Miloš Avramović, reditelj serije "Južni vetar": Kristijan Golubović me nije molio za ulogu

Kako je teklo snimanje nastavka "Južnog vetra", kakav je kolega Miloš Biković i da li je istina da ga je Kristijan Golubović molio za ulogu dok su snimali scene u Zabeli, reditelj "Južnog vetra" Miloš Avramović otkrio je specijalno za Telegraf.rs.

Gledaoci u Srbiji ponovo mogu da uživaju u krimi trileru koja se emituje svake nedelje na RTS 1 kanalu. Bioskopski hit "Južni vetar" postao je serija od četiri epizode, nakon koje će nastaviti da se emituje potpuno novi materijal - 10 sasvim novih epizoda koje prate uspone i padove već dobro poznatih antiheroja.

Miloš Avramović, reditelj filma i serije o beogradskom podzemlju, u intervjuu za Telegraf.rs otkrio je šta se dešavalo sa druge strane kamere dok je nastajala ova priča.

• Miloše, dugo najavljivana serija "Južni vetar" konačno je ugledala svetlost dana. Kakvi su prvi utisci i kakve ste komentare dobili nakon prikazivanja prve epizode?

- Utisci su bili odlični, ali komentare je uglavnom ostavljala mlađa publika, koja se nije potrudila da malo istraži, te vidi da će nastavak radnje doći nakon emitovanja prve sezone. Mislili su da će odmah krenuti nove epizode i bunili se zbog toga. Mi smo zbog publike koja nije stigla da pogleda film napravili četiri epizode od filma, kako bi mogli da se pripreme i upoznaju sa radnjom, pre nego što ona nastavi da se odvija. Premijerne, nove epizode nastavljaju tamo gde je film stao.

Vesti sa naslovne
• Kada je reč o tom bonus materijalu, da li ste imali neodumice kada ste prvi put sklapali film šta ćete ubaciti? Da li nešto ostaviti po strani, da li izbaciti? Koliko je materijala ostalo od prvog filma ili ste sve iskoristili?

- Iskoristili smo skoro sve, ostalo je možda jedno pola sata. Od onog što je dodato u seriju ima nekih zanimljivih scena sa Srđanom Todorovićem Žikom, još malo akcije. Kada pravite film, nekada morate da se odreknete dobrih scena zarad celine. Gledali smo uvek celinu i šta je najbolje za sam film.

• Mnogim gledaocima je žao što u drugom delu neće biti Žike, koji je ubijen već u prvom delu, s obzirom da je njegova uloga bila karakteristična. Dešava li se da Vam, kada radite ovakve projekte, bude žao što nečeg morate odmah da se odreknete, nekog lika koji je stvarno osoben u čitavom filmu?

- Najviše nam jeste bilo žao zbog Žike, koji je zaista upečatljiv lik. Mi smo se šalili, on se šalio: "Daj neki brat bizanac da se pojavi, da dođe iz Nemačke ili zatvora", pa smo pričali da napravimo spinof, film koji bi se bavio trenucima pre nego što su ga ubili, nešto poput serije "Nazovi Sola" ("Better Call Saul")... Naravno da mi je žao, ali iako sam znao da će film biti uspešan, nisam znao ni da će biti ovoliko uspešan, niti da će stvoriti brojne nove mogućnosti. To, naravno, niko nije mogao da zna.

• Kada je reč o drugom delu, ne možemo da izostavimo Miloša Bikovića. Kako ste radili ovaj drugi deo, odnosno seriju "Južni vetar"?

- Sve je bilo mnogo lakše. Ista ekipa koja je radila na filmu pridružila nam se u seriji, tako da je taj deo prošao glatko. Svakako, stigli su i novi glumci koje je trebalo uklopiti u taj naš tim. Što se tiče Bikovića, mi se razumemo na pogled posle ovolikog vremena. Sa njim je lako i uživanje raditi.

• Dok se snimao drugi deo, medijima su kružile razne priče. "Te nudio se ovaj, te nudio se onaj". Čak se jedno vreme pričalo kako se Kristijan Golubović javio iz zatvora i tražio ulogu u "Južnom vetru". Da li ste imali takve ponude?

- Imali smo ih dosta. Doduše, ovo sa Kristijanom je bilo ranije, dok smo još snimali u Zabeli. Sad se pojavilo kako me je "molio", što je on demantovao. Naravno da me nije molio. To je u medijima napravljeno tako radi veće čitanosti, ali nas jeste sreo dok smo snimali u zatvorskom dvorištu. Javio se, pričao sa ekipom i rekao: "Mogu li ja da se pojavim u nekoj sceni?". Da li kroz šalu ili ozbiljno, ne znam, ali se to tako desilo. Bilo je interesantno, zabavno.

