Caci Mihailović o druženju sa čuvenim glumcem: Svi znamo šta je Gaga Mileni uzeo za 8.mart! (VIDEO)

Danas je u Vrnjačkoj Banji u glumačkom parku pored platana Dragana Gage Nikolića posađen i crveni hrast u čast preminuloj glumici Mileni Dravić. Glumac Milan Mihailović Caci tom prilikom održao je govor svom prijatelju i kolegi Draganu Gagi Nikoliću prisetivši se najinteresantnijih scena iz njihovod druženja koje je trajalo godinama. 

Dragan Nikolić, Printskrin: Youtube/FeelmaxTV

Govor Milana Mihajlovića Cacija prenosimo u celosti:

- Ja ću vam danas reći nešto o gospodinu sa ćoška Požarevačke i Lozničke ulice. Kada pomislim na Dragana Nikolića,  kada bilo ko izgovori njegovo ime, kada ugledam njegovu fotografiju, mural, ili scenu iz neke drame ili serije prvo što mi pada na pamet ne ne postoji čovek na ovoj planeti koji bi izgovorio ružnu reč o našem Gagi. Za njega me vezuju mnoge uspomene, mnogo štošta. Pre svega Crveni krst.

Išli smo u istu osnovnu školu Jagićevoj ulici blizu Đerma. Bila je to osnovna škola "Filip Višnjić". U to vreme centar sveta je bio sportski centar Radnički i savremeno pozorište čiji je podizanje inicirao još davno moj deda Trajko.  Tu se mogli da sretnete mladog Batu Živojinovića, razbarušenog pesnika Slobodana Markovića,  libera Markonija ili Zuka Džumhura novinara.  Bilo je to vreme kaldrme, špediterskih kola, raznosača mleka...  Šeboja i prkosa po dvorištima porodičnih kuća.  Vreme kolica na kuglagere koja su stvarale užasnu buku dok su jurila niz Gaginu požarevačku ulicu. Tu je baba Ružice Sokić pokušavala da kazni vozače udarcem metle po leđima, ali je nekoliko njenih metli završilo na obližnjim krovovima po svedočenju glavnog vozača Dragoslava Gage Nikolića. Bilo je to vreme golubova i dudinja vespi, zvoncara i žipona.  Vreme statiranja u pozorištu na Crvenom krstu. Ceo kraj su krasile kafane  sa olajisanim podovima.  Gde je pravoslavlje predstavljalo 10 ćevapa i krigla piva,  a za decu obavezna malina sa sodom.

Foto:M.P

Kikevac, Mlava, Juhor, Rudo Kajmakčalan, Večiti mladoženja... Danas postoji samo ova poslednja. E, tu je stasao dasa, šmeker, džek, laf,  gospodin mangup. Imao je 29 godina kada smo se sreli u Ateljeu 212,  u kome smo dočekali penziju. Sa ogromnom odgovornošću pravog posvećenog profesionalca, prilazio je poslu. Na predstave dolazio rano, pre svih ništa nije prepuštao  slučaju.  Neizbežnu tremu obuzdavao je viskijem i što dužomcigaretom. Bio jedan od izuzetnih duhova Atelje 212. Čovek sa dušom, ogromnom beskrajnom. Galanta čašćavaoje znane i neznane. Pomagao je mnoge, a a da to niko nije znao. Prisustvovao sam kada nekome ko je svratio da ga sretne kaže: "Dobro je da smo se videli da ti vratim dug", i davao mu gužvu novčanica zahvaljujući se.  Bio jedan od retkih za koje se kaže da prelaze na drugu stranu ulice kako dužniku ne bi bilo neprijatno što ga sreće. Ako bih morao da ispričam samo jednu priču o Gagi Nikoliću to bi sigurno bila priča u kojoj glavna ličnost neko dete.

Bio sam svedok u bifeu se pojavi bilo čije dete, mogla je tu da sedi Merlin Monro,  Rahel Velč, Tanja Bošković svejedno ko. Istog trenutka Gaga ostavlja društvo, pilazi detetu i uzima ga u najlepši, najnežniji zagrljaj. Tako je voleo i našu decu. Zoranovu Anu, Aljošinu Saru i Lecu, Buletove Kiću i Caleta, Perinu Milicu, Mucijevu Ivu, i tako dalje moga Vladislava i moga Petra.

Foto:M.P

Igrali smo u Molijeru, Maratoncima. U predstavama "Protuve piju čaj", "Svadba", "Priče iz bečke šume", "Prosjačka opera","Sveti Georgije ubiva aždahu". Vozio mi je od Ateljea do Kluba književnika u Shreh. Dok je Radmilović zauzima mesto vozača u gadžinom kolima on je sa mesta suvozača držeći noge u sreh oko 2:00 h ujutru uspeo da nas dopremi do željene destinacije. Dok je Radmilović skrštenih ruku gledao negde u daljini. Pustio je Ružu Sokić u sred sezone na skijanje. Iako je gospođa Trailovic to strogo zabranila. Rekao je Ruži reci  da sam te ja pustio i tako dalje i tako dalje...  Znamo kako je naručivao piće kod Novice. Znamo šta je uzeo Mileni za 8. mart 100 maraka iz novčanika. Znamo da je preporučivao u knjigu "Starac i more i m*** u p**** materinu",  znamo da je voleo da peva "Kad bih moja bila, ne bih mi ti na licu počivala tuga"...   znamo da su Milena i on bili pravi Beograd znamo da je bio i ostao divan je lično čovek velikog srca sjajan glumac i partner drugarčina "gospodin Mangup"

Kako je sve izgledalo pogledajte u videu na početku teksta!

(Marko Pantić, m.pantic@telegraf.rs)