa i nadam se sada je sve to sačuvano na filmskoj traci i, nadam se, ostaće tu u znak sećanja na moju ćerku - rekao je on.

Inače, film "Još jedna runda", koju su gledaoci u Srbiji mogli da pogledaju na RTS-u uoči dodele Oskara, oslanja se na teoriju norveškog psihijatra da bi svako od nas trebalo da se rodi sa malom količinom alkohola u krvi, te da umereno pijanstvo otvara naše umove ka svetu koji nas okružuje, smanjuje probleme i povećava kreativnost.

Ohrabreni tom teorijom, Martin i njegovo troje prijatelja i kolega, nastavnika srednje škole, odlučuju da eksperimentišu sa stanjem konstantne opijenosti kroz radni dan. Ako je Čerčil mogao da pobedi u Drugom svetskom ratu, a da bude stalno pijan, ko zna što će nekoliko kapi više učiniti za njih i njihove učenike?

Početni rezultati su pozitivni, a mali profesorski projekt uskoro će prerasti akademsku nauku. Časovi i rezultati se prvo naglo poboljšavaju, ali kako vreme prolazi ubrzo shvataju da neke stvari ne možeš da kontrolišeš. Vrlo brzo one počinju da kontrolišu tebe i sa sobom donose strašne posledice.

(Telegraf.rs)