Godišnjica rođenja Miloša Bajića biće obeležena 15. i 17. januara u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu

U Galeriji Matice srpske (GMS), gde je postavljena izložba "Miloš Bajić. San o slobodi" 15. i 17. januara (12:00) biće obeležena godišnjica rođenja autora Bajića, koju će uveličati svojim prisustvom najznačajniji kustosi i istoričari umetnosti, saopštili su organizatori.

"Na izložbi su predstavljeni životni i umetnički razvojni put Bajića (1915-1995), njegova brojna dela, sa posebnim akcentom na crteže koji su nastali u periodu njegovog zatočeništva u jednom od najsurovijih logora Mauthauzen i slike koje su nastale nakon oslobođenja", rečeno je u saopštenju.

Preporučujemo

Kako je navedeno, koncept izložbe nudi mogućnost za drugačije čitanje života i dela Bajića, koji apostrofira i povezuje tragičnu sudbinu ratnih godina koje je proveo u logoru i apstraktne radove koji su označili osvajanje slikarskih sloboda.

Izložba "Miloš Bajić. San o slobodi" predstavlja preko sto radova iz različitih muzejskih kolekcija, kustos je umetnički direktor GMS-a Luka Kulić, a u pripremi i realizaciji izložbe veliki doprinos dalo je Odeljenje za konzeraciju i restauraciju GMS.

Organizatori su podsetili da je prošlo 110 godina od rođenja Bajića, 80 godina od oslobađanja logora Mauthauzen i 70 godina od prve apstarktne slike u posleratnoj Jugoslaviji “Kotor”.

Kako je navedeno, Bajić se u detinjstvu se suočio sa gubitkom roditelja, izgnanstvom, zatim u mladosti sa strahotama logora i uprkos tome njegov opus predstavljao je za jugoslovensku umetnost vredan iskorak iz postavljenih okvira.

"Bajić je sanjao o slobodi tokom zarobljeništva u koncentracionim logorima Banjica, Mauthauzen i Ebenze, i kroz umetničko izražavanje pokušao da se oslobodi traumatičnih događaja i prizora", rečeno je u saopštenju.

Bio je u posleratnom periodu član umetničkih pokreta "Samostalni“ i "Decembarska grupa“, a o Bajićevoj društvenoj angažovanosti i nezadovoljstvu političkim prilikama svedoči i podatak da ga je njegova profesorka, slikarka Beta Vukanović, neretko oslovljavala izrazom "taj buntovnik“.

"Njegov opus nisu obeležile isključivo mračne teme boravka u logoru, već u srpskoj umetnosti ostaje upisan kao naš prvi apstraktni slikar, koji do apstraktnog izraza dolazi pedesetih godina. Boravak u Parizu dodatno širi njegove vidike, te se oslobađa trauma logorskog iskustva i dolazi do punog i autentičnog slikarskog izraza", rečeno je u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)