Milicu Zarić gledamo u "Tajnama vinove loze": Talenat i izgled nasledila je od čuvenog oca

Milica Zarić / Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Glumicu Milicu Zarić domaća publika trenutno gleda u popularnoj seriji “Tajne vinove loze”, u kojoj tumači jednu od glavnih uloga uz Slobodu Mićalović i Vojina Ćetkovića.

Preporučujemo

- Prvi put u životu mi je ponuđeno da igram negativnu ulogu. Ne trudim se da budem dopadljiva glumica, već se trudim da opravdam lik. Igram porodičnu uspešnu ženu, koja se nije ostvarila ni na jednom polju, nesrećna je i nedovoljno voljena. Iz nedostataka se dešavaju loše stvari - istakla je glumica Milica Zarić.

“Tajne vinove loze” / Printskrin/Youtube/RTS

- Čim sam dobila scenario serije „Tajne vinove loze” na čitanje, uvidela sam da je Jelena interesantan i, što bi glumci rekli, sočan lik. Do sada nisam igrala slične uloge i samim tim mi je ovo bio veći izazov. Trebalo je naći opravdanja za njenu gordost, bahatost i često nadmen i neprijatan odnos prema ljudima, pa čak i s onima iz najbliže okoline. Tako da mi je bilo zanimljivo da za takvo ponašanje nađem opravdanje, da to pokrijem, a da ne bude karikatura, već da je to živa žena koja po meni ima neke pogrešne postupke da bi opstala u životu koji joj je dat. Imala sam sjajne glumačke partnere i ogromnu pomoć reditelja Marka Manojlovića - rekla je za “Blic” Milica Zarić, dodajući da po nekim parametrima Jelena ima i pozitivne karakteristike.

Milica Zarić postala je poznata ulogama u serijama “Ljubav i mržnja”, “Mješoviti brak”, “Moj rođak sa sela”, “Žigosani u reketu”, „Moja generacija Z”.

Ona je i ranije ostvarivala zapažene uloge u brojnim filmovima i serijama, a glumački talenat nasledila je od oca Dragana Zarića.

Njega pamtimo po ulogama u kultnim filmovima kao što su: “Lepa sela lepo gore”, “Ljubav na seoski način”, “Otvorena vrata”, “Nož”, “Rane”, “Ni na nebu, ni na zemlji”, i drugim.

Milica je o njemu svojevremeno ispričala da je bio “otac za primer”.

Dragan Zarić / Printskrin: YT/ Bojan Rajević

- Moj otac je, pre svega, bio tata za orden, topao, mudar, pun ljubavi, vodio nas je kroz život dajući nam dovoljno slobode, a sa osećajem, koji nam je duboko usađen, da je porodica uvek i zauvek sigurna luka. Što se posla tiče, on je valjda jedini glumac koji svoju decu nije zaposlio kao dugogodišnji prvak Narodnog pozorišta. Ivan i ja smo pronašli svako svoj put, bez bilo kakve očeve protekcije. Malo je čudno da nas posle tatine smrti niko od mnoštva kolega, reditelja i kolega nije zvao ni za jedan posao, ali to nek je njima na čast - rekla je ona jednom prilikom.

Od svog oca Dragana Zarića naučila je da se glumi prepusti.

– Rekao mi je kada osmislim i pripremim ulogu da jednostavno treba da joj se prepustim u slobodan pad, da isključim razum, i da će tek onda doći magija – kazala je Milica.

Dragan Zarić, jugoslovenski glumac, rođen je za vreme okupacije 1942. u Beogradu. U porodici su ga zvali Gaga i bio je najnestašniji od troje malih Zarića. Nije baš voleo knjige, ni učenje, teško ga je bilo naterati da školu shvati ozbiljno. U tim posleratnim godinama kroz gimnaziju se provukao nekako, mada je poslednji (tada osmi) razred ponavljao, pao je iz engleskog. Ali već u školskim danima je zavoleo scenu, recitujući na školskim priredbama, piše Jugonostalgija.

Printskrin: YT/BalkanTime

Kada su ga odbili na prijemnom za glumu, upisao se na studije prava. U međuvremenu, zarađivao je svoj dinar baveći se molerskim radovima, a neko vreme radio je i kao razvodnik na "Kolarcu". Možda je i taj boravak u kultnom beogradskom art hausu doprineo Draganovoj rešenosti da, uprkos tome što je bio student na Pravnom, ne odustane od želje da postane glumac.I kada je primljen na dramu, za Dragana nije sve išlo "kao po loju". Desilo mu se i da, sticajem okolnosti, bude prinuđen da ponavlja drugu godinu na Akademiji.

