Lično kao autorsko i digitalna budućnost filma

Čevik se osvrnuo na istinitu porodičnu tragediju koja je inspirisala film, tačnije na slučaj ubistva njegove bake od strane bliskih srodnika, kao i na dvodelnu strukturu koja naglašava ambivalentnost autorovog odnosa prema akterima.

Budući da je film bio prikazan i na festivalima dokumentarnog , ali i igranog filma, Čevik smatra da - Suštinsko pitanje nije da li je dokumentarni, igrani ili eksperimentalni film - te i da mu se dopada hibridna forma, kao i činjenica da publika nikada ne zna zasigurno šta je tačno.

Foto: Neven Lipovac

Producent Selman Nadžar naglašava kompleksnost samog produkcijskog procesa koji je potpuno transformisan promenom strukture, kao i uvođenjem igranog dela, koji je snimljen za deset dana zbog budžetskih ograničenja. Osvrće se i na izazove nezavisne produkcije u Turskoj, kao i na podeljenu reakciju javnosti na film, koji još nije komercijalno distribuiran.

Tome svedoči nagrada za najbolji film osvojena na Bosforskom filmskom festivalu, uprkos izazovima privlačenja domaće publike, koja često ima otpor prema provokativnoj tematici i neobičnoj strukturi.  Zbog lične povezanosti sa temom, režiser naglašava da je sam proces snimanja bio manje emocionalno zahtevan, nego proces distribucije i javnih diskusija o filmu.

Glavni žiri Festivala, koji čine filmski kritičar časopisa „Cahiers du Cinéma“ Ariel Švajcer  i režiseri Hana Jušić i Ognjen Glavonjić, prokomentarisali su ovogodišnju selekciju.

Švajcer je istakao da je od festivala dobio ono što je i očekivao, a to su - dobri, lični, tematski originalni i estetski ambiciozni  filmovi -

Žiri se osvrnuo i na sam pojam autor (auteur) koji su uveli režiseri francuskog Novog talasa, dok je Švajcer istakao koncept „kamere kao olovke“ Aleksandra Astoka, izrazivši veliko zadovoljsto zbog digitalne revolucije u filmskom kontekstu koja je redefinisala ideju autorstva.

Foto: Neven Lipovac

Uz to je naglasio kvalitet Festivala za koji kaže da uključuje sve najrelevantnije i najbolje nove naslove, dok su Glavonjić i Jušić dodali će iz tog razloga posao odabira najboljih biti izazovan. Glavonjić je posebnu pažnju skrenuo na činjenicu da je većina filmova delo mladih autora na početku karijere, naglasivši značaj davanja šansi mladima i ulaganja u debitantska ostvarenja.

Jušić je istakla da su „pogledi žirija na film u velikoj meri slični, iako se bave različitim filmskim profesijama, kao i da je film „dobar ili loš“  bez obzira na to ko je gledalac. Švajcer se dotakao i srpskog filma naglasivši kvalitet autora kao što su Aleksandar Petrović i Dušan Makavejev, koga je i intervjuisao povodom njegove retrospetkive u Poljskoj, te koga smatra duhovitim, brilijantnim i „pravom simbiozom lika i dela“.

Na kraju, predstavljen je film „Katarza ili Afinine priče o izgubljenom svetu„ koji će biti prikazan 25. novembra u Dvorani Kulturnog centra i koji je redak slučaj srpsko-marokanske ko-produkcije. Producentkinja Nevena Savić istakla da je film „sniman na četiri kontinenta, i u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Italiju, Francusku i Srbiju. Montažer Srđan Ristić objašnjava da film prati životno putovanje jednostavnog čoveka koji odbacuje materijalno, te za to koristi neobične narativne postupke, poput radio emisije koja je kostur filma, kao i mnoštvo snimljenog materijala. Ističu da je film vizualno jako privlačan, čemu je doprineo i jedan od direktora fotografije Đorđe Arambašić, koji je radio na segmentima snimanim u Beogradu.

Ekipa dodaje da je proces produkcije i montaže bio težak i dugotrajan zbog budžetskih ograničenja, kao i višestrukih promena u scenariju, ali i da sve to doprinosi jedinstvenosti filma koja je prepoznata na više filmskh festivala, uključujući i onaj u Tanžiru na kome je osvojio čak četiri nagrade (scenario, režija, kamera, muzika).

(Telegraf.rs/PR)