"Svi se mi jednom nađemo pred pitanjem - čiji put slediš?" Nikola Kolja Pejaković o seriji "Kosti"

Nikola Kolja Pejaković / Foto: Milena Đorđević

Treća epizoda serije "Kosti", koja je gledaoce prikovala kraj malih ekrana, emitovana je sinoć, a kako su obećali tvorci, zahuktavanje radnje počinje večeras. Drugi deo banjalučke trilogije doneo je potresnu priču o ljudima sa ovih prostora koji na prvi pogled vode sasvim različite živote i pred korupcijom, kriminalom i bezobzirnošću koji razaraju društvo i njegove tradicionalne vrednosti, drugačije i stoje.

Preporučujemo

Da nije baš sve tako, da su i likovi u seriji, baš kao i ljudi u životu, sličniji nego što se to na prvi pogled čini, objasnio je scenarista serije Nikola Kolja Pejaković. U intervjuu za Telegraf.rs on je govorio o ovoj drami, koja dolazi nakon hvaljene serije "Meso", o tome kako se život u njoj (ne) ogleda, ali i o sebi kao muzičaru, glumcu i novim projektima "Bosonoge produkcije".

• Svaka epizoda je zasada počinjala ispovedanjem jednog greha. Da li je i na koji način taj greh u vezi sa radnjom epizode? Ili ako se strasti (pušenje i alkohol) posmatraju kao unutrašnje idolopoklonstvo, plus kleptomanija, hoće li svaka od 10 epizoda počinjati kajanjem za jedno kršenje Božje zapovesti? Ako da, zbog čega je tako, kakvu ulogu greh i pokajanje imaju u ovoj priči?

- Greh je u centru problema. Naročito, u ovo naše vreme. I sam sam bio zaveden šarmom greha, promovisao ga i držao za naročito važnu stvar - grešiti je bilo obavezno. Greh je u modi. Grešiti od jutra, pa do sutra. Govorili su nam: "Ako ne grešiš, ako nisi lud, blesav i oštećen, onda nisi jednistven, nisi individua, nisi, kobiva, umetnik." Pa onda, nisi ni čovek. Sve pogrešno, sve pogrešno. Mi govorimo o grehu, ali "Kosti" su priča o pokajanju, jer bez pokajanja, priča o grehu je samo - prazna priča.

Dragan Mićanović u seriji "Kosti" / Foto: Bosonoga produkcija

Vesti sa naslovne
• U"Mesu" ste igrali kriminalca i biznismena, u "Kostima" sveštenika. Zbog čega ste odabrali te uloge i znate li unapred koja će biti Vaša? Kako biste opisali oca Dragana, s obzirom da smo ga dosada videli samo u nekoliko scena?

- Ovaj put sam znao da ću igrati lik oca Dragana. On je sveštenik, i to onakav kakav sveštenik i treba da bude - da brine o ljudima, pomaže i živi skromno. U stvari, da se žrtvuje za druge. Pop bez žrtve je motor bez goriva.

• Posle prve dve epizode, čini se da su životi dvojice Kosta nepovezivo različiti. Spaja li ih još nešto osim imena?

- Videćete, mnogo su sličniji nego što izgleda. Kao što smo i mi, ljudi, mnogo sličniji nego što mislimo. I, na kraju, odakle god dolazili, kakvo god vaspitanje, poreklo, put, imali, svi mi se, u jednom trenutku, nađemo pred iskušenjem i pred pitanjem - čiji put slediš? Da li si pčela ili muva? Da li si Božji čovek ili sluga mamonov?

Ljubiša Savanović kao Kosta Gajić / Foto: Bosonoga produkcija

• Je li dečak u kolima verzija dečaka na traktoru ili konkretna priča koju znate? Dečak na traktoru o kome su mediji najčešće pisali istakao je u svojim intervjuima da je ta tragedija deo bolne prošlosti, ali da je on nastavio dalje. Kakav je slučaj sa Kostom Govorušom?

- Bilo je, koliko znam, nekoliko sličnih slučajeva. Dečko sa traktora je najpoznatiji. Ovo je izmišljen lik, Kosta Govoruša nije pravljen po nekom ko je zaista postojao, kao što ni drugi likovi nisu kopije nekih osoba iz stvarnog života. "Kosti" su fikcija, naravno. Gledaoci pominju činjenicu da su "Kosti" vrlo realistične i stvarne, ali to se ne postiže kopiranjem života i životnih situacija, već nekom vrstom poetične esencije, umetničkog sažimanja i uprošćavanja, pravljenjem neke vrste dramskog koncentrata.

Jovo Maksić kao Kosta Govoruša / Foto: Bosonoga produkcija

• Da je ova serija teška za gledanje, istakli su mnogi gledaoci na društvenim mrežama. Istovremeno, svaki četvrti gledalac u Srbiji ju je pratio, komentari su brojni, a iščekivanje narednih epizoda veliko. Koja je uloga umetničkog dela, poput ove serije, u datom trenutku? Na šta biste želeli da gledaoci obrate pažnju?

- Neka pogledaju seriju od početka do kraja, jer su sve epizoda važne. I, na kraju, njihov sud, sud publike, jeste presudan. Naše želje, želje autora, nisu važne. Nepotrebno je pojašnjavanje dela, ja verujem da će svako uhvatiti ideju serije. I neka je svako i doživi na neki svoj način, a meni lično je najvažnije da dođe do naših potomaka i da može da se gleda, da stoji, i za 50 godina.