U to vreme, stizali su do njega i saveti da batali glumu. Dragan se nije mnogo obazirao na to, rešio je da nastavi i završi započeto.U svojoj 24. godini Zarić se prvi put pojavio na filmskom platnu, kao student u drami Vladana Slijepčevića "Štićenik" (1966), po scenariju Jovana Ćirilova. Svetle kose i plavih očiju, sa visinom košarkaša, bio je, u neku ruku, atipična glumačka pojava u domaćem filmu, nimalo nalik na većinu svojih kolega.Dve godine kasnije, glumio je jednog od zatvorenika u ratnoj drami "Bekstva" Radoša Novakovića, a u filmu Bora Draškovića "Horoskop" (1969), Zare je uverljiv u društvu svog imenjaka Gage Nikolića, Miše Janketića i Josifa Tatića.

Printskrin: YT/BalkanTime

Uporedo sa epizodnim pojavljivanjima na bioskopskim platnima, jednako se angažuje i na pozorišnim daskama, u matičnom Narodnom pozorištu...A onda se na TV ekranima širom Jugoslavije pojavio kafanski trio, bili su to - "Muzikanti". Serija autora Dragoslava Lazića za koju bi se moglo reći da je prva u nizu tih najpopularnijih, najvoljenijih među domaćom publikom. Rajko, Burduš i Lepi Cane Veličković kog tumači Dragan Zarić, tri uboga drugara koji muzikom uveseljavaju narod ali i leče svoju tugu i muku, postali su već posle prve tri epizode prave TV zvezde.Uspeh "Muzikanata" izbacio je u prvi plan Zarićev talenat za komične uloge, pa je već sledeće godine (1970) usledio još jedan hit serijal Dragoslava Lazića - "Ljubav na seoski način". Popularnost ove serije bila je enormna. Zarić je, kao tek diplomirani glumac i rođeni Beograđanin, tako uverljivo i dopadljivo odigrao Lepog Caneta i Milorada, dva momka sa sela, sa mnogo sluha i osećaja, kao da je rođeni Moravac.

Publika ga je zavolela "na keca", popularnost je Dragana praktično zatekla, na samom početku glumačke karijere.Mlađi naraštaji nemaju pravu predstavu koliko je ondašnja publika nestrpljivo iščekivala svaku narednu epizodu ova dva serijala. Rane sedamdesete bile su vreme u kojem su televizori, uglavnom crno-beli, postali dostupni i običnim ljudima, pa je gledanje programa bila ultimativna zabava, pa se može reći i da su ove serije nekako "legle" u pravom trenutku. Za njima sledi takođe užasno popularna – „Građani sela Luga“ (1972).A onda najmlađi jugosloveni imaju priliku da gledaju jednu od najinovativnijih serija za decu, Timoti Džona Bajforda – „Neven“. U svojim ulogama prepunim gegova i mimike briljirali su Petar Kralj, Milan Srdoč, Olivera Marković, a jedan od glumaca iz "Nevenove" ekipe izdvajao se po tome što je glumio naizmenično i muške, i ženske likove, nalik na Pajtonovce. To je bio Dragan Zarić.

I dok su ga "ozbiljne" uloge zaobilazile, Zare je, tokom osamdesetih i devedesetih odigrao još desetak upečatljivih, odličnih epizoda, ponajviše u komedijama... Videli smo ga i voleli i kao direktora gimnazije u "Varljivom letu 68", zatim u filmu "Čovek sa četiri noge", kao i u komediji "Debeli i mršavi" i filmskom nastavku avantura Paje i Jareta, "Kamiondžije opet voze", u ulozi prepredenog gastarbajtera Buce Krtalića.Dragan Zarić nije bio od onih glumaca koji su veliki deo slobodnog (pa i radnog) vremena voleli da provode u kafani ili za šankom u pozorišnim bifeima. Više je voleo kućnu atmosferu, bio je izuzetno privržen porodici. Voleo je kuvanje i sport. Iako je svojom visinom od 198 cm bio savršen za košarku, preferirao je fudbal. Oni koji su ga poznavali kažu da je uvek bio doteran i važio za čoveka koji vodi računa o svom odevanju.

Bio je oženjen Milicom Zarić, arhitektom, sa kojom je dobio sina Ivana (takođe glumca) i dve godine mlađu Milicu. Svoju suprugu upoznao je jos kao student u Klubu studenata tehnike u Beogradu. Oboje su jako bili posvećeni porodici. Kod kuće on nije bio glumac, bio je tata preokupiran vaspitavanjem svoje dece.

Ivana smo nedavno gledali u seriji "Klan" gde je igrao dilera droge Firtulu.

Dragan Zarić preminuo je u pedeset osmoj godini života od raka, 2. februara 2000. godine.

(Telegraf.rs)