20 godina od filma "Gladijator": Obeležile su ga slomljene kosti, odvezani tigrovi i smrt glumca

Tigrovi su se na tren oslobodili kanapa. Jedan glumac umro je pre kraja snimanja od trovanja alkoholom u pabu na Malti. Scenario je sve vreme menjan, pisci bi svakog dana pisali po neku novu stranicu. Mnogi glumci i kaskaderi pretrpeli su boje povede, slomljene kosti i iščašene zglobove. Tako je izgledalo snimanje legendarnog filma Ridlija Skota "Gladijator", koji je svoju premijeru imao 12. maja 2000. godine.

Pet Oskara i status modernog klasika osvojio je od tada, mada je ekipa to i očekivala. Svako ko je radio na filmu, znao je da stvara nešto posebno.

Epska, krvava priča, koja kipi od testosterona, pratila je Maksimusa (Rasel Krou), rimskog vojskovođu koga izdaje Komodus (Hoakin Finiks), sin njegovog imperatora i budući vladar. Maksimusov car je ubijen. Njegova porodica masakrirana. On je primoran da postane rob. Sudbina ga odvodi u arenu gde ubrzo postaje najpoznatiji i najsmronosniji rimski gladijator, piše Independent.

- Ja ću se osvetiti, u ovom životu ili u sledećem - kaže on Komodosu nasred koloseuma.

Reditelja je priča privukla još kada su mu pordicentri pokazali sliku Žan-Leona Žeroma "Pollice Verso" ("Čekajući da se okrene palac") iz 1872. godine. Ona prikazuje gladijatora, koji stoji na vratu svog protivnika, upravo čekajući da vladar palac usmeri ka nebu ili zemlji i time odluči njegovu sudbinu, dok krvi žedna publika navija. Ridli Skot, koji je pre toga već snimio "Osmi putnik" i "Istrebljivač", bio je istog trana fasciniran.

- Slika mi je govorila o Rimskom carstvu, njegovoj slavi i okrutnosti. A ono što volim da radim, osim toga da napravim film po dobrom scenariju, jeste da stvaram svetove - rekao je svojevremeno Skot.

Rasel Krou dobio je Oskara za svoje besprekornu interpretaciju, a uticaj "Gladijatora" na potonje filmove bio je nemerljiv. Da su ovaj film imali na umu dok su snimali "Igru prestola" priznali su Dejvid Beniof i DB Vajs.

Film je stekao reputaciju mač-i-sandale ostvarenja, žanra koji je nakon "Ben Hura" i "Spartakusa" polako padao u zaborav. "Gladijator" je bio upotpunjen i neverovantnom muzikom Hansa Zimera, koja je svemu dala jedan vagnerovski duh, naročito kada bi Maksimus rekao nešto poput:

- Na moj signal, otvorite vrata pakla.

Skot i njegove kolege pratili su pomno svaki detalj kako bi što vernije predstavili Rim iz 180. godine nove ere. Omid Đalili, britanski komičar, setio se kako je na setu u Maroku bio zadivljen onim što je video. Pitao je čemu toliku ljudi u tavernama, pijacama, toliko voća i detalja, kada se većina scena snima izbliza.

- Kamera nikada ne laže. Sve mora biti spakovano do poslednjeg detalja - rekao mu je Ridli Skot. Možemo onda samo zamisliti koliko mu je teško palo što je u jednoj od uvodnih scena snimljen kamerman u farmerkama.

Derek Džejkobi, koji je igrao senatora Grahusa, kazao je da kročiti u Forum ili Koloseum ovog seta bilo zaista posebno iskustvo.

A u centru svega bio je Rasel Krou. Australijski glumac i dalje ima ožiljke od borbi sa snimanja, na kome je čak i slomio kost na stopalu, a doživeo i prelom kuka.

Skot je nedavno rekao za "Variety" da je Kroua umalo rastrgnuo jedan od tigrova.

- Imali smo dva dečka koji su kontrolisali lanac, zakačen na prsten na podu, kojim su tigrovi bili vezani. "Oslobodite ih", rekao je Rasel, a tigrovi su potrčali ka njemu. Bio je veoma blizu, pao je na leđa i otkotrljao se tek toliko da izmakne kandže. "Je*ote, to je bilo blizu", rekao je  - prisetio se Ridli Skot.

