Ljubomir Bandović kao Svetozar Miletić traži pravdu za Srbe: "Ime naroda" večeras ekskluzivno na RTS
Na prvom programu RTS večeras u 21h ekskluzivno imamo priliku da pogledamo "Ime naroda", novi film proslavljenog reditelja Darka Bajića ("Crni Bombarder", "Balkanska pravila", "Rat uživo", "Sivi dom", "Zaboravljeni"...).
"Ime naroda" je istorijska saga o Svetozaru Miletiću (igra ga Ljubomir Bandović), uglednom advokatu, piscu, gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka. Film koji je rađen po scenariju Milovana Vitezovića, osim priče o jednoj od ključnih ličnosti srpske istorije, govori i o Miletićevoj ćerki Milici, prvoj novinarki u Srbiji koja se borila za rodnu ravnopravnost i nastavila borbu svog više puta osuđivanog oca (tumači je mlada glumica Anja Pavićević).
Ljubomir Bandović ponosan je što igra čoveka koji traži pravdu za svoj narod. On kaže da ga fascinira mnogo toga vezanog za Miletića I njegovu porodicu:
- Pre svega odnos sa ćerkom Milicom, njegova vera u nju i njene potencijale, ogromna ljubav prema njenom nekonvencionalnom, a opet čistom načinu življenja... Vera u ideju, prijatelje Jovu Zmaja i Polita. Odlučnost i snaga. Nepotkupljivost. Vrednosti koje danas gladuju u podrumu.
Film oslikava i poseban odnos Svetozara Miletića i supruge Anke – njih dvoje su izgubili više dece, delili tugu, ali i bezuslovnu ljubav. Ženu iz senke, suprugu uspešnog političara i majku hrabre mlade žene oživela je Ana Franić:
- Bilo je zanimljivo biti neko ko je stožer, ko okuplja, ko podržava i ko voli. A to je najbitnije. Bez njene suštinske majčinske i porodične ljubavi, niti bi Svetozar mogao da nosi taj svoj barjak, takav kakav je bio svih tih godina, niti bi njena ćerka bila takva i nastavila očevu borbu.
Reditelj Darko Bajić kaže da je "Ime naroda" priča o borcu koji traži pravdu za svoj narod, ali i o uticaju moćnih da stvaraju i prekrajaju istoriju Balkana:
- Ključno pitanje koji ovaj film postavlja je da li danas sa podsmehom i nevericom pričamo o ljudima koji su spremni da se žrtvuju za svoje ideale. Istorijska i politička scena na ovim prostorima se vekovima ponavlja i zato Svetozar Miletić deluje kao savremeni junak koji se suočava sa pritiscima koji sprečavaju slobodu mišljenja, različitost.
U ostalim ulogama pojavljuju se Žarko Laušević, Katarina Žutić, Milutin Karadžić, Andrija Kuzmanović, Igor Benčina i drugi. Bajićevo ostvarenje otvorilo je dva velika domaća festivala – najpre 27. Festival evropskog filma Palić gde je ovenčan i nagradom publike „Gorki list“, a potom i 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE.
Video: Šta nas čeka u drugoj epizodi Kralj Petar I: Kako je kralju uspelo da održi mir u zemlji u jeku sukoba između Austrougarske i Srbije, ali i sinova
(Telegraf.rs)
Video: Neko se baš potrudio da ukrasi ovaj automobil: Ovo je jelka na četiri točka
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Beogradske noći
Maestralni Ljubomir!Uloga života, velemajstor svog zanata.🤝🇷🇸
Podelite komentar
Марија
Дивни глумац Љуба Бандовић!
Podelite komentar
Ivan Zgrozeni
Pogledao sam film i da nemam predzanje o tim dogadjajima ne bih razumeo zbog cega su Srbi bili toliko ugrozeni da su morali da osnuju Maticu srpsku i Srpsko narodno pozoriste. U filmu je to nagovesteno delom koji govori o Milicinom vereniku, Srbinu sa madjarskim imenom. Pojavljuje se i pomadjareni Slovak iz Tizilastva. Detalje sam otkrio iz prica moje porodice. Moja baba je morala da uci na nemackom i madjarskom u skoli. Otac Bozidar rodjen 7. januara 1921. je u maticne knjige upisan kao Silvester, stric Zlatomir Aurel a tetka Nadezda Esperanca. Kada sam trazio krstenicu za mog sina natuknuh to maticaru a ona mi rece da to nije tacno nego da je upisam kao Bozidar i to cirilicom. Mislim da je neko falsifikovao maticne knjige jer su po Zakonu o vodjenju maticnih knjiga sva srpska imena madjarizovana sve do sredine 1921. jer se taj Zakon primenjivao sve do pocetka primene Trijanonskog sporazuja. Evo detalja: Као почетак мађаризације може се навести Закон о примени мађарског језика у јавној управи (члан XVI2) донет 1790/91. године којим се мађарски језик уводи у гимназије, на факултете и академије и којим се давала могућност учења мађарског језика за странце.
Podelite komentar