Počinje snimanje filma "Košare": Ovde nema mržnje, već istine i ljubavi prema našem narodu

Simbolično, na Vidovdan, 28. juna ove godine, počeće snimanje filma "Košare", koji potpisuje Balša Đogo. Sudbina momaka iz 53. graničnog bataljona, koji su više od godine proveli u onome što danas zovemo "pakao Košara", biće ovekovečena na velikom platnu, a potom i u seriji od 12 epizoda, u kojima će ove junake predstavljati neki od naših najvećih glumaca.

Po rečima reditelja, cilj filma neće biti da se širi mržnja, već ljubav prema našem narodu.

- Glavna naša priča je o momcima iz 53. graničnog bataljona, vojnicima koji su tamo došli u martu, juni i oktobru 1998. na služenje vojnog roka, a tamo se vodio rat, i to ozbiljan rat. Ti momci iz 53. bataljona i njihovi oficiri, moja su prva publika. Neko kome najviše verujem, pa onda glumcima. Pokušaću da dočaram ono to su mi oni pričali i pisali proteklih godinu dana - istakao je Đogo.

To će isto pokupati i Viktor Savić, tumačeći upravo jednog od tih vojnika.

- Mi se za ovo pripremamo od kada smo se rodili. Dakle, sve što ima veze sa Srbijom i našim nacionalnim identitetom, pojedinačnim našim, a i zajendičkim, jeste nešto što kroz priče i predanja slušam od kada sam se rodio. Tako da, ono što je najvažnije za glumu, za to smo svi spremni. Ovo ostalo, ako mislite konkretno na bitke, još nije počelo snimanje, nismo se pripremali za to u tom smislu. Ali, najbitnija priprema je obavljena - rekao nam je Viktor.

Pored njega, glavnu ulogu (Makija) igra će mladi gluma Jovan Jovanović. Luka Grbić igra Šukija, Viktor je njegov stariji brat, a Svetozar Cvetković je general koji te momke vodi na Košare.

U "Košarama" će igrati i Miloš Biković i Žarko Laušević.

- Biković će igrati jednog od starijih momaka koji je već preživeo deset godina pre toga, 1991. i 1995. On odlazi da  pomogne tim momcima, koji u tom trenutku imaju samo po 18 godina. Što se tiče Žarka, njega čekaju tri velike uloge. U ovom trenutku zavisi samo od drugih ekipa koliku će ulogu Žarko igrati kod nas, zavisi od njegovog zauzeća, tako da ne znam da vam kažem - rekao je Đogo.

- Bitka na Košarama nije trajala jedan dan, već od marta 1998. do juna 1999. Vojnici se nisu mrdnuli sa brda i to je priča koju treba ispričati. Celog života sam bežao od ratnih tema, ali prosto vas nekad sudbina pronađe i ja to prihvatam kao svoj četvrti vojni rok - rekao je Đogo.

Imena heroja neće biti prava, ali su i on, i scenaristi dali sve od sebe da se što više govore istinu i što vernije prenesu događaje koji su se zaista zbili. 

Ne radimo ovo iz mrženje prema bilo kome, već iz ljubavi prema svom narodu

Na naše pitanje da li misli da će njegov film moći nešto da promeni, pogotovo kada se suočava sa preko dve decenije dugom antisrpskom propagandom, kazao je da da ne misli da film ili umetnost mogu nešto da promene, njima se ne bi ni bavio.

- Mi ovo nismo pisali i niti ćemo snimati iz mrženje prema bilo kome. Mi se bavimo nama. Prosto smo hteli da napravimo film koji govori nešto o nama, a da ne lažemo ni sami sebe, ni druge. Nemam nameru da duvam u rog, da pravim nešto bogznakako patetično i veliko. Ne, pričamo onako kako se zaista dogodilo. Kako su to ti momci videli.

- Kada čujete sve njihove priče i počnete da pišete, verovatno bi neko iskusniji od mene znao da napiše drugu, treću, petu verziju tih događaja i uspomena. No, od Homera do danas sve ratne priče imaju 10, 15 istih motiva koji se provlače kroz svaki rat ikda.