"Gladijator" je imao tri scnariste koji su podelili nagradu Oskar. U vreme kada je izašao, Krou nije bio elika zvezda, iako je već imao nominaciju za Oskra prethodne godine za film "Insajder", i bio veoma hvaljen zbog svoje uloge u filmu "Poverljivo iz L.A.", gde je igrao uz Kim Besindžer. Bilo je rizično odabrati baš njega za ulogu Maksimusa, ali kako su producenti kazali, imao je "snagu, stabilnost i silu" da iznese ulogu.

Sa njim, ipak, nije bilo lako raditi. Odmah je svima stavio do znanja da nije zadovoljan pričom. Britanski scenarista Vilijem Nikolson zamoljen je da baci pogled.

- Odmah sam video da je glavni lik britalni ubica, željan osvete. To nije bio neko s kime možete da se poistovetiti, koga možete da volite. Predložio sam da on bude farmer, neko ko iznad svega voli svoju ženu i sina. On ne želi da bude vojnik, jednostavno je dobar u tome - rekao je Nikolson.

Tako je i bilo. Scenario je promenjen. Filmu je data ta porodična, topla nota za kojom se, u sveopštem krvoproliću, čezne.

Scenario je promenjen i zbog Hoakina Finiksa (danas najpoznatijeg kao Džokera). Kada su producenti shvatili da je njegova gluma izvrsna, odluili su da mu daju više prostora ispred kamere. Finiks je kasnije rekao da je taj lik bio kao razmaženo dete koje je "ranjivo i tužno u jednom trenu, a haotično u druom".

Veliki problem nastao je i kada je, pre kraja snimanja, preminuo Oliver Rid (61), koji je igrao učitelja koji je podučavao Maksimusa. Na setu su ga svi voleli, osim Kroua.

- Ne slažem se dobro sa njim. Previše me podseća na mene kada sam bio mlađi. On je kao ja. Pijanac i divlji čovek koji ne mari ni za šta. Ne mogu da budem okružen takvim ljudima, a ti? - rekao je Rid, priseća se Đalili.

Rid i Krou se možda nisu mirisali, ali njihove zajedničke scene bile su jake i suštinske. Obojica su bili izvanredni.

Džejkobi je takođe kazao da je Rid bio sjajan dok je bio trezan, dok bi se pijan pretvarao u drugog, opasnog čoveka. Film je sniman u Maroku i na Malti. Rid je umro u Valeti, prestonici ostrva. Otišai je na piće sa nekim mornairma, koje se pretovrilo u takmičenje, sve dok Rid nije rekao "Ne osećam se najbolje". Doživeo je srčani udar.

U tom trenu poslednja scena sa Ridom još nije bila snimljena. On je trebalo da uđe u arenu nakon smrti Maksimusa, da zabode drveni mač u pesak i kaže: "Konačno slobodan".

Na kraju je to učinio Maksimusov prijatelj Huba, dok su Ridove scene pokrili dubleri i CGI.

Sa 12 nominacija za Oskara, 460 miliona dolara zarade i pohvalama krtičara, "Gladijator" je postao moderni klasik i sigurno najbolje Ridlijevo ostvarenje. Britanski reditelj naterao je sve one koji su radili na filmu da daju sve od sebe. Skot je ispunio film krvlju i bitkom, ai i dao svojim glumcima šansu da se ostvare.

Verovao im je, probe su bile minimalne, a odlučio je da izbegava duge psihologizacije likova i objašnjavanje njihovih motiva. Činjenica da je njih odabrao značila je da u njih ima poverenje, kazao je.

Rasel Krou nedavno je rekao za "Variety" da svaki put kada vidi Ridlija Skota ima želju da mu priđe i kaže:

- Jednog dana mogli bismo da uradimo film za koji ćemo znati kako će se završiti pre nego što snimanje počne.

Trenutno je u povoju nastavak filma, čija radnja treba da se odvija 25 godina kasnije. Ne zvuči kao najbolja ideja, ali opet, ni sam original tako nije delovao. A dobili smo film bez koga je teško zamisliti modernu kinematografiju.

(D.D.S.)