Zbog njih odustajemo od gledanja: Filmski klišei od kojih publika zazire

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • petar

    15. maj 2020 | 17:10

    primetio sam da u ogromnoj vecini filmova, cak i u vrhunskim, u scenama poput ulaska glavnog glumca u restoran, kafe... pesma koja je na repertoaru u tom objektu (ne filmska), pocinje upravo u tom trenutku?! negde i po vise puta. ispada da gde god ode covek, muzika tada krece. iako nema preterano veze sa temom u pitanju je "izvestacenost" o kome tekst govori...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA