Kako je 11. septembar izmenio "Seks i grad" i zašto nikada niste čuli za "Nosebleed" Džekija Čena

Napadi 11. septembra 2001. godine u Njujorku nesporno su promenili svet. Kako se politčka situacija širom planete drastično preokrenula, tako su i u pop kulturi nastupile promene. Tim pre što su njujorške Kule bliznakinje bile simbol grada u kome su nastali neki od najpopularnijih filmova i serija prethodne decenije.

Filmovi koji se bave samim napadom na Svetstski trgovniski centar (STC) nisu se pojavili odmah. Da bi videla tragediju kroz umetničku vizuru, Amerika je prvo morala da zaleči svoje rane i oporavi se od traume. U prvim momentima nakon napada to nije značilo stvaranje, već zaborav, beg od bilo čega što je podsećalo na 11. septembar.

Džeki Čen je u to vreme snimao akcionu komediju za koji su postojale nade da će biti blokbaster. Zvao se "Krv iz nosa" (Nosebleed), a radnja se odvijala u Kulama bliznakinjama gde Čenom lik radi kao perač prozora. On sazna da grupa terorista planira da uništi ili same kule, ili Statuu Slobode - šta od ta dva, ne zna se tačno, jer scenario nikada nije ugledao svetla dana.

Film Džekija Čena nikada nije završen Foto: Profimedia/AFP

"Krv iz nosa" morao je da bude otkazan, jer je imao previše sličnosti sa stvarnim događajem. Tim pre što se u komediji sve verovatno srećno završilo.

Film koji je, sa druge strane objavljen i zaradio je ogromne pare, bio je "Spajdermen" iz 2002. godine u kome su glavne uloge igrali Tobi Megvajer i Kristen Danst. Marketing "Spajdermena" vrteo se oko STC-a. Čak su se Kule videle u odrazu Spajdermenove maske. Ipak scene gde ovaj Marvelov junak leti oko Kula bliznakinja, koje su postojale i u zvaničnom trejleru, morale su da budu izbrisane.

Isto brisanje pretpeo je i "Zulander" (Zoolander, 2001). Objavljen samo 17 dana nakon napada, film je takođe sadržao scene snimljene u Svetskom trgovinskom centru.

Ostvarenja koja u tom trenu još nisu bila završena menjala su ne samo scene, već i scenario. "Bornov identitet" trebalo je da se u velikoj meri bavi terorizmom, ali uticaj ovih organizacija smanjen tokom postprodukcije, baš kao što je i avion koji Stič na kraju filma "Lilo i Stič" (Lilo & Stitch, 2002) otme pre objave pretvoren u svemirski brod.

Režiser Džejms Kameron kasnije je otkrio da je u to vreme planirao da napravi nastavak filma "Istinite laži" (True Lies, 1994.), ali se predomislio jer više nije mislio da je komedija o terorizmu smešna.

Promene su pretrpele i serije. Uvodna špica megapopularne serije "Seks i grad" je od svoje pilot epizode do 4. epizode 12. sezone prikazviala ime Sare Džesike Parker ispred STC-a. Nakon napada, umesto kula, pozadina za ime glavne glumice postao je Empajer Stejt Bilding.

 MENJANI I VEĆ OBJAVLJENI FILMOVI

Čak su i filmovi koji su ranije objavljeni (pa i mnogo ranije) sređeni kako bi odgovarali novoj klimi. Na primer, "Povratak u budućnost" iz 1985. godine ostao je bez scene o Libijcima od kojih je Dok ukrao plutonijum, kada je prikazivan na TV-u. Džinovska šimpanza iz još starijeg "King Kong", koja  stoji na dva nebodera, gotovo je zanemarena na TV kanalima.

U čitavoj američkoj kinematografiji su teške akcije, od kojih su vrvele 1990-e zamenjene mnogo lakšim sadržajima. Takvi su bili "Hari Poter", "Gospodar prstenova" ili "Pirati s Kariba" - programi koji su nudili neku vrstu bekstva od traume sa kojom su se gledaoci sučeljavali u realnom životu.

Od 2005. godine reference na taj događaj polako počinju da se pojavljuju u filmovima, čak i ako se oni ne bave direktno tim događajem, već njegovim uticajem - haosom, neočekivanošću, terorom, strahom, rušenjem. Najjasniji primer toga je "Rat svetova" Stivena Spilberga.

Zasada poslednji korak odveo je kinematografiju na Srednji istok, gde je lov na teroriste uveliko zamenio omiljenu haldnoratovsku metu Amerikanaca: "Telo laži" (Body of Lies, 2008) "Ajronmen" (Iron Man, 2008) su neki od primera. Ovu praksu preuzeli su i druge zemlje, snimajući serije i filmove o svojim vojnicima koji se bore u mirovnim snagama u Avganistanu, Pakistanu, Libiji. Britanija je, na primer, imala seriju "Our girl".

(D.D.S, d.savanovic@telegraf.rs)