Zašto je "The Last Movie" prokleti film američke kinematografije

Film "The Last Movie" godinama je bio na listi filmova koji se ne prikazuju, ali sada više nije tako.

Glumac i režiser Denis Hoper snimio je 1969. godine film "Easy Rider" koji mu je doneo neverovatnu slavu i vinuo ga u nebesa. 1971. godina za njega je bila med i mleko. Ovaj hipi film koštao je svega 400 hiljada dolara. 1969. je dobio nagradu u Kanu, zatim nominaciju za Oskara i kasnije doneo basnoslovnu zaradu.

Preporučujemo

"Easy Rider" postao je fenomen 60-ih. Hopera su mnogi smatrali čarobnjakom i u tom trenutku mogao je da traži šta god želi - bilo koji budžet za bilo koji projekat. Ali, samo dve godine kasnije sve je bilo drugačije. Hoper je postao omražen i odbačen od strane Holivuda. Kao glumac preusmerio se na Evropu, a kao reditelj devet godina ništa nije snimao.

A zbog čega se sve preokrenulo?

Odgovor je sledeći: Napravio je "The Last Movie".

Hoperov "Poslednji film" (Tha Last Movie, ili El Chinchero) decenijama ima status prokletog filma američke kinematografije. Kao "Vrata raja", film je bio iskaz ideološkog i kulturnog antiestablišmenta 70-ih. Slično "Vratima raja", bio je to film režisera koji je prethodnim filmom ubo u zlatnu venu. Slično "Vratima raja", doživeo je komercijalni slom. Slično "Vratima raja", zatrovao je karijeru obećavajućeg režisera. Ali, dok su "Vrata raja" u narednim decenijama gledana i revalorizovana, Hoperov film se zbog niza okolnosti pretvorio u tajanstveni nestali objekat - film o kojem se puno zna, a malo ko ga je odgledao.

Printskrin: Youtube/Arbelos

Decenijama ovaj ludi, kontrakulturni "flop" nije bio prikazivan i bio je nedostupan. Nakon duge bitke za autorska prava i restauraciju, sad više nije tako. Početkom godine film se pojavio u zapadnoevropskim bioskopima, a u petak će prvi put biti prikazan u Zagrebu, nakon skoro 40 godina.

Danas je ovaj film jedan od najslavnijih, najkontroverznijih i najuzbudljivijih, danas je "Novi Holivud".

Nakon kolosalnog uspeha "Golih u sedlu", Denis Hoper je 1970. od studija Universal dobio budžet od 850.000 dolara i potpunu kreativnu kontrolu da snimi "sledeći Easy Rider". Odlučio se na projekat iskusnog scenariste Stjuarta Stajna, čoveka koji je u 50-im napisao film kojim se Hoper glumački probio - "Buntovnik bez razloga".

Hoper je za "El Chichero" angažovao pravi mali leksikon kontrakulturnih faca. Režisera vesterna u filmu je glumio kultni holivudski veteran, specijalista za žestoke B filmove Sem Fuler. Uloge u filmu igrali su Piter Fonda, te slavni kantri pevač Kris Kristoferson. Na kraju, sam Hoper preuzeo je ulogu glavnog lika Kanzasa. S tom ekipom, Hoper je otišao u Peru gde je film snimio na bajkovito lepim andskim lokacijama. Film je snimio u roku i u sklopu budžeta, ali problemi su počeli u postprodukciji. Hoper, koji je tada bio ozbiljni ovisnik o skoro svemu, zatvorio se u montažni studio u Taosu, gde se mučio s montažom punih 18 meseci.

Tokom tih 18 meseci se oženio i razveo, a o burnoj bračnoj krizi svedoči i to što je nabio navodno petocifreni dolarski telefonski račun. U svojoj duplji u Taosu Hoper je prvo izmontirao pripovedačku varijantu filma. No, čileanski kolega i prijatelj Alehandro Jodorovski uverio ga je da to nije to. Hoper se prihvata posla opet i stvara finalnu verziju koja uključuje valjda sve metafilmske postupke koji mogu da se zamisle. Bilo je tu i filma u filmu, i čudnih montažnih jukstapozicija, čak i blankova na kojima piše "kadar fali". Ta eksperimentalna verzija pojavila se na festivalu u Veneciji gde je dobila nagradu CIDALC, istu koju je godinu pre dobila "Zaseda" Živojina Pavlovića.

Denis Hoper (1936-2010) Foto: Profimedia

Ipak, film nije uspeo da pobudi onu vrstu kontrakulturnog interesa koju je pobudio "Easy Rider". Film je flopirao. Igrao je u bioskopima samo u Njujorku dve nedelje, a potom ispario. U Jugoslaviji je prikazan jednom na TV-u, početkom 80-ih. U završnici, film je napustila i kritika. Ili, kako je to sročio britanski kritičar Ronald Bergan, "Poslednji film" bio je film "koji su snimili stondirani (stoned), za stondirane (stoned), da bi ga na kraju - kritičari kamenovali (stoned)". Pola veka kasnije, međutim, film izgleda fascinantno sveže.

"Poslednji film" uveliko je idejni izraz hipijevske ere, između ostalog i zato što u predmodernoj arkadiji vidi kulturni ideal. Ta predmoderna arkadija je andska peruanska zajednica gde vešti meštani žive mirno, bez nasilja, uz muziku i u ritmu prirode. Jedini faktor "iskvarenja" u toj arkadiji je hrišćanstvo - odnosno, lik slabog sveštenika koji se nevoljno sukobljava s lokalnim poganstvom. Američki filmski "kolonizatori" u tu arkadiju donose iskvarenje.

To počinje već audicijom, na kojoj se domorocima nudi da se takmiče u dopadljivosti i da egzotikuju sebe. Potom sledi snimanje. To snimanje Hoper prikazuje kroz brutalne, pretrpane montažne sekvence u kojima se žanr vesterna svodi samo na golu destrukciju: scene jahanja, padanja, rušenje, pucanja, pogibije.

S američkom ekipom stiže opijanje i droga, beli kolonizatori nalaze lokalne žene. S jednom se spetlja i glavni lik Kanzas, pretvarajući časnu Peruanku u ogorčenu, ljubomornu bludnicu, naviknutu na srednjoklasni stil života. Na kraju, objekti kolonizacije postaju gori i od svojih kolonizatora. Ideološki "tekst" oni uzimaju zaozbiljno i snimaju stvarni, "posljednji film", dovodeći belačku kulturu nasilja i otimanja do krajnjih, ubitačnih konsekvenci.

"The Last Movie" je - ukratko - bio nimalo suptilna alegorija i američke spoljne politike, ali i kolonizatorskog izvoza "zapadnog stila života" u niže zemlje. No, "Chinchero" - kako je filmu alternativni naslov - bio je i žestoki šamar Holivudu. Za Hopera i Sterna, upravo je holivudski eksplotacioni film glavno oruđe iskvarenja kultura.

"The Last Movie" ostaje fascinantno audiovizuelno iskustvo. Vizuelno čaroban, lud, oniričan, halucinantan, film zvuči i izgleda kao veliki, nezaboravni trip.

(Telegraf.rs/Index.hr)