Ekskluzivno! Bojsi iz "Mućki": Srpska istorija je fascinantna, ali toliko rakije ne bih preživeo

Pre nekoliko godina engleski glumac Džon Čalis saznao je da ljudi u njemu dalekoj i nepoznatoj Srbiji obožavaju, pa i napamet znaju seriju "Mućke" (Only Fools and Horses). Jedna poseta našoj zemlji otkrila je ovom umetniku mnogo toga, ali i podstakla Bojsi-maniju, na koju je reditelj Lazar Vuković morao da odgovori. Ovaj mladi filmadžija, odrastao u Velikoj Britaniji, ali rodom sa ovih prostora, snimio je dokumentarac "Bojsi u Beogradu", koji se od 4. septembra može naći u prodaji.

U tom filmu Bojsi dobija priliku da istraži bogatu srpsku istoriju i otkrije zbog čega je, u svojim najtežim trenucima, ona neodvojivo vezana za"Mućke" (reči koju toliko voli da izgovara na sprskom). Čalis posećuje Beli dvor, Hram svetog Save, ali i ambasadu svoje zemlje u Beogradu, gde je za njega priređen "jedan izuzetno engleski" događaj. On takođe gleda u murale Del Boja i ostalih likova iz sitkoma, rasprostrte po celoj sprskoj prestonici, dobija svoj dres na Marakani, ali i odgovor na pitanje koje je postavio na samom početki - zašto su "Mučke" toliko popularne u Srbiji.

Svoje utiske podelio je sa našim portalom.

• Snimili ste izuzetno zanimljiv film, koji je otkriva toliko toga o Vama, ali i o Beogradu i istoriji Srbije. Kako je došlo do ovog projekta?

- Pre nekoliko godina upoznao sam ljude iz Srbije koji su mi kazali koliko su "Mućke" obožavane u vašoj zemlji. Nisam mogao da verujem, ali jedna poseta mi je dokazala da je tako. Kasnije sam upoznao reditelja i producenta Lazara Vukovića koji mi je predložio da o toj neobičnoj fascinaciji snimimo dokumentarac. Nikada nisam radio na takvom projektu, ali sam rado prihvatio. Pre svog dolaska, o Srbiji sam znao veoma  malo, ali zapanjila me je njega bogata istorija. To je raskrisnica Evrope koja ima neverovatnu prošlost. Za mene je to bio put otkrivanja i jedna velika avantura. I jedva čekam da sve ovo sa epidemijom prođe i da mogu da se vratim.

Vesti sa naslovne
• Volite da izgovarate reč "Mućke" na sprskom?

- Da, mnogo mi se dopada kako zvuči. Neobično mi je koliko ljudi u Srbiji vole "Mućke", iako je jezik nekada prepreka da shvate sve nijanse humora u seriji. Srbi i Englezi su na neki način vrlo slični, tj. imaju sličan smisao za humor.

- Neverovatno je kroz šta su Srbija i vaš narod prošli. Ljudi su toliko patili. Shvatio sam da su se "Mućke" tu emitovale u vremenima koja su bila jako teška i da je humor bila neka vrsta bekstva. Gledaoci u Srbiji su se masovno identifikovali sa Del Bojem, tj. sa njegovom upornom borbom da preživi. Del Boj je na neki način heroj običnog sveta. I ne samo on, nego i drugi likovi. Oni nisu loši ljudi, samo oni koji se bore da nešto postignu, da prežive čak i kada "mute". Gde god bih otišao, kazali bi mi: "O, moraš da upoznaš našeg Del Boja" . Drago mi je da vidim kako je Srbija sada u usponu.

• Da li su vam govorili i "moraš da upoznaš i našeg Bojsija"?

- O da! To bi bilo tako smešno.  I onda bi se uglavnom pojavio neki nervozan tip, koji gotovo uvek ima brkove, i obično trguje nekim kolima (smeh). Ali to i jeste čar tih likova. Delove, Rodnije, Bojsije, Trigere vi imate širom sveta.

• Jedan od najduhovitijih trenutaka filma "Bojsi u Beogradu" jeste onaj kada vas srpski običaj da se ljubimo tri puta zbuni.

