Hemingveju je zvonilo od Kube preko Floride i Ajdaha do Njujorka: Kako su nastajali veliki romani

Ernest Hemingvej decembra 1939. u San Veli Lodžu u Ajdahu radi na romanu „Za kim zvono zvoni“. Foto: Wikipedia/public domain

Ernest Hemingvej (1899—1961) velikan je američke literature, pisac romana i pripovedaka, tvorac književne „teorije ledenog brega“, spisateljske tehnike koja je ostvarila snažan uticaj na potonje autore, a koja zagovara minimalistički pristup sa fokusom na površinske elemente bez eksplicitnog obrazlaganja dubljih tema, koje, po Hemingveju, treba da isijavaju „između redova“, odnosno implicitno.

Preporučujemo

Hemingvej je bio i sportista, baveći se tokom svog života boksom, atletikom, vaterpolom, američkim fudbalom, kao i pecanjem i jedrenjem na svom brodu „Pilar“, koji je nazvao po španskoj partizanki koja je glavni ženski lik njegovog čuvenog romana „Za kim zvono zvoni“, čija radnja prati mladog američkog dobrovoljca Roberta Džordana koji, priključen republikanskoj gerili tokom krvavog Španskog građanskog rata, kao dinamiter dobija zadatak da digne u vazduh jedan most tokom ofanzive na Segoviju.

Hemingvej je 1937. prihvatio ponudu Severnoameričke novinske alijanse da bude ratni reporter i u Španiju je stigao marta meseca sa holandskim filmadžijom Jorisom Ivensom, koji je snimao „Špansku zemlju“, propagandni film republikanske strane. Ivensov scenarista je bio Džon Dos Pasos, koji je napustio projekat nakon što su vladine snage uhapsile i streljale njegovog prijatelja Hozea Roblesa, što mu je promenilo stav; Hemingvej je pristao da ga zameni na tom poslu i kasnije je govorio da je Dos Pasos pobegao iz Španije iz kukavičluka.

Hotel „Ambos Mundos“ u Havani na Kubi. Na četvrtom spratu se nalazi soba koju je u periodu 1932—1939. iznajmljivao Ernest Hemingvej i u kojoj je 1. marta 1939. počeo da piše roman „Za kim zvono zvoni“. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Ajay Suresh/Flickr, Havana-14

Slavni pisac se tokom svog boravka na Pirinejskom poluostrvu družio i sa američkim dobrovoljcima, pilotom Frenkom Tinkerom i Robertom Merimanom, komandantom brigade „Abraham Linkoln“, kao i sa novinarkom i spisateljicom Martom Gelhorn. Sa njom je boravio u Madridu tokom opsade i bombardovanja prestonice od strane nacionalističkih snaga Fransiska Franka, i tom prilikom napisao svoj jedini pozorišni komad „Peta kolona“.

Nakon nekoliko meseci koje je proveo na Ki Vestu, 1938. se u dva navrata vraćao u Španiju i svedočio Bici na Ebru koja se te godine vodila u periodu od jula do novembra, rezultovala pobedom nacionalista i ispostavila se kao odlučujuća jer je posle nje republikanska vojska bila nesposobna za ofanzivna dejstva do kraja rata, do kojeg je došlo 1. aprila 1939, godine, tri dana nakon pada Madrida; Bitka na Ebru bila je poslednja u kojoj su učestvovale Internacionalne brigade koje su već tokom nje poslate u pozadinu i ubrzo raspuštene 23. septembra. Hemingvej je bio u grupi poslednjih britanskih i američkih novinara koji su napustili bojno polje i prešli reku.

„Za kim zvono zvoni“ je pisao tokom 1939—1940. godine i to u Havani na Kubi, na Ki Vestu kod obale Floride, i u San Veliju u Ajdahu. U Havani je na rukopisu 1. marta počeo da radi u sobi hotela „Ambos Mundos“, zbog čega je ovo četvorospratno zdanje danas popularna turistička atrakcija; sagrađen je sredinom dvadesetih godina u eklektičnom stilu i u ono vreme je bio u vlasništvu porodice Asper, pa je privlačio veliki broj američkih pisaca, glumica i glumaca.

„Finka Vihija“, kuća Ernesta Hemingveja u Havani na Kubi . Foto: Wikimedia Commons/Public domain/InZweiZeiten

Hemingvej je 1932. iznajmio sobu na četvrtom spratu sa kojeg je mogao da uživa u panorami kubanskoga glavnog grada i u pogledu na luku, plaćao noćenje dolar i po, i tu s prekidima ostao sedam godina, sve do sredine 1939. kada je zimovnik na Ki Vestu, američkom ostrvu udaljenom oko 145 kilometara od kubanske obale, preselio u kuću po imenu „Finka Vihija“, na brdu nedaleko od Havane.

Ali je deo „Za kim zvono zvoni“ pisao i na Ki Vestu te godine, verovatno tokom nekog kraćeg letnjeg boravka, pošto je već te jeseni bio u rizortu „San Veli Lodž“ u San Veliju, gde je u apartmanu 206 u najvećom meri dovršio roman (na toj lokaciji često će boraviti u narednih dvadeset godina i toliko će mu prirasti za srce da će u istom tom okrugu Blejn, kod obližnjeg gradića po imenu Kečum, kupiti sebi kuću 1959, u kojoj će se 2. jula 1961. ubiti). Roman je napokon dovršen jula 1940. u hotelu „Interkontinental Njujork Barkli“, pa se može reći da je rukopis ovog dela proputovao više nego ogromna većina ljudi.

Objavljen je 21. oktobra 1940, nekih godinu i po dana nakon svršetka Španskog građanskog rata koji je u svetskoj štampi detaljno i svakodnevno bio praćen; autor pretpostavlja da čitalac zna da se vodio između demokratski izabrane, proradničke i antikatoličke vlade sa jedne strane, i autoritarnih, katoličkih, zemljoposedničkih pobunjenika koje su podržavale nacistička Nemačka i fašistička Italija sa druge. Tiraž prvog izdanja bio je 75.000, a koštao je 2,75 američkih dolara. Smatra se jednim od Hemingvejevih najboljih dela — uz „Sunce se ponovo rađa“ (1926), „Zbogom oružje“ (1929) i „Starac i more“ (1952), nakon kojeg je 1954. dobio Nobelovu nagradu za književnost.

(P. L.)