Scena iz "Maratonaca" za koju se do poslednjeg trenutka nije znalo hoće li biti dozvoljena

Akademik Dušan Kovačević, koji predsedava Odborom za podizanje spomenika kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, govorio je za "Novosti" o njegovom angažmanu na tom poslu, o kralju i istoriji ali i jednom nepoznatom detalju u vezi sa kultnim "Maratoncima".

Za Kovačevića, kralj je bio "po egzaktnim činjenicama" najznačajniji vojskovođa u našoj istoriji i ujedinitelj koji je Jugoslaviju stvorio bez unutrašnjih granica. U svom filmu "Maratonci trče počasni krug" ubacio je scenu sahrane kralja. Strepeli su da će ta scena, ipak, biti izbačena.

Preporučujemo

- Njegovu sahranu sam, inače, umontirao u film bez velikog opravdanja, ali to je bio prvi put da se osamdesetih godina pojavljuje kompletan snimak sahrane, na početku "Maratonaca". Imali smo problema, jer do poslednjeg trenutka je bilo pitanje da li to može da prođe ili će ceo blok biti izbačen... Bila je to najmonumentalnija sahrana, sa najviše ožalošćenih ljudi - kazao je.

U intervjuu je spomenuta i Titova sahrana, ali Kovačević ne misli da je ona bila tako veličanstvena.

- Titova filmska sahrana bila je izrežirana u Beogradu. A za Aleksandrom je kompletna Srbija bila u žalosti - kazao je.

Kralj Aleksandar ubijen je 1934. godine u marseljskom atentatu.

- Kada pričamo o njegovoj civilnoj vladavini, želeo je da obezbedi sigurnost Srbima izvan Srbije, koji će, kao što nam je poznato, u Drugom svetskom ratu užasno postradati. I zbog te njegove ideje, ubijen je u Marselju 1934. godine - pričao je.

Razlika između kraljeve i Titove Jugoslavije bila je, kaže, velika.

- Aleksandrova Jugoslavija, to istoričari dobro znaju, nije imala granice koje je Broz kasnije nacrtao i oko kojih su se vodili ratovi devedesetih godina - priča Kovačević.

(Telegraf.rs)