- Važno je da te motive, kada ih prepoznate, učinite neobičnim i takvim da publika (bez obzira što o Košarama ima predznanje) bude iznenađena i da film bude nešto novo za njih - kazao je Đogo.

Savić: Ovo je moja najvažnija uloga

Viktor Savić naglasio je da je po njemu od buđenja svesti sveta, važnije buđenje svesti u Srbiji.

- Mnogo je važnije kako će ova priča promeniti naše mišljenje o nama, nego da menja mišljenje sveta o nama. O ovim pričama se ne govori često i na pravi način. Zato se i dohvatamo ovakvih tema i osećamo odgovornost da ih ispričamo na istinit način.

- Što se tiče moje uloge, značajnija mi je od svih koje sam dosada radio, baš zbog toga što ima veze sa nama, našom istorijom, ali i sadašnjošću. Ovaj film nije mržnja prema bilo kome, već spomenik ljudima koji su tamo ostavili živote, dok smo mi bili ovde, ušuškani.

- Pročitao sam jedan zapis koji je upućen sultanu u sam suton Osmanskog carstva, dok su još na Kosovu i Metohiji bili Arnauti u mnogo manjem broju nego što su sada, i koji su tamo pravili razne nesreće našem narodu. Kada su naši ljudi slali taj zapis sultanu, naveli su da nikada nisu tvrdili da je ta zemlja samo njihova i da pripada samo njima. To je dopis iz 19. veka. I on takođe, treba da govori u prilog da mržnja sa ove strane ne postoji. Postoji samo ljubav prema našem narodu.

Naš film nije politički korektan

U umetnosti je uvek tako, kaže Đogo.

- Najvažnije je za svakog umetnika da on zna šta hoće da kaže. A kako će to publika i kritičari da prihvate, to je manje važno. Mi, naša ekipa, nismo ni malo zbunjeni pred onim što nas čeka. Samo znamo da nas čeka veliki rad. Mač kritike i javnosti je strog, nećemo mu pobeći. Ljudi će možda očekivati više dokumentarnog, možda će im oni maštovitiji trenuci smetati, neki će smatrati da ih ima malo... Mi smo se trudili da nađemo meru, s obzirom na našu zajediničku odgovornost prema ovoj temi. Svesni smo i da će proći dosta vremena pre nego što se ponovo dotakne ove teme, što naš zadatak čini još važnijim.

- Nismo imali nikakvog pritiska šta ćemo da napišemo, ni ja, ni moji scenaristi, čak ni od Generalštaba i Ministrstva odbrane. Naravno da smo vodili računa, ali nismo tražili dozvolu ni od koga na Kosovu i Metohiji da snimimo ovaj film, ne verujem ni da bismo je dobili. Da li ćemo nešto snimiti na Prokletijama, hoćemo. Prokletije imaju i drugu stranu planine, na crnogorskoj strani.

- Moram da kažem da naš scenario nije politički korektan. On je razmaknut onoliko koliko dozvoljavaju likovi i pravedan samo sam prema sebi i događajima koji su se odigrali. Nisam ni školovan, ni vaspitavan da budem politički korektan.

- Imam na Fejsbuku i Vajberu imam zajedničke gurpe sa momcima koji su preživeli Košare i sa njima volim da proverim sve što smo napisali ili gde mi je potrebno neko rešenje. Ali koliko god da to spremate, oni ne znaju šta to može vama da doprinese. Ja sam nedavno od jednog od njih sasvim slučajno čuo nešto o njegovom dolasku na Karaulu. Mi smo to napisali na jedan način, ali njegova priča je bila bolja - to kako je on video Karaulu i kako su ga dočekali nego što vi možete da smislite. Taj bezvezni, ludi obrti u rečenicama samo život može da napiše.

Iskustvo pravih heroja tražiće i Luka Grbić, glumac koji je rođen nakon svih ovih događaja.

