Nevenin film nagrađen u Australiji: Snimljen je u Portugalu, ali u njemu žive sećanja na Šumadiju

Nevena Desivojević / Foto: Pedro Peralta

Film mlade rediteljke Nevene Desivojević (29) nagrađen na festivalu u Australiji. Ova rođena Aranđelovčanka trenutno živi na relaciji Portugalija – Srbija, zbog aktuelne situacije nije mogla da dođe kući već osam meseci, ali očekuje da će početkom septembra biti u Beogradu na festivalu Beldocs, na srpskoj premijeri njenog dokumentarnog filma „Napolju cvetaju narandže“, piše portal Priča sa dušom.

Preporučujemo

Film je nastao u koprodukciji Black Rooster studija iz Srbije i Terratreme filmes iz Portugalije.

Film "Napolju cvetaju narandže“ / Foto: Cristina Hanes

Nakon svetske premijere na Dok Lisboa festivalu u Lisabonu i internacionalne na Dok Lajpcig festivalu 2019, započeo je festivalski život i bio prikazan na više od 20 festivala među kojima su i Trento film festival, Malaga film festival, Vilnius film festival, Međunarodni filmski festival u Urugvaju i drugi.

U programu Arché Porto/Post/Doc 2017 dobio je nagradu za najbolji projekat, a na festivalu DokuFest 2020 u Prizrenu specijalno priznanje.

Ovo nenarativno poetično ostvarenje zapaženo je na najznačajnijem festivalu u Australiji, Melbourne film festivalu, gde je avgusta 2020. pored pozitivne kritike osvojio i nagradu za najbolju kameru u kategoriji za kratki film.

- Ideja za samu priču nastala je 2016. godine dok sam pohađala master studije na internacionalnom programu Doc Nomads u Portugaliji. Pročitala sam članak o zabačenom selu na severu koje iščezava i u kojem seljani strahuju od lokalnog lopova koji ih potkrada. Ova priča me je podsetila na događaje iz mog šumadijskog sela Kloka kraj Topole, jer su i tamo postojale priče o lokalnom lopovu. 

- Moja sećanja iz Srbije navela su me da odem u Vila Ša selo, u oblast Tras-os-Montes (u prevodu znači „iza planina“) i upoznam čitav jedan univerzum koji postoji iza tog priloga iz novina - objasnila je Nevena i dodala da je godinu dana kasnije dobila sredstva od Filmskog Centra Srbije na konkursu za produkciju i sa malom, svedenom ekipom uspela da dosnimi i završi film.

Outside The Oranges Are Blooming_Trailer_Set_2019 from Nevena Desivojevic on Vimeo.

Nevena je završila Menadžment i produkciju u pozorištu, radiju i kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Školu za vizuelne komunikacije Kvadrat i master studije režije na programu Doc Nomads (Portugalija, Budimpešta, Brisel). Stipendistkinja je Da Vinči granta koji finansira stažiranje u producentskoj kući Terratreme filmes u Lisabonu.

U Aranđelovcu je odrasla i završila osnovnu školu i gimnaziju. Tamo je, kako kaže, sve počelo.

Tokom studija radila je na nekoliko projekata (festival Kolaž) kao i na strateškom planu razvoja kulture u Aranđelovcu zajedno sa sugrađankom Nedom Šorak Krndijom.

U rodnom gradu joj je porodica („sve ono lepo“). Život ju je odveo u Lisabon, ali je, kako kaže, srcem u Aranđelovcu.

Film "Napolju cvetaju narandže“ / Printskrin: Vimeo/Nevena Desivojevic

- U selu Kloka sam provela neke od najznačajnijih trenutaka svog detinjstva, uključujući i one manje lepe – a to je celo bombardovanje. To selo je i danas prisutno u mojim sećanjima. Baka i deka nisu više tu, ali ja oživljavam te uspomene upravo kroz svoje filmove. Sledeći film na kojem radim vezan je za to selo, inspirisan detinjstvom i nekim bezbrižnijim danima  - rekla je Nevena za Priče sa dušom.

Iako se nalaze na dve potpuno različite strane Evrope, Srbija i Portugalija, prema njenim rečima, imaju sličnu kulturološku klimu.

Zapaža da ono što je svojstveno maloj sredini u Srbiji, gotovo isto važi i u Portugaliji.

- Slični smo po ljudskim odnosima i po tradicionalnim vrednostima. Upravo ta sličnost me je ohrabrila da krenem u nepoznato. Blisko mi je bilo da istražujem milje u kojem se svi poznaju, gde je svako svedok svačije privatnosti koja tako postaje javna tajna. Ono što im je takođe, nažalost, zajedničko jeste da iščezavaju - rekla je Nevena i podsetila se na razlog zbog kojeg je režija njen izbor.

- Ono što me je motivisalo da upišem režiju, a pre toga da se bavim kulturom, bila je monotonija svakodnevice u Aranđelovcu. U međuvremenu je grad zaživeo i sada primećujem da ima više događaja, ali u vreme mog puberteta, u periodu kada sam počela da tragam za ekspanzijom, bilo je jednolično. To me je odvelo u pravcu Menadžmenta u kulturi, a kasnije režiji koja mi se oduvek činila kao put da spoznam male istine o životu i ljudima  -  istakla je mlada rediteljka za PSD.

(Telegraf.rs)