Tragičan život čuvenog grofa Drakule: Glumca je do kraja pratilo prokletstvo crnog plašta

Na dan 20.oktobra 1882. - pre tačno 137 godina, rodio se jedan od najtalentovanijih glumaca ikad. U dane svoje slave, Bela Lugosi je bio neprikosnoveni kralj horora, a i danas je njegov lik prvi koji pada na pamet kad pomislimo na mitskog grofa Drakulu.

Ali, ko je čovek iza čudovišta?

Preporučujemo

Taj mađarski glumac postao je poznat u svetu nakon legendarne uloge slavnog vampira u filmskoj adaptaciji Bram Stokerovog klasičnog romana 1931., a ta uloga mu je istovremeno bila i blagoslov i prokletstvo. Bela se nadao kako će tom ulogom osvojiti ne samo srca obožavaoca, već i kritike, a umesto toga je strpan u horor žanr i otpisan kao glumac "B kategorije", iako ga mnogi smatraju jednim od najvećih talenata nemog filma, ali i filma uopšte.

Foto: Wikipedia/public domain

Gde god bi pošao, ljudi su u njemu videli čudovište u crnom plaštu koje pije krv iz Transilvanije. Situaciji nisu pomogle ni finansijske teškoće, a kako nije imao novca morao je da prihvata uloge koje su bile daleko ispod nivoa njegovog talenta. I baš poput vampira kojeg je oživeo, njegova životna priča je fascinantna, puna uspona i padova i sudbinskih zapleta.

Foto: Wikipedia/public domain

Smrt njegovog oca je promenila sve. Lugosi je rođen pod imenom Bela Ferenc Dezo Blasko u Lugosu u tadašnjoj Austro-Ugarskoj (današnji Lugoj u Rumuniji). Bio je četvrto dete Paule de Vojnič i bankara Ištvana Blaskoa. Otac mu je bio strog i tradicionalan čovek koji je imao velike nade za svog sina. No, Beli u školi baš i nije išlo, a na pitanje šta želi da bude kad poraste, dečak je odgovorio ""razbojnik".

Otac mu je umro kad je imao tek 12 godina, a mladi Bela se s porodicom našao u očajnom stanju. Kasnije je novinarima rekao da nije imao drugog izbora nego da napusti dom kako bi pronašao posao, pešačeći 300 kilometara do prvog industrijskog centra da bi radio kao rudar.

Foto: Wikipedia/public domain

Sanjario je o poslu u pozorištu, ali njegova porodica to nije odobravala. Kad su se finansijski malo oporavili, počeo je da radi na železnici. Spas je došao u obliku njegove sestre Vilme, koja je svog supruga nagovorila da osigura Beli mesto u maloj putujućoj pozorišnoj družini. Započeo je karijeru na pozornici tumačeći Šekspirove likove.  Za vreme prvog svetskog rata, Lugosi je mobilizovan i postao je pešadijski poručnik u austro-ugarskoj vojsci. Tamo se istakao hrabrošću, ali je nakon ranjavanja napustio vojsku i vratio se svojoj ljubavi, pozorištu.

Foto: Wikipedia/public domain

Godine 1917. Lugosi se oženio sa Ilonom Šmik. Iste godine počeo je da nastupa u mađarskim nemim filmovima pod pseudonimom Arisztid Olt. Nastupio je u njih dvanaest kada su mu karijeru prekinuli burni posleratni događaji, odnosno stvaranje kratkotrajne Mađarske Sovjetske Republike 1919. godine.

Ubrzo nakon toga je morao da napusti Mađarsku kad je zbačena komunistička vlada 1919., čiji je Bela bio simpatizer. Istovremeno se razveo od supruge, navodno zbog političkog neslaganja s njenim roditeljima.

Foto: Wikipedia/public domain

Otišao je u Nemačku, gde je glumio u nekoliko danas izgubljenih filmova temeljenih na prozi Karla Maja. Osećao je da može i treba više od toga, pa se bez znanja reči engleskog zaputio u Ameriku da ostvari svoje snove. Godine 1920. se ukrcao na trgovački brod koji je išao za Nju Orleans, odakle se zaputio u Njujork, piše Grunge. Nije znao reč engleskog, ali je otišao na audiciju. Već prvog dana u Njujorku počeo je da obilazi audicije, iako su ga svi čudno gledali budući da ih nije razumeo, niti su oni razumeli njega.

U početku je preživljavao radeći kao fizički radnik, ali se brzo spojio s mađarskom imigrantskom kolonijom u Njujorku i probio do pozornice predstavom Crveni mak. Sledeća stanica bila Holivud, gde je 1923. imao debi u nemom filmu "The Silent Command". Engleski jezik je učio pomalo, po ulogama, čitajući svoj tekst naglas.

Foto: Wikipedia/public domain

Najveći trijumf mu je postao sudbina. Godine 1927. mu se ukazala prilika života, nakon predstave u kojoj je glumio grofa Drakulu, ušao je u uži izbor za glavnog glumca u filmskoj adaptaciji. On ipak nije prvi izbor Universal Picturesa, ta čast pripala je drugom glumcu, ali kako je on umro, Lugosi ga je zamenio.

Bela Lugosi postao je poznat kao glumac kojeg studiji mogu da dobiju jeftino. Universal Studios platili su mu samo 3.500 dolara za svoj rad na Drakuli, a uvek je bio plaćen manje nego njegov konkurent Boris Karlof.

Uzrok tome bio je delom rasizam - Lugosi je, kao neizvorni govornik engleskog i useljenik često bio potcenjen i iskorišćavan, a nije bio naročito vešt u samopromociji niti se time želeo baviti, želeo je samo da  glumi. Kad mu se 1938. rodio sin, Bela je bio toliko siromašan da nije imao novca za bolnički račun pa je pozajmio novac od Motion Picturesa. Banka mu je ipak ubrzo oduzela dom u kojem je živeo sa ženom Lilian. Lugosi, koji je uloge u nekoliko prestižnih filmova izgubio zahvaljujući svađi s Džejmsom Vejlom, od tada je bezuspešno pokušavao da dobije nešto drugačije uloge.

Zanimljivo je da su ga pokopali u njegovom fraku - onom u kojem je glumio grofa Drakulu. I u smrti je Holivud hteo da ga iskoristi za samopromociju, ali njegov sin Bela Lugosi Junior i žena Lilian nisu to dozvolili, pa su 1966. tužili Universal Studios zbog korišćenja Lugosijevih prava na ličnost bez dozvole njegovih naslednika. Slučaj je nakon 11 godina završio čak na Vrhovnom sudu, gde je presuđeno da mrtvi ljudi nemaju pravo na vlastiti lik i da su njihovi naslednici takođe bez prava na to isto. Ta je odluka poništena 1986. u kalifornijskom zakonu o pravima slavnih.

(Telegraf.rs/Express.hr)