Najporemećenije južnokorejsko remek-delo i još ponešto: Koje filmove gledati ovog vikenda (VIDEO)

Večita dilema svakog poštenog filmofila, „šta gledati“, pojačana nezadovoljavajućom ponudom televizijskih kanala čiji se broj zadnjih decenija eksponencijalno povećavao ali često bez unapređenja kvaliteta, može imati samo jedno razrešenje: gledanje filma u sopstvenoj „režiji“ i po vlastitom izboru.

Svakoga petka „tačno u podne“ na rubrici „Pop & Kultura“ moći ćete pronaći tekst sa tri naša filmska predloga, a na vama je da ih prihvatite ili ne. Mi ćemo se s naše strane potruditi da zadovoljimo različite ukuse, znajući da ne možemo zadovoljiti sve. Takođe ćemo se truditi da nudimo šarolik izbor, često našoj javnosti manje poznatih ostvarenja. Uostalom, nema svrhe predlagati vam da gledate „Kuma“, zar ne?

„Elevator to the Gallows“ (francuski original:„Ascenseur pour l'échafaud“), kod nas preveden kao „Lift za gubilište“

Dužina trajanja: 1 sat 31 minut

Žanr: Krimić, drama, triler

Zemlja porekla: Francuska

Godina proizvodnje: 1958.

Ocena na IMDb: 8,0 (presek 18.217 glasova)

Reditelj: Luj Mal

Scenario: Luj Mal, Rože Nimije

Glavne uloge: Žana Moro, Moris Rone, Žorž Pužuli

Kratki sinopsis: Žilijen je uspešni poslovni čovek i desna ruka bogatog industrijalca Simona, ali takođe i ljubavnik gazdine supruge Florens. Nakon što njih dvoje isplaniraju savršeni zločin, Žilijen ubija Simona u njegovoj kancelariji, ali u poslednjem trenutku shvata da je napravio grešku. Mora da se vrati natrag, liftom. To pokreće lanac događaja koji vode na samo jedno mesto.

O filmu: Adaptacija istoimenog romana Noela Kalefa objavljenog dve godine ranije, „Lift za gubilište“ uzbudljivo je ostvarenje koje će vas držati prikovane za ekran, što zbog priče što zbog režije, fotografije, montaže, muzike (koju je radio Majls Dejvis). U pitanju je zapravo revolucionarno ostvarenje koje se smatra jednim od najvažnijih u procesu rađanja francuskog novog talasa.

„Bring Me the Head of Alfredo Garcia“, kod nas preveden kao „Donesite mi glavu Alfreda Garsije“

Dužina trajanja: 1 sat 52 minuta

Žanr: Neo-vestern, akcija, krimić, drama

Zemlja porekla: SAD, Meksiko

Godina proizvodnje: 1974.

Ocena na IMDb: 7,5 (presek 16.443 glasa)

Reditelj: Sem Pekinpo

Scenario: Gordon Doson, Sem Pekinpo

Glavne uloge: Voren Outs, Isela Vega, Robert Veber

Kratki sinopsis: Nakon što je saznao da mu je nevinu kćer silovao Alfredo Garsija, El Hefe raspisuje nagradu od milion dolara koja će pripasti onome ko mu donese njegovu glavu.

O filmu: Dve reči su dovoljne — Sem Pekinpo. Genijalan koncept, genijalan naziv, genijalna izvedba, sve je genijalno u ovom savršenstvu od neo-vesterna.

„Moebius“ (korejski original: „Moebiuseu“), kod nas bi trebalo da bude preveden kao „Mebijus“

Dužina trajanja: 1 sat 29 minuta

Žanr: Drama, horor

Zemlja porekla: Južna Koreja

Godina proizvodnje: 2013.

Ocena na IMDb: 6,4 (presek 4.405 glasova)

Reditelj: Kim Ki-duk

Scenario: Kim Ki-duk

Glavne uloge: Čo Dže-hjun, So Jeong-džu, Li Iun-vu

Kratki sinopsis: Muž i žena sa maloletnim sinom žive u prostranoj kući u predgrađu. Muž vara svoju ženu i drži je na distanci, a ona se opija dok predoseća da ima ljubavnicu. Jedne večeri ga zatiče sa njom, ali ne prekida njihov odnos u kolima. Umesto toga, ljubomorna, uzima nož skriven ispod Budine statue, ulazi u muževljevu sobu i pokušava da mu odseče penis. Međutim, on je sprečava i izbacuje napolje. Da bi mu se osvetila, odlazi u sobu kod sina...

O filmu: Ovo je drugo ostvarenje Kima Ki-duka koje vam preporučujemo za gledanje, mada se dramatično razlikuje od onoga prošle sedmice. U izvesnom smislu, potpuno je drugačije od svakog savremenog ostvarenja vrlinom činjenice da je u pitanju nemi film: nema nijednog jedinog dijaloga, niko ništa ne govori, mada zvuk postoji. Što se tiče radnje, šta god da mislite da se užasno desilo posle tri tačke u sinopsisu (prvih osam minuta filma), grešite. Desilo se nešto možda čak i gore, ujedno ono što biste najmanje očekivali. I generalno, čitav film je nepredvidiv, uznemirujući i duboko religiozan (iz budističke perspektive), što se u celosti otkriva na samom kraju, mada je sve vreme prisutno u naznakama (ako znate da ih prepoznate).

Ma koliko klišeizirano zvučalo, „Mebijus“ zaista nije za svakoga. Svakako nije za porodično gledanje, niti za mlađe od 18, iako je jedan od dva glavna lika upravo mlađi od 18. Ipak, ako se odlučite da mu date šansu verovatno se nećete pokajati; nateraće vas na razmišljanje o sebi i moralu, društvenim odnosima, sistemu vrednosti našeg doba, nateraće vas na preispitivanje sveta oko sebe, mada nije isključeno i da će vas na momente naterati na povraćanje (neki ljudi su tokom premijere na Filmskom festivalu u Veneciji zbilja povraćali).

Rekli bismo: „Uživajte!“, ali to u slučaju ovog teško gledljivog, uvrnutog i bolesnog ostvarenja velikog Kima Ki-duka jednostavno nije moguće. Ovde se ne radi o uživanju već o brutalnom prikazu stvarnosti kroz veliki broj simbola (penis, recimo, simboliše ego i želju, ono što budizam želi da ukloni iz pojedinca), i stoga ovaj film nije lako ni preporučiti, ali je neizbežno jer je nesumnjivo u pitanju prvorazredno umetničko delo od prvog poremećenog kadra do poslednjeg.

U krajnjoj liniji mogli biste izvući banalnu pouku da, ako ste muško, ne treba da varate svoje supruge jer to može izazvati tragičan lanac događaja koji će uništiti živote svih ljudi koje volite. Ako budete gledali dublje, mogli biste shvatiti da kroz život ne treba da koračate vođeni željama i strastima. Ako se zanimate za budizam i ako dobro poznajete temeljna verovanja te religije (ili filozofije) u prednosti ste u odnosu na ostale i prepoznaćete simbole na svim nivoima i u svim događajima, ma koliko bizarni bili na površini.

(T. P.)