4 godine bez Bate Živojinovića: Voleli smo ga u svim ulogama, ali ove su njemu bile omiljene

Velimir Bata Živojinović, jedan od najznačajnijih filmskih glumaca Srbije i Jugoslavije, preminuo je 22. maja 2016. godine. Tokom svoje karijere odigrao je preko 350 filmskih, pozorišnih i televizijskih uloga, a publika je volela svaku.

Bata je, sa druge strane, imao svoje favorite. Pri kraju od jednog od poglavlja biografije "Bata – Još ovaj put" (u izdanju Vukotić Medije) naveden je Živojinovićev spisak od 20 njemu omiljenih filmskih i TV uloga, prenosi FCS. One su mu najviše značile:

"Ptice koje ne polete" (1997)

Velimir Bata Živojinović posebno je bio vezan za ovu pozniju ulogu iz igranog filma, inače, osvedočenog i cenjenog dokumentariste Petra Lalovića. U ovoj pomalo arhaično sročenoj priči lako je nazreti šta je Živojinovića toliko privlačilo i nadahnjivalo – tu su priča o ljubavi i vezanosti unuke i dede, bajkolika lepota srpskih planinskih krajolika, opšta dobronamernost i jednostavnost, jasna i plemenita poruka…

"Lepa sela lepo gore" (1995)

U završnom delu pomenute knjige Bata – Još ovaj put, Dragan Bjelogrlić otkriva i potvrđuje da je Bata Živojinović scenario ovog filma Srđana Dragojevića ocenio kao odličan, kao i da se udarnički zalagao kod tadašnjih vlastodržaca da se ovaj produkciono-budžetski zahtevan film snimi. Živojinović je sa puno povoda osetio i prepoznao da je uloga Gvozdena kao skrojena za njega – osim što je reč o majstorski napisanom liku, tu je i širi autoreferentni okvir koji je lik razočaranog komuniste i vojnika starog kova Gvozdena mudro a jasno povezivao sa silinom heroja koje je tumačio u partizanskim i srodnim spektaklima i ostvarenjima.

"Bolji život" (1987-1988)

Istini za volju, kod nas linija razgraničenja između filma i televizije nikada nikada nije bila striktna, a Bata Živojinović, premda prvenstveno i krunisani i nekrunisan kralj velikog ekrana, podosta zapaženih i voljenih rola ostvario je i za potrebe malog ekrana. Njegov kamenorezac Macola iz inače mnogoljudnog Boljeg života pravi je unikat – bučan, skočan, domišljat, prefrigan, detinjast ali i zadrt i strog ako zatreba. Stoga ni ne čudi pomen te uloge na ovoj listi.

"Balkan Express" (1983)

Bata Živojinović se odlično snašao i u ulozi Stojka (odnosno gospodina Stojčića). Ta gorko-slatka priča iz perioda nacističke okupacije ponovo je pružila prilika Živojinoviću da pokaže i dokaže svoj golem komičarski potencijal, a reditelj ovog filma Branko Baletić, u sećanjima ističe Živojinovićev odnos prema radu, naglasivši da Živojinović „na snimanjima nije otimao prostor, nego je, naprotiv, dopunjavao zajednički doprinos“.

"Svečana obaveza" (1986)

Živojinović je naveo i ovaj televizijski film (u režiji Božidara Bote Nikolića i iz pera Siniše Kovačevića) kao jedan od svojih omiljenih radova; i ovde su u žiži jednostavna a često nedovoljno cenjena osećanja poput pokajanja, potrebe za bliskošću i porodičnom toplinom, a sve to u priči o mlađem čoveku, koji za tu priliku preuzimajući identitet svog najboljeg prijatelja, odlazi na nenadani susret sa ocem koji je tog njegovog prijatelja odbacio kao dete i koji se sada pokajnički vraća. Živojinović je ovde uz vidno nadahnuće ekran delio sa Slavkom Štimcem i Žarkom Lauševićem.

"Kraj rata" (1986)

Pomalo iznenađuje prisustvo ovog nedovoljno primećenog i vrednovanog filma Dragana Kresoje na ovoj listi, ali Živojinović i u ovoj mračnoj osvetničkoj priči iz poratnog doba, očigledno urađenoj po matrici vestern filmova, pleni magnetizom i to krajnje svedenim glumačkim sredstvima. Ovo spomijnanje Kraja rata moglo bi da filmofilima bude zgodan povod da daju novu šansu tom filmu Dragana Kresoje, koga je Živojinović neretko navodio kao jednog od najdražih mu filmskih reditelja.

