13 razloga zbog kojih je kultura kriva za sujeverje i petak 13.

Pop kultura i umetnost nose veliki deo "krivice" zbog toga što je petak 13. viđen kao "najnesrećniji/najbaksuzniji dan u godini". Filmovi, priče i bizarni strahovi umetnika doprineli su širenju ovog sujeverja.

A ovo je 13 načina kako:

Preporučujemo

13. "Petak 13."

Samo 550.000 dolara uloženo je u film "Petak 13." iz 1980. godine - ostvarenje je zaradilo skoro 60 miliona dolara, a "Petak 13" je postao franšiza koju su, pored filmova, činili i stripovi, dokumentarci, video i društvene igre.

Džejson Vurhis, ikonični fikcionalni lik, koji progoni i ubija ljude u Kampu Kristal Lejk, postao je kultna figura, a njegova hokejaška maska vizuelni simbol horor filmova.

Snimljeno je 12 nastavaka, dok 13. blokira pravna bitka između scenariste Viktora Milera i režisera Šona Kaningama ko ima pravo na lik Džejsona.

12. "Tajna večera"

Tokom 19. veka javila se ideja da se apostol koji je izdao Hrista - Juda Iskariotski - poslednji pojavio na Tajnoj večeri i time postao 13. osoba koja joj prisustvuje. Takođe, po biblijskom prednju, Hrist je umro u petak. Ta odeljenost prikazana je i na Leonardovoj čuvenoj slici -

Juda je s Hristove desne strane, u plavoj i zelenoj odori. Lakat mu je na stolu i steže vrećicu s novcem. Ten mu je najtamniji Foto: Wikipedia/Paris Orlando

11. Nordijski mit o Lokiju

Vikinzi su verovali u mit o bogu prevare i šale Lokiju, koji je srušio jedinstvo 12 bogova u Valhali. U priči koja se često citira, Loki je odgovoran za smrt dobrog boga, Baldra Lepog, boga sreće i tuge. "Prozna eda", književno delo koje je sačuvalo ovu priču, napisana je u ranom 13. veku.

via GIPHY

10. "Da Vinčijev kod"

Prema veoma čitanoj knjizi Dena Brauna "Da Vinčijev kod", u petak 13. oktobra 1307. godine odigrao se događaj koji je odgovoran za sve sujeverje koje se plete oko petka 13. Tog dana je francuski kralj Filim IV uhapsio velikog majstora templarskog viteškog reda i direktno udario na ovaj "tajni i sveti red". Naravno, istoričari tvrde da je sve moderna izmišljotina.

via GIPHY

9. "Kanterberijske priče"

U 14. veku engleski pisac Džefri Čoser pomenuo je u svojim čuvenim "Kanterberijskim pričama" da je svaki petak nesrećan. Do 17. veka mnogi poznati i čitani pisci ovo su prihvatili tek tako i savetovali čitaoce da ništa novo ne počinju u petak. Ono što se u Engleskoj dugo, dugo odvijalo isključivo na petak bila su - javna vešanja.

via GIPHY

8. Biografija kompozitora Đoakina Rosinija

- Kao i mnogi drugi Italijani, Rosini je smatrao da je svaki petak nesrećan dan, kao i da je broj 13 nesrećan broj, a naverovatno je da je na petak 13. preminuo - napisao je Henri Saterland Edvards 1869. godine u biografiji čuvenog kopmozitora.

Đoakino Rosini Foto: Wikipedia

Mnogi su u to vreme želeli da saznaju o Rosinijevom radu i životu, te su mnogi u ovo i poverovali.

7. Klub 13

Tokom 1880-ih osnovan je Klub 13, tajno društvo na Koledžu Vilijam i Meri, koje je verovalo da će pobediti sujeverje da je broj 13 nesrećan, te su namerno sedeli po 13-oro za stolom, kako bi pokazali da niko neće zbog toga umreti. Tokom vremena klub je rastao, a čak pet predsednika SAD-a bili su njegovi članovi, uključujući i Teodora Ruzvelta.

Teodor Ruzvelt Foto: Profimedia

6. Roman iz 1907. godine "Petak 13"

Još jedan doprinos sujeverju bio je roman američkog biznismena Tomasa V. Losona "Petak 13" iz 1907. godine, u kome je opisano kako je jedan radnik na berzi iskoristio baksuzluke tog dana da sruši čitav Vol Strit. Ono što je zanimljivo jeste da se istoimeni brod "Tomas V. Loson" nasukao kraj obale Ujedinjenog kraljevstva u subotu, 14. decembra 1907. godine. No, kada je vest stigla u Ameriku, i dalje je bio isti datum kao i danas - petak, 13. decembar.

Tomas V. Loson Foto: Wikipedia

5. U 13. sat

Pojedine kulture dele dan na dva puta po 12 sati. No, Nemci imaju izraz "Jetzt schlägt's dreizehn" koji u grubom prevodu zvuči "sada je došao 13. sat", čime žele da označe nešto iznenađujuće ili ludo. To je takođe bio naslov austrijske komedije iz 1950. godine.

4. Apolo 13

Jedan od najvećih incidenata u svemiru bila je misija Apolo 13, kada je u ponedeljak 13. aprila 1970. godine eksplodirala rezerva sa kiseonikom. Sve se pretvorilo u jednu od najvećih misija spasavanja. Astronauti su se vratili bezbedni na zemlju, gde je, ipak, zavladao strah od broja 13, nazvan triskaidekafobija. Strah od petka 13. zove se paraskavedekatriafobija ili frigatriskaidekafobija. Na oba straha je 25 godina nakon misije podsetio film "Apolo 13" sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi.

3. Strah od 13. sprata

I dana danas je praksa da se neboderi u Americi grade bez 13. sprata - taj nivo se proglašava za 14 ili kao "M" nivo (m je 13. slovo u abecedi). U mnogim pričama pop kulture zamišljali su ovaj nivo kao nešto tajanstveno. U filmu "Supermen" iz 1975. godine tajni 13. sprat se koristi za teleportaciju turista vanzemaljaca koji posećuju Zemlju.

via GIPHY

2. Kompozitor Arnold Šenberg

Austrijski kopmpzitor i teoretičar muzike, slikar i pisac, imao je jak strah od broja 13. Bio je siguran da će umreti u godini koja je deljiva sa brojem 13. Astrolog ga je upozorio da bi godina u kojoj napuni 76 mogla da za njega bude fatalna, jer 7+6=13. Taj podatak je toliko prepao kompozitora da je umro od stresa u petak, 13. jula 1951. godine. Bilo mu je 76 godina.

Arnold Šenberg Foto: Wikipedia

1. Pisac Šolom Alejhem

Jevrejski pisac, rođen u carskoj Rusiji, najpoznatiji je po svojoj noveli "Tevjere kćeri", po kojoj je načinjen mjuzikl "Violinista na krovu". Kao i Šenberg, smrtno se plašio broja 13. Izbegavao je da svoje stranice numeriše tim brojem, označavajući ih kao 12a. Umro je od tuberkoloze 13. maja - doduše, bila je subota.

Šolom Alejhem Foto: Wikipedia

(Telegraf.rs/DW)