Suočavanje sa strahom? Ljudi masovno gledaju filmove o virusnim epidemijama

Kilijan Marfi u "28 dana kasnije" / Printskrin: YouTube/Movieclips

Dobar deo sveta je sada pod karantinom zbog korona virusa, a građani se ili molbom vlasti ili zakonskim odredbama podstiču na samoizolaciju u svojim domovima.

Preporučujemo

Nije sa sigurnošću poznato kada će pandemija početi da jenjava, pa nam tako sigurno predstoje nedelje koje ćemo provoditi mahom u četiri zida. Da bi nam vreme brže i kvalitetnije prošlo kada nemamo obaveze, potrebno je da sebi pronađemo adekvatnu zanimaciju, bilo da je reč o hobiju, razgovoru sa ukućanima ili vidovima zabave koje pruža internet.

Mnogi ljudi u karantinu sada se okreću gledanju filmova. Bioskopi se zatvaraju, a namesto njih stupaju platforme za striming filmskih sadržaja. Kako se čini, sve su gledanija ostvarenja o virusnim epidemijama i biološkim katastrofama.

"Smrtonosni virus" (1995), sa Dastinom Hofmanom, Morganom Frimenom i Rene Ruso u glavnim ulogama, trenutno je treći najgledaniji film na Netflix-u u SAD, navodi "Gardijan".

Pored njega, triler "Zaraza" (2011), u kom igraju Gvinet Paltrou, Met Dejmon i Džud Lo, između ostalih, takođe se pokazao kao traženi naslov. Ovaj film predstavlja jezivo realističan prikaz posledica pandemije, a naučnici ga izdvajaju kao jednog od najverodostojnijih ostvarenja svog podžanra.

Ukoliko, pak, tragate za postapokaliptičnom pričom, gde je scenarista pustio mašti na volju, pogledajte zombi hit "28 dana kasnije" iz 2002. godine.

Sa psihološke tačke gledišta, gledanje filmova o virusnim zarazama u jeku trenutne pandemije predstavlja vid terapije izlaganjem. Drugima rečima, izlažemo se potencijalnoj pretnji na bezbedan način, čime uspevamo da se izborimo sa neminovnom strepnjom, strahom i nemirom.

Bilo koja scena u ovakvim filmovima može da bude hipohondrijski okidač, ali možda je upravo mentalno izlaganje i suočavanje sa strahom ono što nam je potrebno kako bismo prebrodili ovu tešku situaciju.

N.I.