"Svoje nago telo daj samo onom ko zavoli tvoju nagu dušu": Dirljivo pismo Čarlija Čaplina ćerki

Čarls Spenser Čaplin bio je prva i možda najveća zvezda sedme umetnosti. Glumac, režiser, scenarista i producent, svojim nesvakidašnjim izgledom, prevelikim cipelama, odelom punim zakrpa, neverovatnim humorom i mimikom, stekao je obožavaoce širom sveta.

Kao najveća zvezda nemog filma, ostavio je iza sebe velika ostvarenja i legendarni lik Skitnice koji ga je pratio kroz sve filmove. Njegov privatni život privlačio je jednaku pažnju kao i predstave i filmovie u kojima je igrao. Pričalo se da je Čaplin bio jedna od inspiracija Nabokovu za roman "Lolita". Ženio se četiri puta, svaki put sa devojkom izrazito mlađom od sebe. Sa njima je dobio jedanaestoro dece (od kojih je jedno umrlo ubrzo nakon rođenja), ali je ćerku Džeraldinu, svoju prvu ćerku, naročito je voleo.

Nežna osećanja koja je gajio prema njoj vidljiva su iz pisma koje joj je poslao 1965. godine, u vreme kada je ona u Parizu gradila svoju umetničku karijeru.

Njegovo pismo prenosimo u celosti:

- Noć je. Božićna noć. Svi naoružani ljudi u mojoj maloj tvrđavi spavaju. Tvoj brat i sestra su usnuli. Čak ti je i majka zaspala. Umalo sam  probudio te uspavane koke dok sam došao do ove polu-osvetljene sobe. Tako si daleko od mene. No neka oslepim ako mi uvek nisi pred očima. Tvoj portret tu na stolu, i tu u mom srcu.

Gde si ti? Tamo, u veličanstvenom Parizu, plešeš na velikoj teatarskoj pozornici na Elizejskim poljanama. Svestan sam da si daleko, no ipak mi se ponekad čini, u tišini noći, kako čujem tvoje korake, kako vidim tvoje oči, blistaju kao zvezdice na zimskom nebu.

Čujem da glumiš u toj predstavi i da igraš ulogu persijske lepotice koja osvaja Tatar-kana.

Lepota i ples! Budi zvezda i sjaji! No, ako te entuzijazam i poštovanje javnosti zatruju, ako te miris cveća koje ti se nudi omami, sedni u ćošak i pročitaj pismo, poslušaj glas svog srca. Ja sam tvoj otac, Džeraldin!

Ja sam Čarli, Čarli Čaplin!

Znaš kolike sam noći proveo kraj tvog uzglavlja dok si bila dete, pričao ti bajku o Uspavanoj lepotici i probudio zmaja? I kad bi mi se san navukao na moje stare oči, terao sam ga govoreći: "Odlazi! San moje kćeri je moj san!"

Video sam tvoje snove, Džeraldin, tvoju budućnost. Video sam devojku koja pleše na pozornici, kao vilu koja obleće nebo.

Slušao sam publiku kako govori: "Vidite tu devojku? To je ćerka jedne stare budale, sećate se, njegovo ime je Čarli". Da, ja sam Čarli! Ja sam stara budala! Sada je na tebi red. Pleši!

Ja sam plesao u prevelikim pokidanim pantalonama, ti plešeš u svilenoj haljini kao princeza. Taj ples i aplauzi ponekad će te vinuti u nebo. Leti! Leti tamo!

Ali spusti se na zemlju! Trebaš videti živote ljudi, živote uličnih plesača koji trnu od hladnoće i gladi. Ja sam bio kao oni, Džeraldin. Tih noći, tih magičnih noći dok si ti spavala, umirena mojim pričama, ja sam bio budan.

Gledao sam ti lice, slušao otkucaje tvog srca i pitao se, "Čarli, poznaje li te uopšte ovo mače?" Ne poznaješ me, Džeraldin. Mnogo sam ti priča ispričao u tim noćima, no njegovu priču – nikada. A ona je takođe zanimljiva.

To je priča o gladnoj budali koja je pevala i plesala na ulicama Londona i skupljala sitniš. Eto, moja priča!

Znao sam što je glad, što znači biti bez krova nad glavom. Više od toga, iskusio sam ponižavajuću bol lutanja – okean ponosa u mojim grudima je besnio, i taj ponos je bolno ranjavan dok su mi bacali novčiće.

Ali ipak, ja sam preživeo, zato ostavimo ovu priču.

Bolje da pričamo o tebi. Posle tvog imena - Džeraldin, stoji moje prezime - Čaplin. S tim sam prezimenom više od 40 godina zabavljao ljude na zemlji. No ja sam plakao više nego što su se oni smijali. Džeraldin, u svetu u kojem živiš postoji mnogo toga osim plesanja i glazbe.

