Ekskluzivni intervju sa Nikolasom Houltom: Igrao je Teslu i X-Mena, a sada otkriva sve o novom filmu

Foto: Promo

Nikolasu Houltu, holivudskom lepotanu koji važi za jednu od najperspektivnijih zvezda Grada Anđela među mladim glumcima, u poslednje vreme sreća se smeši velikim naslovima i ulogama.

Preporučujemo

Istina, bilo ih je i ranije, počevši od već decenijskog angažmana u “Iks Men” franšizi preko poslednjeg nastavka “Pobesnelog Maksa” do uloge u novom delu “Nemoguće misije” koji je zakazan za 2021.

Ipak, Hoult se lagano od velikih akcija i spektakla okreće ka ulogama koje ostaju za sva vremena. Tako će ovaj mladi glumac na veliko platno doneti priču o legendarnom piscu epske fantastike Dž. R. R. Tolkinu, uskoro će postati i naš Nikola Tesla, a na ovogodišnjem Festu, uz Džordža Makeja, Rasela Kroua i Čarlija Hanama predstaviće nam se sjajnom dramom “Istinita priča o Kelijevoj bandi” koja u domaće bioskope stiže od 12. marta.

- Veliki sam obožavalac rada reditelja Džastina Kurcela, tako da mi je odgovor na njegovu ponudu da zaigram u ovom filmu došao kao nešto najprirodnije, nešto što se podrazumeva. Jer, ko bi bio lud da odbije priliku o kojoj potajno mašta.

Doda li se tome meni gotovo hipnotički privlačan lik intrigantnog Ficpatrika, čiji mi je lik dopao u “Istinitoj priči o Kelijevoj bandi” a koga je Kurcel dočarao potpuno drugačije nego u romanu, razloga da kažem ne ovoj ulozi u stvari nije ni bilo.

Foto: Promo

Čime vas je kupio Ficpatrik? Da li ste se donekle pronašli u njegovom liku ili volite velike izazove?

- Iskreno, o Nedu Keliju i njegovom životu nisam znao ništa više od onoga što se može smatrati znanjem iz opšte kulture. Znao sam da je postojao, čuo sam za filmove o njemu, i to je to. Međutim, kada sam prvi put pročito scenario, a pre toga i knjigu Pitera Kerija, neverovatan svet, nama tako dalek, čudan i stran, potpuno me je “progutao”. Svaki od likova Kelijeve bande u sebi nosi snažne ekstreme preslikavajući u sebi vreme i okruženje u kom su odrastali, a koje mi danas teško možemo da razumemo. Ficpatrik, kao i svi, ima svoje demone. Oni ga s jedne strane vuku ka tom pank ludilu kojim odiše film, a s druge strane guraju ka Nedu prema kom oseća veliku bliskost. Čini mi se da me je kod njega najviše privukao taj uvrnuti karakter, a koji je Džastin koji voli sve što je prikriveno i pomalo bizarno, tako sjajno nadogradio.

Svaki od likova „Istinite priče o Kelijevoj bandi“ u svom korenu nosi traumu koja ga je učinila takvim kako ga vidimo u filmu? Koji su to Ficpatrikovi demoni?

- On je kao i ostali junaci, ili negativci, sve zavisi kako ih ko doživljava, otpadnik od društva. Usamljen je i žudi za tim da bude prihvaćen. Na neki način živeo je dupli život. Kako nije mogao da pripada onima koji su ga načinili suvišnim, težio je da se približi Nedu. Ali kada mu to ne pođe za rukom na scenu stupa njegova autodestruktivna priroda. Pakao koji nam je podario neke od nezaboravnih scena u filmu. Sjajno iskustvo je bilo makar kao glumac doživeti užas u kom su živeli ti ljudi.

Foto: Promo

Glumačku postavu filma uz Rasela Kroua čine brojna zvučna imena. Kako je bilo raditi sa njima?

- Osetio sam snažnu silu među nama već od prvog dana na setu. Za film koji se bavi ovakvom temom neophodno je da među glumcima postoji dobra energija, razumevanje i velika ljubav. Istinite priče uvek nose najsnažnije poruke, ali ih je i najteže doneti na pravi način pred kamerama. To nisu izmišljeni likovi i životi. O njima se mnogo zna. Činjenice se moraju ispoštovati. Dodatno, reč je o legendama. O ljudima koji čine osnovu folklora jednog kontinenta. Tu se igrate sa najosetljivijim emocijama. Poslu ne možete prići olako. Zbog toga je bilo veoma važno da svako od nas shvati pravi značaj i težinu ove priče. A zatim i da među nama savršeno radi hemija od prvog trenutka, nastojeći da svi zajedno ispričamo sagu o Nedu Keliju. Priču o brutalnom očaju jednog vremena i zemlje. On živi dupli život. Malo sam znao o Nedu Keliju. Znao sam da postoje filmovi i knjige, ali u engleskoj se ne zna mnogo o njemu. Očaj vremena i zemlje koji ih guraju u ekstreme koji se mogu pre videti među zverima u životinjskom carstvu, nego u ovom našem.

Nedavno smo na primeru strahovitih požara imali priliku da vidimo koliko priroda Australije može da bude teška za život. U kojoj meri je ona oblikovala Kelijeve momke?

- Posmatrati kako Ned i svako od ljudi iz ove priče živi na toj surovoj zemlji i kako ga ona formira u svoje dete – grubo, pusto, samo i imuno na svaki bol, za mene je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih sam poželeo da glumim u ovom filmu. Radnja filma je potpuno jednostavna, a iz nje proizilazi pravo bogatstvo složenih ličnosti i odnosa. U Australiji živite okruženi smrću. Pogotovo u ono vreme je to bio slučaj. Sama lokacija na kojoj smo snimali, sva ta mrtva stabla, sve upućuje na to da su se Keli i njegovi sunarodnici tada rađali spremni za smrt.

Foto: Promo

Da ste danas deo Kelijeve bande koji biste lik bili?

- Svako od njih je poseban na svoj način. Ned je buntovnik nežnog srca koji svoju stidljivost krije nasiljem. Ficpatrik, kao drugi alfa ovog vučjeg čopora, hrli ka tome da pripada i da bude voljen. Nažalost, taj san mu se nikada ne ostvaruje. Ipak, od svih bih izdvojio lik Elen Keli, Nedove majke, koji u sebi nosi toliko surovosti i bola da ga je nemoguće posmatrati bez gorčine, ali i velikog saosećanja. Ona je gorštakinja australijske pustoši koju je genijalna Esi Dejvis tako nežne i o krhke duše maestralno dočarala. Mislim da samo glumci poput Esi, koji mogu razumeti svaki miligram nečije duše, mogu dočarati likove kakva je bila Nedova majka. To je lik koji će mi se duboko urezati u sećanje.

(Telegraf.rs)