"Društvo mrtvih pesnika" nas i nakon 30 godina podseća na ono što je stvarno važno u životu

Na današnji dan 1951. godine rođen je Robin Vilijams, voljeni američki glumac koji nam je u nasleđe ostavio neke od najboljih filmova svih vremena. Bilo da je bila reč o ozbiljnim ulogama ili humorističnim, svojim je umećem baš uvek znao da dotakne gledaoce.

Jedan od njegovih najboljih filmova u kojim je odigrao glavnu ulogu, film koji je dobitnik Oskara za najbolji scenario i koji u sebi nosi toliko vrednih životnih lekcija, svakako je "Društvo mrtvih pesnika".

Preporučujemo

U spomenutom filmu Robin Vilijams otelovljuje profesora Džona Kitinga koji stiže u elitnu Akademiju Welton, školu čija su temeljne vrednosti tradicija, čast, disciplina. To je vaspitno-obrazovna ustanova čiji bivši učenici upisuju najbolje svetske univerzitete i ostvaruju vrsne karijere u području medicine, prava, ekonomije i nauke.

U Akademiji Welton, temeljne vrednosti su tradicija, čast, disciplina, Printskrin: Youtube/UsSkyPic

Ali profesor Kiting, koji predaje književnost, ima druge prioritete u životu. Iako i sȃm školovan u spomenutoj prestižnoj i konzervativnoj školi, svestan je toga da postoji i onaj drugi svet, svet koji ne mora biti ispunjen strogim pravilima i nasleđivanjem porodičnog posla. To je svet u kom sami otkrivamo ko smo i šta smo, koja je naša misija u ovom životu i čemu uopšte sve to. Upravo takav svet predstavlja svojim učenicima, 17-godišnjim mladićima koji su do njegovog dolaska bili navikli na klasične metode podučavanja i isključivo frontalni oblik rada.

Zato im je već na prvom nastavnom času s novim profesorom jasno da on nije poput drugih. Dok kod nekih to izaziva nezadovoljstvo i čuđenje, kod drugih je itekako dobro prihvaćeno. Kiting na njihove časove unosi dašak svežeg vazduha i sasvim drugačiji pogled na književnost.

Kako sȃm kaže, poeziju ne čitamo zato jer je simpatična ili lepa; poeziju čitamo zato jer su teme opisane u njoj one zbog kojih ostajemo živi.

Zaintrigirani njegovom pojavom, učenici nalaze podatke o Društvu mrtvih pesnika koje je u svojim srednjoškolskim danima osnovao upravo njihov profesor. Nalaze pećinu u kojoj su nekadašnji učenici čitali poeziju i sami stvaraju novu generaciju članova Društva.

Poezija je samo kap u moru onoga čemu ih profesor Kiting podučava, Printskrin: Youtube/UsSkyPic

TRAŽITE SVOJ GLAS

Ali poezija je samo kap u moru onoga čemu ih profesor Kiting podučava. Ono što je daleko važnije jeste to što u njih uliva nadu za bolje sutra, hrabrost da slede vlastite snove, razmišljanje izvan zadatih okvira stoletne tradicije i traženje svog glasa. Tako mladići podstaknuti novim lekcijama hrabro kreću u osvajanje devojke koju vole, oprobavaju se na pozorišnim daskama, otkrivaju svoje talente. Po prvi se put zaista bore za ono u šta veruju, pa makar to značilo i suprotstavljanje roditeljima.

Upravo je odnos roditelja i deteta odlično oslikan u ovome filmu. Gotovo svi roditelji koje su svoje dete poslali u Welton, od njih imaju određena očekivanja, bez da ih pritom zanima je li karijera koju su odredili za svoje dete zaista ono čime ono želi da se bavi. To najbolje osvetljava primer Nila koji počini samoubistvo zbog roditeljske zabrane da se bavi glumom, jedinom stvari koju zaista voli i zbog koje se oseća živim.

Dakako, roditelji ne vide da su oni ti koji su krivi i da su ga oni svojim nerazumevanjem i hladnoćom gurnuli u smrt, nego za to krive profesora književnosti i njegovo Društvo mrtvih pesnika.

Printskrin: Youtube/UsSkyPic

Ipak, iako je imao samo jednu premijeru, Nil je na njoj blistao i dosegnuo vrhunac svog života. Da je postao bankar ili advokat prema željama roditelja, možda nikada ne bi bio toliko srećan kao u tom trenu kada je igrao junaka Šekspirove komedije "San letnje noći". Njegova pesma nikako nije bila obična.

VRATA POTENCIJALA

Čak i u trenutku kada je profesor nepravedno otpušten sa svog radnog mesta, mladići činom ustajanja na školske klupe pokazuju da im je njegova lekcija bila jedna od najvećih u životu i da ga nikada neće zaboraviti.

Vrata razvijanju potencijala često odškrinu upravo učitelji i nastavnici. U krajnjoj liniji, deca u školi i provode najveći deo svog dana, a neretko imaju više hrabrosti da se povere nastavnicima nego roditeljima. Svakako, ako je reč o nastavniku koji zaista voli svoj posao i koji na svakom svom času daje sve od sebe.

I zato nam trebaju profesori kao što je to bio Džon Kiting.

(Telegraf.rs / Izvor: zadovoljna.dnevnik.hr)