Usred noći, kad izađeš iz veličanstvenih dvorana, možeš zaboraviti svoje bogate fanove, no ne smeš zaboraviti pitati svog vozača ima li kod kuće ženu, je li trudna, imaju li novca za pelene za svoje nerođeno dete.

Ne smeš zaboraviti gurnuti novac u njegov džep.

Ponekad otiđi podzemnom železnicom ili autobusom, istraži grad peške. Promatraj ljude. Traži udovice i siročad! I barem jednom dnevno kaži sebi: "Ja sam jednaka kao i oni".

Da, ti si jedna od njih, dete moje. Umetnost, pre nego što čoveku pruži krila da može leteti, obično mu polomi noge. I ako dođe dan da pomisliš kako si iznad publike, smesta napusti pozornicu i prvim taksijem otiđi na ulice Pariza.

Poznajem ih jako dobro. Tamo ćeš videti mnogo plesača kao što si ti, čak i lepše, spokojnije, ponosnije.

Zaslepljujuća svetla pozornice tamo te neće pratiti. Njih obasjava svetlost Meseca. Pogledaj ih dobro! Zar ne plešu i bolje od tebe?

Priznaj to, dete moje! Uvek postoji neko ko pleše bolje od tebe, ko svira bolje od tebe. I zapamti, tvoj otac je Čarli, seljak koji je psovao na taksi, ismejana sirotinja koja je sedela na klupama Sene. Ja ću umreti, ali ti ćeš živeti.

I nadam se da nikad nećeš saznati šata je neimaština. S ovim pismom šaljem ti čekovnu knjižicu, da možeš trošiti koliko želiš.

No kad potrošiš dva novčića, nemoj zaboraviti da treći nije tvoj! On mora pripasti strancu kojem je potreban! A takve možeš lako pronaći, samo treba hteti. Ja ti pričam o novcu jer znam da je on đavolja moć.

Proveo sam mnogo vremena u cirkusu. I uvek sam bio zabrinut za one koji šetaju na užetu. No moram ti reći kako većina ljudi dotakne dno mnogo gore nego oni.

Možda ćeš jednom na večeri biti zaslepljena dijamantom. Istovremeno će za tebe biti opasno i biće neizbežno da padneš. Možda ćeš jednog dana očarati nekog princa.

Tog istog dana, ti ćeš biti neiskusan šetač po kanapu i pasti kao nikad pre. Nemoj prodati svoje srce za zlato i dragulje. Poznaj najveći dijamant - sunce. Srećom, ono sjaji za svakog. A kada dođe vreme i ti se zaljubiš, voli tog čoveka svim srcem.

Rekao sam tvojoj majci da ti ona piše o tome. Ona bolje od mene razume ljubav.

Tvoje telo je prekriveno komadićem svile. U ime umetnosti ono se obnaženo može izložiti na pozornici čak, ali je važno da se uvek vrati, ne samo obučeno, nego i čisto. Ja sam star, i možda moje reči zvuče smešno.

No, po mom mišljenju, tvoje nago telo bi trebalo pripadati samo onom ko zavoli tvoju nagu dušu. Nemoj se brinuti kako ćeš o ovome razmišljati za deset godina.

Ne brini se, za deset godina bićeš starija. Znam da su očevi i deca stalno u nesuglasicama. I ne trebaš se slagati sa mnom, s mojim mislima, devojčice moja! Nisu mi draga poslušna deca.

I dok god moje oči nisu prepune suza posle ovog pisma, želim verovati da je ova božićna noć – noć čuda.

Nadam se da postoji čudo, i da si zaista shvatila sve što sam ti želeo reći. Čarli je ostario, Džeraldin. Pre ili kasnije, umesto u beloj haljini za pozornicu, moraćeš u crnini doći na moj grob.

Ne želim sada da te uzrujavam. Samo pogledaj u ogledalo – tamo ćeš videti mene, moje kvalitete. Tvojim venama teče moja krv. Kada se krv u mojim venama ohladi, nadam se da nećeš zaboraviti svog oca, Čarlija. Nisam bio anđeo, ali sam uvek hteo biti čovek. Pokušaj i ti.

Ljubim te, Džeraldin. Tvoj Čarli. Decembar, 1965 - navodi se u pismu.

Inače, Džeraldin (76) je prva od osmoro dece koje je Čarli Čaplin imao sa svojom četvrtom ženom. Karijeru je razvila kao glumica, igračica i manekenka. Nonimovana je za Zlatni globus za ulogu Tonje u filmu "Doktor Živago" Dejvida Lina, zatim za film "Nešvil" Roberta Altmana i konačno za ulogu svoje bake Hane u filmu o njenom ocu "Čaplin", 1992. godine.

Njena ćerka Una poznata je glumica. Šira publika je zna kao Talisu iz "Igre prestola", Robovu ženu koja je sa njim ubijena na Crvenoj svadbi, ali i kao Zilfu u hvaljenoj seriji "Tabu".

(Telegraf.rs)