"Čudo neviđeno" (1984)

Sa sijaset povoda Bata Živojinović je nekoliko decenija slovio kao ovdašnji apsolutni sinonim za filmski mačizam, a ova epizoda u felinijevski razmahanom Čudu neviđenom Živka Nikolića darovala je Živojinoviću prostor da u isti mah poentira na dva plana. Naime, uloga sveštenika koji seksom isteruje đavola iz lika koji tu tumači Vesna Pećanac istovremeno je bila i primer zdrave ironije na vlastiti, mačistički račun i jetka i duhovita provokacija usmerena ka autoritetima.

"Sivi dom" (1986)

U trenutku kada je prikazivan, filmičan i bezrezervno društveno polemičan Sivi dom predstavljao je mini-revoluciju unutar uvreženog pojma TV igranog programa  ponajpre za mlade i mlađe. Velimir Bata Živojinović je u Sivom domu ostvario upečatljivu ulogu strogog ali u biti dobrohotnog upravnika, u savršenom skladu sa naglašenim verističkim tonom koji je obeležavao ovu seriju.

"U raljama života" (1984)

I ova uloga, uloga srpskog ljubavnika bez straha i mane, tipičnog srpskog švalera, dala je Živojinoviću zlatnu šansu za sprdnju sa vlastitom mačističkom aurom. Živojinović se u svojim sećanjima požalio da nikada nije imao dobro napisanu ulogu ljubavnika, a otkrio je da je imao rezerve prema sada već nezaboravnim pa i ikoničnim gaćicama od „tigrove kože“, ali da tim povodom ništa nije rekao reditelju Grliću, jer „je video da čovek zna šta treba da radi“. Ovo se uklapa u poznatu Živojinovićevu radnu etiku po kojoj je reditelj gazda, jer, kako je pojasnio, „u glavi ima ceo film, a mi se bavimo tek izdvojenim zalogajem“.

"Halo taksi" (1983)

Bespogovorno shvaćeni mačizam, pak, čini okosnicu lika Šugera, još jednog u dugom nizu jedinstvenih uloga koje je Živojinović ostvario tokom svoje duge i bogate karijere, i čini se da je taj lik u ovom hitu Vlastimira Vlaste Radovanovića dobio na punoći i zamahu ponajpre zahvaljujući Živojinovićevom neporecivom magnetizmu i snažnom osećaju za detalj. Stoga Šuger, taksista koji se odmeće u pogibeljnu misiju ne bi li spasao voljenu ženu, a koja te i takve njegove ljubavi možda nije vredna, predstavlja važnu stavku u fundusu izvanrednih uloga Velimira Bate Živojinovića. A tu je i danas zavodljiva ikonografija SFRJ osamdesetih.

"Pas koji je voleo vozove" (1977)

U ovoj ranijoj stavki saradnje scenariste Gordana Mihića i reditelja Gorana Paskaljevića, sa upadljivim uticajima felinijevske poetike i pratećeg tona, Živojinović je ostvario krajnje živopisnu ulogu bivšeg kaskadera koji udružuje snage sa ženom uteklom iz zatvora i sluđenim mlađim čovekom. Ovde može biti pomenuto i da je Bata Živojinović drage volje prihvatio ulogu u televizijskom filmu Gorana Paskaljevića, Sluga (1973), koji je nastajao u krajnjim neuslovima.

"Valter brani Sarajevo" (1972)

Bata Živojinović je naglasio u narečenom biografskom štivu da je sećanje na Hajrudina Krvavca, reditelja čuvenog Valtera i još nekolicine odličnih ostvarenja iz podžanra partizanskog spektakla, „sećanje na čistu dobrotu“. Možda upravo iz te duboke međusobne proživljenosti, Velimir Bata Živojinović ostavlja neporeciv utisak savršenog izbora za ulogu neustrašivog ilegalca Vladimira Perića Valtera. Živojinović je bio posebno privržen ovoj svojoj roli, iako je umalo poginuo tokom snimanja (bez dublera, kako je uvek insistirao) scene spuštanja užetom niz čuvenu Sahat-kulu.

