Narodnom muzeju Srbije poklonjena slika "Sejač" Borivoja K. Radenkovića

Narodnom muzeju Srbije (NMS) danas je uručena slika "Sejač" Borivoja K. Radenkovića (1871-1952), dar kompanije Jetel Srbija (Yettel), na inicijativu Ministarstva informisanja.

Na svečanosti u NMS-u, ministar Dejan Ristić se zahvalio generalnom direktoru kompanije Jetel Srbija Majku Mišelu na donaciji, ne samo zbog uloženih sredstava, nego i zato "što se jedno od najznačajnijih dela Radenkovića nalazi u NMS-u".

Preporučujemo

Ristić je naglasio da je otkup i dar Radenkovićeve slike još jedan gest Jetela Srbija, koji već "više od 20 godina poklanja veliku pažnju dobrotvornim aktivnostima i humanitarnom radu".

"Ovo slici je pravo mesto u našoj centralnoj muzejskoj ustanovi", naglasio je Ristić.

Mišel je istakao da im je čast da doniraju sliku Radekovića NMS-u, u saradnji sa Ministarstvom informisanja, i dodao da su posvećeni podršci zajednicu u kojoj deluju.

"Nadamo se da će donacija biti značajan doprinos srpskom kulturnom nasleđu, kao delu NMS-a", rekao je Mišel.

Direktorka NMS-a Bojana Borić Brešković je rekla da je muzej obogatio svoju zbirku zahvaljujući tome što je Jetel, na inicijativu ministarstva, otkupio slike od Stane Krstić, čije je to "porodično nasleđe kao unuke Radenkovića".

Krstić je rekla da joj nakon dolaska "Sejača" u NMS "puno srce".

Borić Brešković je dodala da je slika, koja prikazuje seoski predeo i života, nastala između 1912. i 1914. godine, da je "potez sitan i vibrantan" kod Radenkovića, koji je rukopis formirao pod uticajem realizma, a njegovo interesovanje za svetlost i efekte potiču iz obrazovanja u Parizu.

Podsetivši da je Krstić poklonila prošle godine Radenkovićev "Portret radnika" i nekoliko crteža, Borić Brešković je dodala da zahvaljujući svemu opus tog umetnika "dobija značajno mesto u riznici NMS-u, otvarajući za nova istraživanja njegovog umetničkog stvaralaštva".

Borić Brešković je podsetila da je Radenković bio prvi srpski slikar školovan u Parizu, koji je ostavio za sobom raznovrsno i obimno delo, stilske ujednačenosti u duhu poetskog realizma.

Prema njenim rečima, Radenković nije izlagao tokom života, a usled Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata znatan broj njegovih radova nije sačuvan.

Nakon završenih studija u Parizu 1906. godine, Radenković se vratio u Srbiju, predavao je u pirotskoj i kragujevačkoj gimnaziji.

Između dva rata je bio poznat po karikaturama, predavao je u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji, a potom je bio učitelj crtanja na Tehničkom fakultetu.

(Telegraf.rs/Tanjug)