Američki "Variety": Ustaše su ubilačke siledžije, ali "Dara iz Jasenovca" je prerušena propaganda

"Dara iz Jasenovca" / Foto: Aleksandar Letić

Džej Vajzberg, jedan od kritičara uticajnog američkog magazina Variety, osvrnuo se na film "Dara iz Jasenovca", srpskog kandidata za Oskara. Vajzberg smatra da je film Predraga Antonijevića "tanko prerušena propaganda, koja cinično koristi Holokaust u svrhu nacionalne agende".

Preporučujemo

- Nije li već odavno trebalo da razgovaramo o tome zašto ima toliko filmova o Holokaustu? Jedni pripadaju kategoriji "da se ne zaboravi", dok mnogi drugi postoje samo zato što tržište dokazalo da se Holokaust dobro prodaje. Oni koji pripadaju ovoj drugoj kategoriji banalizuju i senzacionalistički naglašavaju svoju temu, gudeći po žicama melodiju koja je negde između sablasnog i prezašećerenog - kritiku započinje Vajzberg i dodaje:

Foto: Aleksandar Letić

- Podskupina u ovoj grupi preokreće zabrinjavajuće ciljeve u svoje cinično razumevanje tržišta, koristeći Šou da pogura agende koje nemaju mnogo veze sa razumevanjem nedokučivog.

Vajzberg dalje piše:

- Svedočanstvo je oholosti industrije Holokausta da neskriveni deo srpske nacionalističke propagande poput "Dare od Jasenovca" Petra (Predraga) Antonijevića, obučene u odeću koncentracionog logora, može naći distribuciju van svoje rodne zemlje. Manje iznenađujuće je što je predat na razmatranje za Oskare.

- Hajde da počnemo sa činjenicama - nastavlja Vajzberg - hrvatska fašistička vlada za vreme Drugog svetskog rata, ustaše, bili su ubilačke siledžije podržane od moćnih članova katoličke crkve. Ozloglašeni po svom neumerenom sadizmu, ustaše su uzele za metu Srbe, Jevreje i Rome, ugledajući se na svoje nacističke saveznike, propagirajući politiku "mi protiv njih" čije je seeme opet proklijalo u punoj snazi nakon raspada Jugoslavije devedesetih.

- Jednako neosporno, jasenovački kompleks bio je ozloglašen među logorima smrti po krvoločnosti njegovih zapovednika i njihovih podanika. Oko 80.000 logoraša, uglavnom Srba, tamo je ubijeno između 1941. i 1945. godine, i budući da je samo ime logora u srpskoj psihi ostavilo trajni trag, o njemu nikad nije snimljen igrani film - ističe Vajzberg i dodaje:

Foto: Aleksandar Letić

- Ništa od ovoga nije sporno, i samo neko ko je lišen etike bi mogao da kaže da je bilo "dobrih ljudi" sa obe strane. Tvorci "Dare iz Jasenovca" ističu da je scenario proizašao iz svedočenja očevidaca, koristeći to saopštenje kako bi se ogradili od kritike. Desilo se, stoga smo iznad prekora.

- Problemi su međutim dvostruki: njegov neskriveni antihrvatski i antikatolički naboj suviše je očito dizajniran kao oružje u sadašnjim sukobima Srba i njihovih suseda, a uživanje u vizualizaciji sadizma, u kontrastu s dečjom nevinošću, gura u stranu bilo kakvo razmišljanje o opasnostima nacionalizma, ubilačkog rasizma i genocida i nadomešta ga jeftinom senzacijom i sentimentalnošću - naglašava kritičar.

Vajzberg potom opisuje događaje i likove "Dare iz Jasenovca" kako bi čitaocima dočarao o čemu se, zapravo, u filmu radi, a onda i dodaje:

Foto: Aleksandar Letić

- Da nema savremenog konteksta tog filma, bila bi to samo još jedna nesuvisla drama o Holokaustu, koja koristi nasilje kao što se to radi u žanru o serijskim ubicama. Međutim, kontekst je nemoguće ne uzeti u obzir, a u ovom slučaju to je kako srpski nacionalisti koriste Jasenovac kao bojni poklič i pretvaraju film u propagandu. Književnik i teoretičar Jovan Bajford trezveno je analizirao kako se srpske patnje pokušavaju povezati s Holokaustom i tako se nastoji da se legitimiše njihova težnja za teritorijalnom ekspanzijom: to je upravo karta na koju igra "Dara iz Jasenovca".

- Već sama činjenica da je dom male Dare smešten u Mirkovcima, poslužiće kao crvena krpa antihrvatskim brigadama, jer je to mesto bilo tačka hrvatsko-srpskih sukoba. Da danas napravite film o Holokaustu koji bi trebalo da podstakne mržnju prema Nemcima, bio bi odmah odstranjen: ne shvatiti da se ovde radi o istom problemu, govori o potpunom slepilu.

- Tehnički, "Dara" je solidno napravljen proizvod, montiran tako da izmuze što više od snimaka logora dronovima i krupnih planova dečjih lica. Nestvarna scena u kojoj se sveže ubijeni pridružuju u snežnoj oluji drugim mrtvacima u stočnom vagonu verovatno bi trebalo da posluži kao pacifistička poruka u duhu magičnog realizma, no naprosto se čini otrcano - zaključuje Vajzberg.

Hrvatski medij Jutarnji objavio je ovu kritiku na svom portalu, pišući:

- Ovako žestoka negativna recenzija vjerojatno će imati odjeka, pa će redatelj Antonijević i njegov američki producent Michael Berenbaum, čija kompanija 101 Studios distribuira film u Americi, morati potražiti saveznike u drugim medijima, no prvu rundu su već izgubili.

Hrvatstvo i ustaštvo nije isto

Režiser Predrag Antonijević je više puta naglasio kako "Dara iz Jasenovca" nije protiv Hrvata, razdvajajući hrvatstvo od ustaša.

- Pitao sam jednog velikog (hrvatskog glumca da igra u filmu), on je rekao da će ga ubiti. Atmosfera je takva da ne može hladne glave da se gleda na celu priču. Ovaj film nije protiv Hrvata, čak direktno razdvaja hrvatstvo od ustaša. Bio mi je hladan tuš kada sam svog velikog prijatelja pitao da igra i kad mi je on rekao da ne sme - iskren je reditelj Antonijević koji već tri decenije živi u Holivudu.

Koje je vaše mišljenje o svemu ovome? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)