Od Hičkokovih "Ptica" do "Rebeke": Ovo su najbolje ekranizacije romana Dafne di Morije

Film "Rebeka" Bena Vitlija, u kome glavne uloge imaju Armi Hamer, Lili Džejms i Kristin Skot Tomas, danas bi trebalo da se nađe na Netfliksu.

Najnovija ekranizacija romana Dafne di Morije dobila je mešovite kritike i istovremeno podsetila ne neke mnogo uspešnije, naročito na ona tri iza kojih je stajao Alfred Hičkok.

"Jamajka In" (Jamaica Inn, 1939)

Prvi film koji je Alfred Hičkok režirao po romanima Dafne di Morije bio je ujedno i poslednji koji je snimio u Velikoj Britaniji. Odmah potom otišao je da zauvek promeni Holidvud.

Ujedno, ova ekranizacija smatra se najmanje uspelom, ali ne zbog Hičkoka, već glumca i koproducenta Čarlsa Lotona, koji zaokuplja svu pažnju u ulozi policajca koji svoj luskuzni život finansira tako što sarađuje sa lokalnom bandom.

"Moja rođaka Rejčel" (My Cousin Rachel, 2017)

Scenarista i reditelj Rodžer Mičel napravio je pravi izbor kada je za adaptaciju ovog romana Morije glavnu ulogu dodeli Rejčel Vajs. Samo jednim pogledom ona uspeva da prikaže čitav niz emocija i ostavlja nas u stalnoj nedoumici - je li ili nije ova lepotica ubila svog prethodnog muža?

Sem Klafin igra mladog engleskog gospodina koji ne može da se izbori sa erotskom moći koju Rejčel nad njim ima. Bez vidljivog uzroka, on počinje da kopni, gubi razum i zdravlje.

"Moja rođaka Rejčel" (My Cousin Rachel, 1952)

Samo godinu dana nakon što je ovaj roman objavljen, ekranizovan je prvi put, od strane Henrija Kostera. Ovo je bio prvi holivudski film Ričarda Bartona. Olivija de Haviland sjajno je odigrala ulogu femme fatale, ostavljajući otvorenim ipak pitanje da li je njena navodna dvoličnost zapravo kontrukcija, opasna maštarija potisnute britanske muževnosti.

U svakom slučaju, koliko su oboje bili dobri glumci vidi se iz toga što se, kad se kamere ugase, nisu podnosili. De Haviland je navodno postala krajnje arogantna nakon što je dobila Oskara.

"Ptice" (The Birds, 1963)

Nedostatak objašnjenja zašto ptice napadaju primorski gradić u Kaliforniji stvario je najveći strah.

Hičkok je svoje umeće da stvori napetu situaciju ovde upotpunio elementima strave i pokazao koliko je ispred svog vremena jer su filmovi katastrofe tek tada počeli da "hvataju zamah".

A u ovom filmu i ispred kamere i iza nje bilo je jezivo. Hičkok je maltretirao Tipi Hedren kako je stigao - iskakao je pred nju, puštao na nju prave ptice, ali i njenoj ćerki  Melani Grifit, koja je tada imala samo šest dao  voštanu figuru njene majke u mrtvačkom sanduku. Bila je obučena u isti kostim koji je noisla u "Pticama".

“Ne gledaj sad” (Dont Look Now, 1973)

Ovaj horor Nikolasa Rouga "Gardijan" je 2018. proglasio za najbolji ikad. Reč je o filmu u kojem roditelji, koje glume Donald Saterlend i Džuli Kristi, u Veneciji pronalaze zastrašujuće dokaze o svom mrtvom detetu i zagrobnom životu.

Tokom filma gledalac ne može da se oslobodi iščekivanja i slutnje propasti. Veza između glavnih likova vrlo je detaljna, erotska scena je iznanađujuće nežna, ali ono što ostaje u umu je devojčica sa kabanicom i vrlo neočekivan kraj.

"Rebeka" (Rebecca, 1940)

Teško je ocenjivati Bena Vitlija i njegovu "Rebeku" iz 2020. godine, kada je Hičkok osam decenija ranije sve odradio kako treba.

Ovo je bio njegov prvi holivudski film, za koji je dobio i Oskara. Džoan Fonten igra naivnu devojku koja se udaje za prebogatog udovca. Lišena identiteta, čak i imena, samo "druga gospođa Di Vinter", ona postaje naličje njegove prve žene Rebeke, čiji je duh progoni.

Džudit Anderson bila je nezaboravna kao kućepaziteljka gospođa Denvers, neobično posvećena sećanju na Rebeku.

Sve je u ovom filmu bilo na mestu, a prikaz psihološke torture i dalje je neprevaziđen.

Da li ste gledali neki od ovih filmova? Ili novu "Rebeku"? Javite nam u komentarima svoje utiske.

(Telegraf.rs)