Ispovest Milenine bratanice: "Dragan je u mom srcu prisutan svakog dana, bio mi je kao drugi otac"

Prošlo je četiri godine od kada nas je napustio i preselio se na nebesku pozornicu legendarni glumac Dragan Nikolić, koji je preminuo na današnji dan, 11. marta, 2016. godine.

Verica Lula Dravić, bratanica glumačke dive Milene Dravić, za Telegraf.rs evocirala je uspomene na svog teču kojeg je doživljavala kao drugog oca.

- Lično i dalje ne mogu da shvatim, evo već četiri godine, da nas je Dragan napustio. Meni je lično u mislima i srcu prisutan svaki dan, kao i Milena. Jako mi puno nedostaju oboje. Dragana sam doživljavala kao svog drugog oca i za neke stvari mnogo više mogla da razgovaram sa njim, nego sa svojim tataom. Draganova smirenost, mudrost, duhovitost, jedan lagani pristup, zapravo lakoća sa kojom mi je svemu pristupao, mnogo je pomogala u životu - počela je priču Verica.

- Dragan i Milena su ceo život proživeli zajedno, i ja, sa neverovatnom srećom, takođe, ceo svoj život sa njima. Velika privelgija i blago da sam imala sve to vreme sa njima - dodala je Lula.

Verica se sa osmehom na licu prisetila Dragana i ispričala nam da je on uvek imao tremu, te da je zbog toga i po nekoliko sati ranije dolazio pred predstavu kako bi se pripremio i uverio da je sve spremno i u najboljem redu.

- Bio je strašno prifesionalan i koliko je to možda ljudima delovalo da je sve to tako lagano, samo profesionalci mogu da objasne koliko je to zapravo teško, da sve tako deluje spontano, bez ikakvog napora, a sa puno priprema. Bio je veliki tremaroš. Za pozorišne predstave, Dragan je uvek dolazio satima ranije, da se spremi, prođe tekst... Privatno, jako šartmantan, duhovit... Čitao je, zanimale su ga razne stvari. Zaista jedna širina i svestranost - rekla nam je Lula.

Dragan i Milena uvek su pomagali onima kojima je pomoć bila potrebna, ali su to radili tajno, daleko od javnosti i medija.

- I Milena i on, do tog stupnja da moj otac, Milenin rođeni brat, niti ja, nismo znali. Nekada kasnije je nešto pomenuto, ali duboko sam ubeđena da za većinu stvari nikada mi nismo znali, a tek šira javnost. Uvek su to radili užasno diskretno i sa specijalnim napominjanjem da se igde objavljuje i piše o tome. Samo baš pomoć tome, kome ide direktno - rekla je Verica.

Milenina bratanica nam je otkrila šta je bilo ono posebno u ljubavi našeg najpoznatijeg i najvoljenijeg glumačkog para.

- Oni su se toliko dobro znali, toliko nadopunjavali. Mislim da je Dragan najviše uživao kada je sa Milenom mogao da se šali, pošto je znao tačno gde, da kažem koje dugmiće. Pa dok ona shvati da je on zafrkava, mi smo sa strane svi uživali kad smo bili prisutni. Ali, poštovanje, razumevanje i bezgranična ljubav od pola veka - ispričala je Verica.

- Osnovno, zašto ga je publika volela i kolege, svi ljudi sa kojima je sarađivao, upravo što sebe nije doživljavao kao zvezdu. On se bavio glumom, zato što je to bila njegova ljubav, sa druge strane kao posao. Mogao je podjednako da priča sa kolegama, običnim svetom koji sretne na ulici, sa ženama na Kalenićevoj pijaci. Potpuno je isti pristup imao sa svima. Mislim da je to ključni razlog zašto je toliko bio omiljen - objasnila je Verica šta je ono što je kod Dragana osvojilo publiku i njegove kolege.

Nikolić je, kao što je poznato, bio veliki šmeker, a Mileninu bratanicu često je umeo da posavetuje.

- Sa Draganom sam mogla stvarno da sedim i da potpuno otvoreno razgovaram o bilo čemu. Jako me je dobro poznavao i već kad me vidi sa vrata kaže: "Mala, šta je bilo?". Bio je zaista veliki šmeker, tu nema govora, ti saveti su bili ispravni, na mestu, korisni... Neki put sam poslušala, neki put nisam - zaključila je Verica.

Podsetimo, Milena i Dragan nisu imali dece, pa su Vericu, ćerku glumičinog rođenog brata Radeta, gledali kao svoje dete. Verica je, kada je bio četrdesetodnevni pomen njenoj tetki, otkrila da je bračnom paru najvažnija bila podrška porodice.

Doajen srpskog glumišta Dragan Nikolić rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio, jer je bio premešten u Ekonomsku školu.

Nakon dve godine provedene u srednjoj školi, polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, i tada, kao sedamnestogodišnjak, bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Filmsku karijeru počeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu "Pravo stanje stvari", tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić.

Izmena nadimka na mestu imena dogodila se zbog greške na kraju televizijske serije "Dovoljno je ćutati" iz 1965. godine, kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će, ispostavilo se, obeležiti njegovu karijeru.

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom u filmu "Kad budem mrtav i beo" (1967) Živojina Pavlovića. Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još "Horoskop" (B. Drašković, 1969); "Bube u glavi" (M. Radivojević, 1970), "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" (B. Čengić, 1971), "Mlad i zdrav kao ruža" (J. Jovanović, 1971), "Bez reči" (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), "Kičma" (V. Gilić, 1975), "Nacionalna klasa" (G. Marković, 1979, Car Konstantin), "Ko to tamo peva" (S. Šijan, 1980), "Banović Strahinja" (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, "Sezona mira u Parizu" (P. Golubović, 1981), "Nešto između" (S. Karanović, 1983), "Balkan ekspres" (B. Baletić, 1983), "Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), "Poslednji krug u Monci" (A. Bošković, 1989), "Original falsifikata" (D. Kresoja, 1991).

Veliku popularnost kod mlađe publike doneo mu je lik Prleta iz serija i filmova "Otpisani" (1974) i "Povratak otpisanih" (1976), režisera Aleksandra Đorđevića, a istakao se i u seriji šou programa "Obraz uz obraz", zajedno sa suprugom Milenom Dravić.

Godine 2000. uručena mu je nagrada "Pavle Vuisić", koja se dodeljuje glumcu za životno delo.

Od septembra 2011. do 2013. godine, bio je voditelj popularnog svetskog kviza "Multimilioner" na TV Pink.

Kompletan ragovor sa Mileninom bratanicom pogledajte u videu na početku teksta.

(Dragana Janković / d.jankovic@telegraf.rs)