Zvanično su namenjeni deci, ali ovih 5 animiranih filmova prepuno je poruka za odrasle

Nakon Diznijeve imperije koja je trajala skoro čitavu drugu polovinu dvadesetog veka, poslednjih desetak godina industrija crtanih filmova se proširila dalje od američkog mogula.

Mada je iza sebe ostavila preko 50 različitih ostvarenja koja su obeležila naša detinjstva, Dizni nastavlja da se širi i u svom okrilju poseduje Pixar studio za animaciju, proizvođača trenutno najgledanijih crtanih fimova na svetu, piše Kultiviši se.

No, mnogi drugi stvaraoci krenuli su njegovim stopama, pa danas od velikih igrača imamo Dreamworks, Fox, Blue Sky, Paramount animations i druge studije.

Promene u svetu prenete i na veliko platno

Inkorporirajući u svoje crtane filmove jednakost ženskih i muških likova, različite nacionalnosti i kulture, novi crtani filmovi uspeli su da vrednosti koje su propagirali u prošlosti zamene onima koje je danas važno promovisati.

Tako su danas u fokusu princeze kojima ne treba princ kako bi pronašle svoj put i prinčevi koji ne moraju biti hrabri ratnici koji ih spasavaju.

Oni više ne predstavljaju samo zabavu za najmlađe nego je zbog raznolikosti tema kojima se bave i skrivenih životnih lekcija, njihova publika proširena na sve uzraste. Odrasli u bioskope odlaze pre da pogledaju animirani film nego dramu ili horor.

Šta je dovelo do takve promene? Koje su to lekcije koje i odrasli uče iz dečjih filmova?

Wreck-It Ralph (2012)

Film koji su mnogi kritičari kada se pojavio nazvali najoriginalniji film kakvog nije bilo godinam’ donosi nam priču o Ralfu, koji pokušava da promeni sliku o sebi kao negativnom liku iz igrice tako što će svojim novim avanturama pokušati da postane heroj u nekim novim igricama.

Međutim, na tom putu nailazi na mnogo prepreka i uči ono što svako od nas nauči jednom u životu: prošlost nam ne definiše budućnost.

Ono što smo nekada bili i greške koje smo pravili možda trenutno formiraju sliku koju drugi imaju o nama, ali to ne znači da je ona trajna i da ono što ćemo raditi ubuduće mora biti unapred definisano našim prethodnim postupcima.

Inside out (2015)

Odvijajući se u glavi jedanaestogodišnje devojčice, na zanimljiv način prikazan je odnos između pet emocija (Radost, Tuga, Strah, Gađenje i Bes) koje joj pomažu (ili odmažu) da se izbori sa nečim što deci u tim godinama najteže pada – selidbom u novi grad.

U fokusu svih emocija je Tuga, što je novost u animiranim filmovima koji pričaju uglavnom samo o sreći i idealnim scenarijima, a u ovom su Radost i Tuga zajedno predstavljene i zajedno uče jedna o drugoj.

Decu, kao i odrasle, treba naučiti da su i dobre i loše emocije sastavni deo života i da je normalno da se one smenjuju. Depresija je najrasprostranjenija bolest dvadeset prvog veka i film se može posmatrati i kao mala psihološka studija o načinu na koji prihvatamo svoje emocije.

Moana (2016)

Dizni ima običaj da različite kulture crpi pre svega zarad estetskog doživljaja, a manje radi njihovog stvarnog predstavljanja.

Još od Herkulesa i Mulan, nijedan film nije privukao toliko pažnje kao Moana. Priča o polinežanskoj princezi koja započinje avanturu, bazirana je na njihovoj mitologiji. Ona je prvi ženski lik takvog porekla koji se našao u glavnoj ulozi u Diznijevom filmu.

Film je deci estetski privlačan zbog realne animacije, ali je odraslima, naročito domorocima širom sveta koji se bore da zadrže svoju kulturu, pre svega socijalno važan. Ne zaboraviti svoje poreklo, poštovati starije i težiti slobodi kao primarnom ljudskom pravu – lekcije su koje je Moana ispričala obojene u plavu boju Pacifika.

Zootopia (2016)

Film koji na prvi pogled prikazuje priču o naizgled liberalnoj zečici iz malog mesta koja ima san da postane policajka u velikom glavnom gradu. Na drugi pogled, ovo je film koji se na specifican način bavi rasizmom, seksizmom na radnom mestu i najviše rodnom ravnopravnošću.

Problemi sa kojima se susreću odrasli na dnevnoj bazi ispričani su deci na način koji ih uči da je tolerancija moćnija od straha od drugih, kao i da će u životu naići na situacije kada će njihove vrednosti i stavovi biti stavljene pred izazov realnosti.

Coco (2017)

Koko je 2017. bio dobitnik Oskara za najbolji animirani film sa zaradom od preko 200 miliona dolara širom sveta. Zašto?

Ovo je priča o dvanaestogodišnjem meksičkom dečaku koji želi da se bavi muzikom, iako je njegova porodica protiv toga. Film se bavi odnosima u porodici, meksičkom tradicijom, i uči nas velikoj važnosti oproštaja. Važnost momenta i ostvarenje snova, uprkos preprekama, koje mogu biti i spoljašnje, ali mogu biti i samo u našoj glavi – univerzalne su lekcije za sve uzraste.

(Telegraf.rs)