• Ono što seriju čini teškom jeste to što u njoj ima toliko toga poznatog. Meni konkretno najstrašnije je što mlada osoba poput Kristine mora i da razmisli o onakvoj ponudi zarad osnovnih ljudskih prava kao što su pravo na normalan rad i lečenje. Šta je Vama lično bilo najteže/najizazovnije da obradite u ovoj priči?

- Sve mi je bilo lako, jer sam pisao neopterećen, samo sebi odgovoran, odlučan da napišem onako kako osećam. Kristinina priča je priča ovog veka, na svim meridijanima je isti problem - seks je moneta, greh je normalna stvar; prevara, laž, licemerje - uobičajeni. Ne vidim da je Kristinina priča specifikum samo naših krajeva, siguran sam da je njeno iskustvo jedan odvratan običaj širom ove naše planete. A svi mi ostali - Koste, braća.

Nikola Rakočević u seriji "Kosti" / Foto: Bosonoga produkcija

• Jeste li pisali ove likove sa određenim glumcima na umu?

- Ne. Osim mene, nisam znao ko će šta da igra. Pred kraj pisanja, počeli smo da razmišljamo o podeli, odnosno, režiser Hajduković je počeo da daje neke predloge, ideje.

• "Bosonoga produkcija" ističu mnogi, radi pionirski posao postavljajući kinematografiju u Republici Srpskoj. Možete li nam reći koji su sledeći projekti, pored "Kože", u planu? Na Vašoj Vikipedia stranici spominje se "Advokado", scenario u pripremi?

- Da, trenutno smo u pripremama za jednu rasnu komediju, seriju pod naslovom - "Advokado". "Bosonoga produkcija" ima  planove na više koloseka i važno nam je da se ustabilimo, osnažimo i počnemo da radimo veće i kompleksnije projekte, kako samostalno, tako i u koprodukciji. Mi imamo, kao filmska i TV produkcija iz Republike Srpske, odgovornost i prema publici, ali i prema našoj otadžbini, ako mogu tako da kažem.

Nikola Pejaković Kolja / Foto: Nikola Tomić

• Rekli ste jednom, povodom priče o projektu "Toma" da je problem Srba što imaju mnogo velikih ljudi o kojima bi trebalo da snime filmove. Koji bi to, po Vama, ljudi na prvom mestu bili? Da li biste nekoga od njih i sami voleli da igrate?

- Vidite, mi smo izgubili ritam, vreme, pogubljeni smo i kao narod i kao ljudi. Sto godina, skoro sto godina, druge kinematografije su ispred nas. Umetnici imaju slobodu da rade šta hoće, ali imaju i odgovornost pred sobom i svojim precima. Država mora da pomogne da se vratimo sami sebi, svojoj istoriji, svojoj umetnosti i svojoj veri. Mi smo predugo bili narod bez identiteta, odsečeni od svog korena i svoje istorije. I to nije samo zadatak istoričara, već i umetnika, ako imaju i malo osećaja prema svome narodu, a ne samo prema svojoj guzici i svojim malim umetničkim egzibicijama.

• Svedoci smo ekspanzije serija na domaćem tržištu. Kako to komentarišete, šta biste rekli da je tome uzrok?

- Mi smo deo jednog talasa koji je zapljusnuo svet. Pare su se preselile na televiziju i na mreže, na internet. Bioskop je, nadam se samo na trenutak, izgubio korak. Važno je stvarati vrednost, a ne samo stvarati, i to je najveća opasnost ove hiperprodukcije serija i ostalog TV sadržaja. Nadam se da će se, polako, produkcije okretati isključivo dobrim dramaturškim predlošcima, scenarijima, i tražiti od autora više odgovornosti prema publici.

Nikola Pejaković / Foto: Bosonoga produkcija

• Koju svoju ulogu smatrate najboljom? Postoji li neka koju ste odbili i ako da, zbog čega?

- Stvarno ne odbijam uloge. Nekad ne mogu da stignem ili se projekat ne desi, ali uglavnom igram sve što mi ponude. I nemam omiljenu ulogu, zaista. Ne vidim sebe kao glumca od karijere, već kao glumca-incident. Onaj ko ne glumi u pozorištu, teško može da se nazove glumcem. Ima izuzetaka, zaista ima, ali mislim da je glumac kompletan onda kada, i pred kamerom i na daskama, suvereno vlada svojim zanatom.

• Šta se dešava na muzičkom planu? Spremate li novi materijal? Koliko je muzičarima uopšte teško da donose planove s obzirom da je iduća godina svima velika nepoznanica?

- Na proleće ćemo, ako Bog da, objaviti singl, a onda i ući u snimanje petog albuma. Muzičari i svi koji žive od muzike i koncerata, u teškoj su situaciji. Država bi tebala da pomogne onima koji su živeli od zvuka, od živih svirki i bez kojih nijedan koncert ne bi bio moguć. Naravno, i muzičari su ti koji su bez posla trenutno, ali neki dobijaju i neke pare od prava na pesme, ali to je, za većinu nas, isuviše malo da bi se uopšte moglo živeti od toga. Muzika će se vratiti, jer ona je dar od Boga. Ali, da budem jasan, muzički koncerti su jedno, a orgijanje do šest ujutru nije muzika, već jednostavno - orgijanje uz muziku. I to mora da propadne...

Novu epizodu serije "Kosti" možete pratiti večeras na prvom kanalu RTS-a od 20.05 sati.

(Telegraf.rs)