"Breza" (1967)

Uz podosta skepse mnogobrojnih, Velimir Bata Živojinović se junački izborio sa zagorskim govorom (tim povodom naglasio je da Zagorje ima najlepšu jezičku melodiju koju je ikad čuo – „Kad govore, kao da pevaju“), a dometom na tom planu izrazito je bio zadovoljan i maršal Tito. Mimo toga, Breza Ante Babaje i danas pleni zamamnim spojem likovnosti, eteričnosti i folklornog misticizma, a Živojinović očarava svojim hrabrim prikazom nesrećnog lugara Marka Labudana.

"Diverzanti" (1967)

Iste godine Živojinović se dobro pokazao i glasno preporučio širem gledateljstvom ulogom u takođe Krvavčevom hitu Diverzanti, zrelom spoju poznatih žanrovskih matrica, uzusa akcionih spektakala partizanske provinijencije, ubedljive crno-bele fotografije, Krvavčeve rediteljske veštine i upečatljive mačističke pojave udarne glumačke trojke (Živojinović, Rade Marković i Ljubiša Samardžić).

"Skupljači perja" (1967)

Malo ko će zaboraviti i kreaciju Bate Živojinovića u ulozi Mirte i scenu obračuna likova koje su tumačili Bekim Fehmiu i on u moru i oblaku guščjeg perja. Fehmiu, Živojinović i Olivera Katarina maestralni su i na planu saigre sa brojnim naturščicima, a ovaj film Aleksandra Petrovića dobio je Veliku nagradu žirija na festivalu u Kanu i imao distrtibuciju širom čitave planete.

"Tri" (1965)

Prvi kreativni susret Petrovića i Živojinovića zbio se, pak, par godina ranije u filmu nadahnutog prozom Antonija Isakovića. Tri je formalno gledano triptih, a u sva tri dovoljno osobena segmenta Živojinović glumi glavne uloge, i to u sva tri slučaja junake koji sa izvesnom rezervom pristupaju krupnim događajima pred njihovim očima. I da naglasimo – baš kao što je Petrović uspeo da svakom od segmenta obezbedi drugačiji autorski pristup, tako se i Bata Živojinović neusiljeno izborio za tri autentična valera zrele i inspirativne glume.

"Kozara" (1962)

Kozara svakako nije najbolji zajednički film dvojca Veljko Bulajić – Velimir Bata Živojinović, ali jeste značajan rad, veliki hit, ostvarenje sjajnih detalja i širokog zamaha, a ponajpre je služio i kao mustra za sve potonje pokušaje na planu partizanskog filma. A Velimir Bata Živojinović u par navrata u Kozari doseže i tačku nezaustavljivosti i pogibeljnosti antičkih junaka, nadahnuto tumačeći lik malo je reći odvažnog seljaka Šorge.

"Dr" (1961)

Osim Bulajića i Krvavca, Živojinović je kao dalekosežan kreativni uticaj u svom životu navodio i veliku i neponovljivu Sofiju Soju Jovanović, što je, sva je prilika, razlog za pomen ovog inače odličnog filma na pomenutoj listi. Dr je, naravno, adaptacija višeslojne i krajnje polemične Nušićeve komedije, a mora se primetiti i jasan pečat filmske svežine i modernosti u bavljenju literarnim klasikom. Bata Živojinović je ovde, u ulozi Milorada, zabludelog sina i možda i lažnog diplomca filozofije, po prvi put na krupnijem uzorku pokazao svoj komičarski dar i instinkt.

"Vlak bez voznog reda" (1959)

A po prvi put u saradničko-kreativnom smislu sreli su Bata Živojinović i mag Veljko Bulajić radeći na filmu Vlak bez voznog reda, toj silovitoj identitetskoj drami pod čijim teretom posrću ljudi koji bivaju preseljavani iz ličkog krša na polodno i čudno im vojvođansko tle. A Živojinović je promišljeno i emotivno otelotvorio lik težaka Duje Brikete u svom tom njegovom egzistencijalnom grču.

"Pesma sa Kumbare" (1955)

Prva Živojinovićeva uloga, uloga Velje iz Belog Potoka, zbila se davne 1955. godine u sada već nepravično zaboravljenom filmu Pesma sa Kumbare, u režiji znamenitog Radoša Novakovića. Priča filma tiče se srpskog ustanka protiv Turaka 1806. godine, a upravo na toj tački istorije i baštine srpskog (i jugoslovenskog, naravno) filma počinje era poznata kao – Batina vremena.

(Telegraf.rs)