Na javnim mestima je i dalje zabranjeno okupljanje više od 10 osoba, ali od ponedeljka 24. avgusta to ne važi za bioskope i pozorišta koji mogu početi sa radom, odlučio je Krizni štab.
Iako u svoje sale neće moći da prime više od 500 ljudi, a pravila će biti stroga, bioskopi se uveliko spremaju da dočekaju nove gledaoce.
O vremenu koje će biti potrebno filmskoj industriji da se oporavi nakon višemesečne pauze, ali i o tome koja ćemo domaća ostvarenja prva gledati na velikom platnu, pričali smo sa Gordanom Matićem, direktorom Filmskog centra Srbije.
- Šta je dogovoreno tokom razgovora sa predsednicom Vlade Anom Brnabić ove nedelje?
Na sastanku predsednice Vlade i Saveta za kreativne industrije sa predstavnicima Ministarstva kulture, kulturnih ustanova i organizatora razgovarali smo o uslovima koje treba obezbediti kako bi se što pre počelo sa radom. Krizni štab je juče usvojio predlog i doneo odluku da se od ponedeljka otvore bioskopi i pozorišta, uz poštovanje svih mera koje se odnose na okupljanje u zatvorenim prostorima: fizička distanca, nošenje maski, manji broj ljudi u salama i redovna dezinfekcija prostora.
Početak rada biskopa najavljen je za 1. septembar kroz veliku akciju „Povratak u bioskope“, a već krajem avgusta i u septembru imaćemo brojne filmske festivale: Somborski filmski festival, Beldocs, Festival evropskog filma na Paliću, festivale u Nišu i Leskovcu... Svi oni su veoma važni za domaću kinematorgrafiju i drago nam je da će održati.
- Da li će se sada ostvariti mogućnost da neki domaći filmovi premijeru imaju na jesen i zimu? Zna li se možda o kojima je reč?
Prema informacijama koje ima Filmski centar Srbije, nekoliko filmova je spremno za prikazivanje na jesen i zimu, i mi sa nestrpljenjem očekujemo njihove premijere. To su filmovi „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića, „Dara iz Jasenovca“ Predraga Antonijevića, „Korisnici“ Ivana Ikića, „Ime naroda“ Darka Bajića koji će svoju premijeru imati na Festivalu evropskog filma na Paliću i „Jedini izlaz“ Darka Nikolića.
Važno je da se ovi filmovi predstave i festivalskoj publici u zemlji i inostranstvu, a potom prikažu na redovnim bioskopskim repertoarima širom Srbije. Željno iščekujemo i filmove Dušana Kovačevića i Srđana Dragojevića, njih ćemo gledati u 2021. godini. Bioskopski život biće svakako organizovan u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba.
- Skoro pet meseci nismo imali bioskopske projekcije, osim onih retkih na otvorenom. Koliko dugo smatrate da će se filmska industrija kod nas oporavljati od ovog udara?
Teško je reći, jer niko u svetu ne može da prognozira koliko će vremena filmskoj industriji, koja je veoma kompleksna, biti potrebno da se oporavi, s obzirom na neizvesnost u trajanju pandemije i mere koje će se u budućnosti donositi u vezi sa tim.
Ono što sigurno mogu reći jeste da je situacija ozbiljno zabrinjavajuća i ne mnogo optimistična. Nažalost, u rešavanju problema sa kojima se filmska i srodne industrije suočavaju u toku pandemije nema univerzalnog rešenja, i države se dovijaju razvijajući neke svoje modele. Kao direktor Filmskog centra u stalnom sam kontaktu sa kolegama iz drugih zemalja, i trudimo se da nađemo najbolje rešenje za sve.
- Uprkos epidemiji, kod nas se uveliko snima ili se prave planovi za nove filmove. FCS je nedavno i objavio čitav niz projekata koje je podržao. Sa druge strane, svi predviđaju da će mere morati da ostanu na snazi dok se ne pronađe vakcina. Kako bi, po Vašem mišljenju, mogla da izgleda naredna godina ili godine kada je prikazivanje filmova na velikom platnu u pitanju?
Kako će izgledati naredna godina za bioskope i filmske festivale zavisiće od epidemiološke situacije, opštih mera Vlade i Kriznog štaba, ali i od stava publike prema bioskopima. Važno je da podignemo svest naših građana da je u ovakvim vremenima potrebno da podržimo pojedince, institucije i manifestacije iz oblasti kulture i umetnosti.
Najbolji vid podrške je da posetimo njihove programe i kupimo ulaznicu. Bioskopi su veoma važni i podižu kvalitet svakodnevnog života čoveka. Nisu samo puka zabava, odavno su socijalna kategorija kulture jedne zajednice. Filmski centar Srbije radio je na podršci filmskoj industriji proteklih meseci, i u narednim mesecima može se računati na naš svesrdni angažman.
- Vidimo da su mnoge velike kompanije filmove namenje za bioskope prebacile na striming servise. Mislite li da bi striming sevisi mogli da zažive i u Srbiji ako epidemija potraje?
Treba imati na umu da su se velike kompanije odlučile za striming servise prevashodno za one filmove za koje postoji procena da neće biti bioskopski blokbasteri, i da samim tim neće generisati veliku dobit na bioskopskim blagajnama. Reč je o primarno finasijskim razlozima za takve odluke.
Svakako, Sjedinjene države prednjače u nalaženju novih modela komunikacije sa filmskom publikom, i mi pratimo nove trendove u ovoj oblasti. Ideja nam je da u narednoj godini Filmski centar Srbije napravi svoju striming platformu, koju bismo ustupili na korišćenje svim domaćim filmskim festivalima. To je samo jedna od ideja koje želimo da realizujemo u narednoj budžetskoj godini.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.