• Kakva su Vam iskustva kada pominjemo snimanje u tim zatvorskim prostorijama?

- Malo klaustrofobično. Ko nema naviku da boravi u tim striktno zatvorenim prostorima, neće mu baš biti prijatno. Okruženi ste pravim osuđenicima, morate da se pridržavate određenih pravila, krećete se u pratnji čuvara, nema sa njima nikakvog kontakta, ali generalno nam je uprava mnogo izašla u sustret. Ovo mi je prilika da im se zahvalim što su vodili računa o nama, brinuli o nama, bili maksimalno kooperativni. U suštini, osim te neprijatnosti zbog zatvorenog prostora, nije bilo nikakvih problema. Bili smo svi koncentrisani na to da što pre i bolje završimo posao i snimimo materijal.

• Da li ste tamo možda našli neku novu priču, povest nekog osuđenika koji je zbog svoje greške završio iza rešetaka?

- Ima tamo raznih priča i svašta se čuje. Nekada su toliko neverovatne da, sve i da ih snimite, pitanje je da li bi vam neko poverovao da je to istina... Uglavnom svi ističu najteže i najbizarnije primere i slučajeve, koje kad biste ih stavili u film, svi bi rekli: "A jeste sad, preteruju". Nisu nas te priče inspirisale, već više obogatile kao umetnike - ima raznih ljudskih sudbina.

• Šta je to što je tokom drugog dela bilo najteže snimiti? Je li postojala neka scena od koje ste možda mislili da odustanete?

- Svakako akcione scene. Ostale su išle glatko, a akcione su uvek teške i komplikovane, mada nijednu nisam pomišljao da izbacim. Zato smo doveli tim iz Bugarske koji ima veliko internacionalno iskustvo - radili su na filmovima poput "Plaćenici" ("The Expendables"), "Džon Vik", "Pad Londona" ("London Has Fallen"). Zvali smo ih da nam pomognu jer su te scene bile vrlo nezgodne i skupe, a ako se probije jedan dan snimanja, to košta boga oca, stoga morate da budete maksimalno fokusirani, pripremiljeni, uradite razradu i probno snimanje, da bi sve funkcionisalo kako treba.

• Kada ste Vi u pitanju, koja tema Vas najviše privlači, pošto smo imali priliku da gledamo nekoliko žanrova koje Vi potpisujete? Šta Vas najviše privlači?

- Krimić, svakako. Kriminalističke filmove sam voleo još kao dete. Odrasli smo svi na tome, naročito tokom 1990-ih godina. Jedna anegdota, gde klinac iz komšiluka presnimi "Lice s ožiljkom" ("Scarface"), pojavljuje se i u seriji. Kasetu je presnimio samo do trenutka kada je glavni lik na vrhuncu, jer je za njega bilo mnogo bolno da gleda kako Toni Montano propada i kako ga ubijaju, tako da je film skraćen. Istovremeno, zanimaju me i komedije. Imam neku želju da u budućnosti uradim komediju, ali i film koji ima istorijsku temu. "Seobe" možda, jednog dana, kada se stvori prilika da se to uradi kako treba.

• Šta je to što, po Vašem mišljenju, fali srpskoj kinematografiji? Šta je to što biste promenili?

- Mislim da fali hrabrosti da se ljudi prepuste tom nečem infantilnom u sebi, najnevinijoj ljubavi prema filmu i da se bore za njega. Pravi se mnogo kalkulacija u smislu šta će da prođe, šta će da se finansira, i samim tim se već gubi jedna vrsta iskrenosti i prave želje, onog što vas lično zanima. Ako ne radite filmovi koji su suštinski iskreni i ono što zaista sami želite da vidite, nećete napraviti nešto dobro.

• U doba hiperprodukcije, kako napraviti dobar film, kao "Južni vetar", koji ljudi i dan-danas komentarišu?

- Da postoji recept, to bi svi radili. Te neke stvari se dese. Potrebno je verovati u to, boriti se za to. A ako se desi, kao u slučaju "Južnog vetra", da se naš ukus potrefi sa ukusom publike, da naša srca kucaju na isti način - onda imamo super stvar. Ako ne, idemo dalje.

Treću epizodu televizijske serije "Južni vetar" premijerno smo mogli da gledamo večeras na programu RTS 1.

Kompletan intervju sa rediteljem pogledajte u videu na vrhu teksta.

(Marko Pantić)