- Ja sam deo generacije koja nije ni stigla da služi vojsku, i sugurno da iz ličnog iskustva ne mogu da izvučem išta što bi mi bilo korisno za ovaj projekat, a ni da budem toliko maštovit da smislim šta se tim momcima desilo i šta im je u tim trenucima prolazilo kroz glavu. Ja bar lično moram sa nekim da pričam, i mislim da bi svi trebalo, jer to je ipak njihova priča. Mi toga ne možemo da budemo realno svesni.

Snimaćemo na Prokletijama

Na naše pitanje na kojim lokacijama će se snimati "Košare", reditelj Balša Đogo je otkrio da će deo biti snimljen na Prokletijama, ali da neće snimati na Kosovu i Metohiji, te da nisu ni tražili dozvolu za snimanje na lokacijama na kojima se sve zaista i dešavalo.

- Ratne scene ćemo snimati iznad Surdulice, na bugarskoj granici. Ima jedna karaula koja ima i zanimljivo ime - Krvavi kamen, zbog nekog događaja koji se tamo odigrao posle Prvog svetskog rata. Ta karaula, koja je tamo podignuta, bliznakinja je onoj na KiM u godinama, a veoma je slična i arhitektonski. Samo što nema Prokletija u zaleđu. Tamo ćemo raditi veliki deo borbi, kao i na Tari, u Republici Srpskoj, na Zelengori... Pričam o bitkama, a snimaćemo i na drugim lokacijama - rekao nam je Đogo.

Kako je rekla Jelena Trivan, predsednica UO Filmskog centra Srbije, ovaj film će zahtevati i snimanje na mnogo lokacija, učešće vojske Republike Srbije koja će pomoći u opremi, rekonstruisanju događaja i tako dalje.

- Zahtevaće i neke glumce sa albanskog govornog područja i verujem da će i tu biti problema, da su barijere između naroda još uvek toliko velike, te će biti više njih odbiti da učestvuj u ovom projketu, projektu koji slavi herojstvo srpske vojske. Međutim, film sam po sebi ima za cilj ne da pravi barijere, nego da ih ruši, jer istorijske istine, kada se pomirimo sa njima, kada prihvatimo svoju ulogu u njima, pomažu nekom trajnom miru, a ne daljem deljenju - naglasila je Trivan.

Vlada vratila sredstva domaćoj kinematografiji

On je istakla neophodnost podrške države filmskim projektima od nacionalnog značaja. Potvrdila je da je Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici donela odluku da sredstva namenjena domaćoj filmskoj produkciji budu vraćena Filmskom centru Srbije.

- Činjenica je da smo prethodnih dana bili svedoci polemike koja se vodila između Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture. Nije reč bila ni o kakvom sukobu, već o zabrinotosti FCS i mene lično što su sredstva za filmsku industriju bila ozbiljno smanjena. Prema našem mišljenju, to je dovelo do problema da ove godine Srbija neće imati produkciju kakvu je imala prethodnih, kao i da FCS ne moze da isplaćuje dospele obaveze, niti da se snimaju projekti koji su već pobedili na konkursima -  izjavila je tim povodom Jelena Trivan i dodala da je Vlada RS rešila taj problem i da od danas filmadžije u Srbiji nemaju razloga za brigu, jer će svi započeti projekti će biti nastavljeni u redovnom ritmu, a svi dosadašnji radovi isplaćeni na vreme:

- Zahvalila bih premijerki Ani Brnabić i predsedniku Aleksandru Vučiću koji su odmah reagovali na moj javni apel da imamo razumevanja za filmsku industriju i ekspanziju koju je doživela, ali i da ne smemo da  i dovedemo u pitanje ostvarivanje filmskih projekata i egzistenciju filmskih radnika.

Pored "Košara", najavila je i brojne druge filmove, koji su do sada dobili sredstva na konkursima, kao i one koji će u ovoj godini tek dobiti sredstva iz budžeta Republike Srbija da neometano rade.

- Srbija će ponovo imati produkciju kakvu je imala do sada -  zaključila je Trivan.

Film u februaru u bioskopima, a dva to tri meseca kasnije serija će biti na kanalu Super star.

(Ivana Cicović)