Gramzivi čovek je besprimerno uništavao prirodu: Da li je epidemija alarm?

Beogradski kontrapunkt 2020, konferencija posvećena temi "Umetnost i mit danas", emitovana je sinoć na Jutjub kanalu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji sa Ministarstvom kulture i informisanja godinama unazad okuplja relevantne umetnike iz celog sveta.

Zbog aktuelne pendemije, prvi put se razgovor održao onlajn te su se sagovornici javili iz svojih domova - Dmitrij Danilov iz Rusije, Eduardo Moga iz Španije, Tea Obreht iz SAD, Aleksandar Prokopiev iz Severne Makedonije, Vern Tisen iz Kanade i Hanes Hofbauer iz Austrije, uz reditelja Emira Kusturicu i ministra kulture Vladana Vukosavljevića u ulozi uvodničara i moderatora.

Preporučujemo

Kusturica je na početku ocenio temu razgovora kao divnu u ovo doba u kome upravo svedočimo stvaranju jednog novog mita, koji koliko jeste opasan, toliko je i korišćen kao sredstvo zastrašivanja ljudi.

- Živimo u doba mita korone, o kojoj se vrlo malo zna, a u kome, možda prvi put, učestvuju gotovo svi na planeti. Razgovarati o mitovima zaista je vrlo podsticajno danas, kada živimo u vreme instant-mitova, koji su veoma pažljivo ideološki projektovani kao baza savremenog čoveka - smatra Kusturica.

Prokopijev je otvorio temu da li je pandemija koju preživljavamo neka vrsta opomene i alarm - svedočenje krahu civilizacije.

Vukosavljević se nadovezao rekavši da celo čovečanstvo prisustvuje rađanju novog mita, koji poput antičkih, ima junaka koji se posle velikog pada uzdiže.

- Čovečanstvo doživljava pad usled gramzivosti i besprimernog uništavanja prirode, ali ta velika nesreća s druge strane dovodi i do regeneracije te prirode, koja poput kakvog mitskog junaka želi da kazni čoveka i vrati ga na pravi put.

Beogradski kontrapunkt 2020 / Printskrin: YT/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

Elementi mita su tu: junak, pad, stradanje, ponovno ustajanje junaka izlečenog od grehova i zabluda koje je gajio pre svog pada. Nova generacija bi, svakako, mogla postati glavni junak jednog novog mita - kazao je Vukosavljević.

Obrehtova je ocenila da pandemija stvara savršeno tle za stvaranje novog mita, ali je i upozorila da, koliko mit kao priča o nama samima može biti koristan, toliko i njegova moć može biti opasna ukoliko sklizne u propaganda i dogmu.

- Umetnik bi trebalo da je na sredini, da se trudi da mitove vraća ljudima jer su ga oni i stvorili, a ne da ga koriste u propagadne svrhe - kazala je Obrehtova.

Tea Obreht / Printskrin: YT/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

Kusturica je trenutnoj situaciji dao naslov “Strah i džins nikad ne izlaze iz mode”, definišući koronu kao dvostranu pojavu - o kojoj francuski naučnik sa autoritetom nosioca Nobelove nagrade govori kao o laboratorijskom proizvodu, dok se njegovi oponenti tom stavu suprotstavljaju.

- Taj virus korona, koji me vizuelno podseća na topuz Kraljevića Marka, sasvim sigurno ima efikasno političko dejstvo, i predstavlja dobar tržišni proizvod. Čovek pred poplavom bezvrednih sadržaja je reduciran na nivo na kome ne uspeva da reši zadaće koje pred njega postavlja jedan uzak krug ljudi, iako u rukama drži mnoštvo ključeva za otključavanje mitova, i ima dovoljno pameti da ih dešifruje, ali ga je strah - kazao je Kusturica.

Reditelj je podsetio da je osnova svake slobode - čovek sam, da je naša sloboda reducirana preko svake mere, te da je i strah kategorija koja ima mitsku dimenziju, a da je strah od (mitske) korone sam prerastao u pandemiju jer je ova bolest dobila svog dobošara, i svoj ekran, za razliku od svih prethodnih velikih pošasti.

