"Sviraj to ponovo, Sem" u filmu nikada nije izgovorena: Zanimljive činjenice i greške "Kazablanke"

Foto: Promo

Drugi svetski rat. Bežeći od nacista, Evropljani utočište traže u Sjedinjenim Američkim Državama, ali da bi do tamo došli, moraju proći kroz Kazablanku. Upravo je u tom gradu smeštena radnja filma iz 1942. godine.

Preporučujemo

Rick’s Cafe je mesto u kom se sreću Rik i Ilza, nekadašnji ljubavnici. Upoznali su se i zavoleli u Parizu, ali je Ilza bez ikakvog objašnjenja napustila Rika. Sad, kad su se ponovo sreli, ona mu otkriva razlog odlaska – saznala je da joj je muž (Viktor), za koga je mislila da je poginuo, živ i morala je da mu se vrati. Ovo je sinopsis za film Kazablanka, romantiču dramu sa Hamfrijem Bogartom i Ingrid Bergman.

Film je snimljen iz propagandnih razloga, ali ostao je upamćen kao jedna od najlepših ljubavnih priča ikada.

Budući da "Kazablanka" ove godine navršava 78. rođendan, odlučili smo da prenesemo pojedine zanimljive činjenice kojima pleni ovo blago svetske kinematografije...

Ingrid Bergman nije bila prvi izbor za glavnu glumicu u filmu. Uloga Ilze je prvo ponuđena Mišel Morgan, koja je tražila platu od 55 hiljada dolara, što je producent Hal Vols zdušno odbio. Ingrid je za ulogu dobila 25 hiljada dolara, piše Presstiž.

Na početku filma prikazuje se mapa na kojoj je obeležen Maroko, međutim, prikazan je mnogo severnije nego što Kazablanka zaista jeste, pa se pretpostavlja da je greškom prikazan Tanger, a ne Maroko. To nije jedini propust. Na primer, kada Rik čita Ilzino pismo i odlučuje da napusti Pariz, njegov kaput je skroz mokar od kiše, međutim u sledećoj sceni kaput je u potpunosti suv.

Kako je Ingrid od Hamfrija bila viša pet centimetara, on je morao da stoji na blokovima i sedi na jastucima u svim scenama koje su snimali zajedno.

Hamfri i Ingrid su u više navrata hteli da obustave snimanje filma, jer su radnju kao i likove smatrali "glupim i neuverljivim".

Hamfri Bogart, Ingrid Bergman / Printskrin: YouTube/Movieclips

Prvi put u istoriji filma, crnac (Sem) nije bio u ulozi sluge, već prijatelja od glavnog junaka Rika.

Klavir na kome pijanista Sem svira čuvenu pesmu iz filma, As Time Goes By, prodat je za 600.000 dolara na aukciji koju je u decembru 2012. godine organizovao japanski kolekcionar povodom 70 godina od pojavljivanja filma.

"Sviraj to ponovo, Sem" (Play it again, Sam) – iako je mnogi smatraju kultnom rečenicom, ona nikada nije izgovorena u filmu. Ilza u jednoj sceni kaže: "Play it, Sam", ali bez "again". Dijalog iz filma (u kom su Rik i Sem) glasi:

Rik: "You played it for her, you can play it for me" (Svirao si to za nju, možeš svirati i za mene)

Sem: "But, I don’t think I can remember" (Ali, ne znam da li mogu da se setim)

Rik: "If she can stand it, I can. Play it!" (Ako ona to može podneti, mogu ja. Sviraj!)

Snimanje filma koštalo je oko milion i četrdeset hiljada dolara. Rikov kafe je "sklepan" od tri prostorije, a za opremanje bara potrošeno je 9.200 dolara. Avion Lokid L-12 Elektra junior napravljen je od kartona, ali je uspešno "zakamufliran" maglom. Gotovo ceo film snimljen je u studiju, a ulica u kojoj je snimano bila je namenjena za film "Pustinjska pesma", ali je preuređena da liči na parisku (to je jedina senkvenca snimljena van studija).

Do završetka snimanja glumci nisu znali kako će se film završiti, a postojale su dve opcije da Ilza ode sa svojim suprugom ili da ostatne sa Rikom. Ipak je odlučeno da otputuje sa Viktorom u Lisabon.

Čuvena rečenica - Luise, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva - dodata je mesec dana posle snimanja filma, pa je Bogart naknadno bio pozvan da sceni "pozajmi glas".

Film je 1943. godine nominovan za osam Oskara, a nagrađen je sa tri – za najbolju režiju, najbolji scenario i najbolji film. Zanimljivo je da su braća Epštajn, koji su dobili Oskara za najbolji scenario, prvi blizanci koji su dobili tu nagradu.

Od 1988. godine film se čuva u Nacionalnom filmskom registu u Kongresnoj biblioteci.

Američki filmski institut je 2002. godine "Kazablanku" proglasio za najbolju američku ljubavnu priču.

(Telegraf.rs)