- Nikad se u životu nisam izljubio koliko u u tih nekoliko dana provedenih u Srbiji. Kažem da su Englezi i Srbi u nekim slučajevima slični, ali istina je da su Englezi rezervisani. Mi vrlo pazimo kako se ponašamo i šta govorimo pre nego što nekoga dobro upoznamo. A onda sam došao u tu destileriju u Beogradu i odjednom me je sačekalo mnogo ljubljenja sa dvojicom muškaraca. Poljubac u obraz sa svakim od njih po tri puta. Nikada se nisam u životu toliko izljubio. Šarmantan je taj vaš običaj, vrlo šarmantan.

• Šta je na vas ostavilo najveći utisak u Beogradu?

- Hram svetog Save, definitivno. Sva ta istorija! Tri puta su pokušavali da ga izgrade i dva puta su ih sprečavali. Ali sada se hram uzdiže. Kripta je prelepa, a jedva čekam da vidim kako će iznutra izgledati hram kada ga završe. Na poklon sam dobio delić mozaika koji dobro čuvam. Obećali su mi da, kada ponovo dođem, moći ću da ga dodam tamo gde nedostaje.  Bilo mi je vrlo duhovito kada sam pitao sveštenika kada će radovi biti gotovi, a on odgovorio: "This time next year...". Dodao sam "bićemo milioneri", a on je kazao: "Ne, ne, završićemo hram".

• Veliki ste ljubitelj fudbala. Kako vam je prijala poseta Marakani?

- Da, verni sam navijač Arsenala.  Ova tima igraju u istim bojama, crvenoj i beloj, tako da sam se osećao kod kuće. A kakav pogled Marakana ima! Kada kažete "Red Star", to ima poseban prizvuk, zar ne? Oduvek mi je tako zvučalo. Marakana je vrlo nekonvencionalno mesto.

- Što se Belog dvora tiče, nisam mogao da verujem kada su mi rekli da Srbija, republika, ima kraljevsku porodicu. Palata je prelepa, ali je čudno je to što oni tu žive, a nije njihova.

• A šta je sa rakijom? U jednom delu filma posećujete i destileriju.

- Aah, rrrrakija. Naravno, Srbi i rrrakija. Naučio sam kako se pravi, to mi je bilo jako zanimljivo. Nisam neki ljubitelj brendija, ponekad popijem šašicu uz kafu pre doručka. U filmu smo probali nekoliko vrsta i mislim da mi se ona od šljive najviše dopala. Moram da priznam, nisam očekivao da rakije budu toliko jake. Malo su me "uhvatile". Moji domaćini su se šalili kako moram da popijem flašu pre i posle ručka. Mislim da bih nakon tog eksperimenta završio u bolnici.

• Jedna Vaša knjiga prevedena je na srpski, da li postoji mogućnost da bude i druga? Je li izazovnije baviti se glumom ili pisanjem?

- Ne bi mi smetalo, ako postoji interesovanje čitalaca za to. Pisanje je veoma teško, zahteva koncentraciju i posvećenost, koji uopšte ne idu uz moj karakter. Ja volim da sve radim brzo i odmah. Možda bih, pre pisanja sledeće knjige pokušao da još malo sazrim, ostarim - kroz smeh kaže glumac koji je u avgustu napunio 78 godina.

• Mislite li da bi "Mućke" mogle da dobiju svoj nastavak?

- To je uvek moguće. U Londonu se igra jedna predstava "Only fools and horses" koja je sve popularnija. Išao sam da je gledam i bilo mi je čudno da neko drugi predstavlja Bojsija, a ne ja. Ipak, to je veseo mjuzikl. A TV serija bi uvek mogla da se snimi, samo nisam siguran da bi to bila dobra ideja. Ona se stalno emituje na ekranima, ljudi je vrlo dobro znaju, a mi smo stari da bi reprizirali svoje uloge.

Uz to, humor je danas drugačiji, mnoge stvari ne smete da kažete, bez obzira da li mislite dobro. Niko nikada posle naše serije nije bio uveđene. Scenarista, Džon Salivan, na to je veoma dobro pazio. U celoj seriji nemate nijednu jedinu psovku, što je možda i razlog zbog čega cela porodica, od bake do deteta, može da je zajedno gleda i smeje se. Šteta bi bilo to oduzeti.

Blurej dokumentarca "Bojsi u Beogradu" je od 4. septembra u prodaji.

(Dunja Savanović)