Čitanje jedino može čoveku pomoći da stvori otklon

Kusturica je ukazao na demokratizaciju kulture, ali i na vrednost čitanja, kao jedine stvari koja može čoveku pomoći da stvori otklon od života u kojem živi i načini svoju fikciju.

Beogradski kontrapunkt 2020 / Printskrin: YT/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

- Oni koji čitaju zaustavljaju vreme i tako svoj život produžavaju, pritom kreirajući svoj svet. Kao čovek koji se posvetio čitanju mogu reći da je taj akt obogaćuje i jedini se suprotstavlja protoku vremena. Čitanje je jedno od preostalnih blaga koje čovek ima i jedino tako može da iskorači iz ovog vremena i jedino na taj način može sebi da produži život - smatra Kusturica.

Vukosavljević je kazao da stvaraoci poput romanopisaca, kompozitora, slikara, deluju na upravo istom nivou svesti kao mitovi i postižu isti efekat, stvarajući slike nove stvarnosti krcate simbolima - te da ta sposobnost delovanja na ljude na iskonskom nivou, daje suštinsku snagu umetnosti i umetniku u savremenom svetu.

- Pred umetnicima, i na njima, je velika istorijska mogućnost, oni su savremeni šamani, tvorci novih mitova što nosi veliku snagu ali i razornu moć - rekao je Vukosavljević.

Ljudi su se odrekli slobode kretanja

Dmitrij Danilov je otvorio temu slobode i bezbednosti, rekavši da je veoma zanimljiv fenomen da se ljudi zarad svog zdravlja odriču slobode.

- Ne kažem da sam protiv karantina, ali je vrlo interesantno što nije postojao ni jedan veći protest. Ljudi su se zarad svoje bezbednosti uvukli u svoje kuće i odrekli se slobode kretanja - kazao je Danilov.

Dmitrij Danilov / Printskrin: YT/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

Razgovaralo se i o jačanju “nacionalne države” upravo usled zatvaranja u svoje domove, te je Danilov kazao da se u Rusiji to oseća među ljudima više nego ikad.

- Uvek sam se osećao kao građanin sveta iako sam veliki petriota, ali u vreme karantina i zatvorenosti sve više ljudi osećalo je potrebu te nacionalne države - zatvoriš se u svoju kuću, skloniše se u rupu i tu si bezbedan - kaže sagovornik iz Rusije.

Kusturica je naglasio da mi živimo u apsolutnoj moći tržišta, a da je veliki svet koji zadaje glavne tokove posustao, te mi živimo u vreme kada stanovnici SAD, dakle hrabrog novog sveta, gube poverenje u sistem.

- Pad poverenja u zdravstevni sistem sveta je povukao za sobom niz zaključaka od kojih je jedan bio da se zdravstevni sistemi unutar nacionlanih država organizauju i da zahvaljući tome opstaju. Svetska zdravstvena organizacija nije imala dovoljno dobar odgovor na sve, te se, normalno, svako okrenuo sebi - kazao je reditelj.

Kultura, umetnost i mit nas podučavaju da na svet gledamo na drugačije

Vukosavljević je za kraj istakao da je smisao kontrapunkta kao mesta na kojem se različite ideje sreću, da bude element harmonije koja se sastoji iz stavova i ideja, a u tome i jeste suština čovekovog znanja i to nas čini ljudima sa svih meridijana.

Beogradski kontrapunkt 2020 / Printskrin: YT/Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

- Kultura, a naročito umetnost nas isto kao i mit podučava da na svet oko sebe gledamo na jedan drugačiji način, način na koji ćemo pogledati u svoja srca i duše i pokušati da shvatimo svoju ličnu sudbinu ali sudbinu čitavog čovečanstva na način koji prevazilazi naš lični interes - kazao je Vukosavljević.

On je zaključio da univerzalnost pokušaja jeste svrha učenja i umetnosti i mita, te da ako danas ne postoji sveštenstvo, bilo profesionlano, bilo sekularno, koje može da nam da mitska znanja, onda ostaje jedna nada da ta mitska znanja mogu da prenesu umetnici.

- Oni su u stanju da iz svoje duše, iz svog stvaralačkog talenta podare onaj deo mitskog znanja koji će nas učiniti boljim pojedincima, a možda i svet bar malo boljim - kazao je Vukosavljević.

(Telegraf.rs/Tanjug)