Svako jutro je činio vedrijim i prijatnijim: 36 godina bez velikana koji nam je vraćao veru u život

U ranu zoru, kada svane dan, sa vrha Beograđanke, tačno u 7:15h, mogao se čuti glas koji bi zaustavio rasprave oko „tanke“ jutarnje kafe i doručka koji kasni, zbog toga što pospana domaćica još uvek skida viklere sa kose.

- Beograde, dobro jutro! Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe u nerazvijenim i zaostalim delovima grada. Požurite! Neko je krenuo ko zna odakle, možda čak iz Hamburga, da se sudari sa vama.

To su bile reči jednog od najharizmatičnijih Beograđana svih vremena, Duška Radovića. Čoveka, koji je svako beogradsko jutro činio vedrijim i prijatnijim, ma kakvo ono bilo. Reklo bi se, davao nam je uputstva kako da teškoću življenja shvatimo kao umetnost. Lečio je pesimizam i mrzovolju. Podsećao nas je da postoji mnogo stvari kojima treba da budemo zadovoljni, piše Presstiž.

Duško je bio odličan ljubavni i bračni savetnik.

- Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.

- Ne trčite za ženama, da se ne sudarite sa onima koji od njih beže.

- Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.

- Samo kukavice vole po nekoliko žena. Hrabri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu.

- Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.

- Udvarajte se malo svojoj ženi – kao da vam nije žena, kao da vas ne voli, kao da ima nekog drugog, kao da može da bira. A žena nije nezahvalna. Na tu pažnju ona će odgovoriti sa mnogo dobrote – kao da vas voli, kao da nema drugog, kao da ne može da bira.

Takođe, uvek je imao i razumevanja za roditeljske muke i ideje za rešavanje istih.

- Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.

- Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac! Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.

- Juče su se najzad sreli jedan otac i jedna ćerka i ovako se dogovorili: Ako ćerka prestane da puši, otac će joj kupiti automobil. A ako prestane i da pije, kupiće joj i vozačku dozvolu. Teško očevima ženske dece kad pomisle šta su sve nekad i sami radili tuđoj ženskoj deci.

Rođeni Nišlija bio je pesnik, pisac, novinar, TV urednik i aforističar. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“, a od 1975. godine bio je urednik Studija B.

U toku 1983. godine došlo je do ukidanja emisije Beograde, dobro jutro. Nigde se ne spominje tačan datum. Smatra se da je pravi povod za ukidanje emisije iniciran iz Predsedništva SFRJ.

Tada je Duško čitao ovo: „Kad više ne bude ni vas, ni vaše slave i privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je nekad bilo.“

Kako zabrana nije stigla odmah, on je svoju emisiju emitovao i narednog jutra. Nakon toga, sve je postalo samo istorija i sećanje.

Treba napomenuti da su i pre zabrane, u više navrata, emisija i Duško bili na tapetu raznih društveno-političkih organizacija.

Iz nekih izvora može se još i saznati da je krajem 1983. održan sastanak na kome su se našli odgovorni ljudi iz Studija B, koji su Dušku ponudili da nastavi sa emisijom, međutim Duško je to odbio na sebi svojstven način: „Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.“

Šesnaestog avgusta 1984. godine napustio nas je u gradu koji je toliko voleo. Od tada, Beograđani više nemaju privilegiju da ispijaju „tanke“ jutarnje kafe zajedno u kuhinjama, uz tranzistore, iz kojih dopire Duškov glas.

Bez njegovih reči mnogo je teže podneti buđenje, gužve u saobraćaju i brak. Ili bolje rečeno – život uopšte. Ostavio nam je u amanet svoje aforizme, koji nam otkrivaju samu srž  života – kako se radovati što smo još uvek tu. Ako ste ustali mrzovoljni i neraspoloženi, glavu gore, danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo.

 

(Telegraf.rs)