Emir Kusturica pravo u centar: "Živimo u blatu društva spektakla, ne mi, ceo svet"

Trinaesti Međunarodni filmski i muzički festival, Kustendorf, biće održan od 13. januara do 18. januara 2020. godine u Drvengradu, na Mokroj Gori, a kako je danas najavljeno na konferenciji za medije u Ministarstvu kulture i informisanja, mladi filmski stvaraoci i velikani svetskog autorskog filma biće u fokusu i na ovogodišnjem izdanju.

U takmičarskom programu naći će se 21 film domaćih i inostranih autora, a za festivalske nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se ostvarenja mladih režisera iz Kine, Rumunije, Belorusije, Mađarske, Bugarske, Ukrajine, Švajcarske, Srbije, Izraela, Španije, Poljske, Irana, Hrvatske i Francuske.

Međunarodni žiri čine Paolo Virci, italijanski reditelj, pisac i producent, Tonino Benakvista, francuski pisac i scenarista i šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev.

Nagradu "Vilko Filač" za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje.

Osnivač Emir Kusturica kazao je da je ove godine na konkurs pristiglo 722 filma, a izabrana su ostvarenja koja se izdvajaju po stilu, tehničkom umeću i autentičnom pogledu na svet.

Takmičarski program Kustendorfa činiće sedamnaest kratkometražnih i četiri dokumentarna filma.

Kusturica je istakao da će ovogodišnji festival biti u čast reditelja koji su u kriznom periodu.

- Kada sam bio student bio sam u paničnom strahu da li će naš filmski jezik moći da opstane u vreme kada su tada već nagoveštavali njegovo istrebnuće. Tada su pravili televizijske serije bazirane na najjeftinijem, ali najintrigantniji zapletu i bojali smo se da će pobediti oni koji svoj rediteljski izraz ne baziraju na vremenu i prostoru - istakao je reditelj.

On je podsetio na vreme kada jedan od najvećih reditelja Akiro Kurasava išao toliko daleko da je merio dužinu kadrova i pravio rezove po dužini otkucaja sopstvenog srca i krvnim pritiskom.

- Praveći elipsu 30 godina kasnije mi živimo u blatu društva spektakla, zaraženi Holivudom, ne samo na filmu, ne samo mi, već čitav svet. U toj raskoši različitosti mi još uvek prepoznajemo da postoje reditelji koji nažalost nisu dugovečni, jer žive u okolnostima koje su takve da svedoče nestanku autora - smatra Kusturica.

Živeći u vremenu društva spektakla, dodaje, u kome je važan proces, a ne ono kako mi uistinu živimo, u vremenu kada kapitalizam doživljava svoj vrhunac, a "mi postajemo deca Holivuda".

- Mi smo na raskrsnici gde će, nažalost, iščeznuti film koji smo voleli. Sve zbog prilagođavanja uslova tržištu, reditelji gube svoju funkciju. Primetili ste da je sve manje važno ko režira film, da je najvažnije da se on desi i koja zvezda u njemu igra. Imamo najprostije režirane filmove bazirane na tim zapletima koje smo mi devedesetih izbegavali - kaže reditelj.

Međutim, prema njegovom mišljenju, to ne znači da ne postoje dobri autori.

- Sve je kao i u političkom životu - važne teme su marginalizovane na najprostiji način. Svakim klikom mi produžavamo uže o koje će nas obesiti ili o koje ćemo se obesiti. Umetnik u društvu više nema funkciju koju je nekad imao - ako se ne uključi u partiju - napominje Kusturica.

Zato se, kako kaže okreću rediteljima, te će u okviru programa "Savremene tendencije" biti prikazan pobednik kanskog programa "Izvestan pogled", zatim film "Nevidljivi život", reditelja Karima Ajnuza kao i dobitnik Zlatnog medveda na filmskom festivalu u Berlinu, film "Sinonimi", reditelja Nadava Lapida.

Kineski reditelj Ðao Jinan predstaviće film "Jezero divljih gusaka", a film "Živeti, pevati" predstaviće reditelj Džoni Ma, dok će biti prikazani i "Sin" u režiji Mehdija Barsaouija kao i "Umrećeš u dvadesetoj", Amžada Abu Alala.

Reditelji ovih ostvarenja biće i gosti festivala i održaće majstorske radionice, a majstorsku radionicu održaće i Paolo Virci.

Ovom italijanskom reditelju biće posvećena i tradicionalna Retrospektiva velikana kao i proslavljenom reditelju Puriši Ðorđeviću kroz njegove filmove "San", "Jutro", "Podne" i "Kros kantri".

U okviru progama "Novi autori" predstaviće se tri nova filmska umetnika, Milena Grujić iz Srbije sa filmom "A.S.(25)", Migel Anhel Moulet iz Perua sa filmom "Svi smo mi mornari" kao i Ivan Marković i Vu Linfeng sa ostvarenje "Od sutra počinjem da" koji je snimljen u koprodukciji Srbije, Kine i Nemačke.

Festival Kustendorf u okviru pratećeg programa predstaviće publici film rediteljke Ivane Mladenović "Ivana Grozna", a tokom trajanja festivala u Andrićgradu biće priređena postavka s izborom radova iz Kuće legata pod nazivom "Moderna".

Kusturica je kao goste najavio i italijanskog reditelja Matea Garonea i srpskog glumca Miloša Bikovića.

Kao i svake godine, nakon projekcija i radionica, biće priređeni koncerti muzičkih grupa koji će upotpuniti prepoznatljivi noćni život Kustendorfa.

Gosti će uživati u nastupima ruske pop-folk-rok grupe The Hatters, sastava iz Severne Makedonije Džambo Aguševi orkestar, zatim francusko/rumunsko/poljskog sastava Click Here, kao i dva benda iz Srbije, Dejan Petrović big benda i Love Huntersa.

Kustendorf se realizuje u organizaciji produkcijske kuće Rasta internešnel i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, Mećavnik grada i TNSO.

Na današnjoj konfereniciji ministar Vladan Vukosavljević istakao je da je Kustendorf jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Srbiji i šire jer u svom nekomercijalnom stilu okuplja mlade ljude koji stiču nova znanja i iskustvo.

- Mećavnik je mesto okupljanja najvrednijih. Kustendorf predstavlja snažan protivteg veoma moćnoj banalizaciji filmova", kazao je minitar ukazujući na važnost koju su radionica i koncert Emira Kusturica imali u okviru Unesco događaja koji je nedavno održan. Srbija je delom i zbog tog nastupa, koji je izazvao ogromnu pažnju, ponovo izabrana da bude deo Izvršnog odbora. Emir ostavlja kreativni plamen svojim aktivnostima - kazao je Vukosavljević.

Osvrćući se na to da se Kustendorf održava po 13. put i da se taj broj smatra baksuznim, ministar je primetio da Kusturica ne mora da brine da će završiti kao Žak de Mole.

- Savremeno pseudopapstvo banalizacije vidi Emira i Handkea kao protivnike, ali oni ne moraju da se brinu. Oni će nadživeti lažne pape, ne mislim na sadašnjeg papu, već na to pseudopapstvo, jer je to večita borba duha i banalnosti, kvaliteta i nekvaliteta… - zaključio je Vukosavljević.

(Tanjug.rs)