Muzej savremene umetnosti: Goranku Matić imenujemo kao neprikosnovenu hroničarku vremena jednog naroda

Muzej savremene umetnosti u Beogradu sa velikom tugom i žaljenjem obaveštavamo da je juče u Beogradu preminula od posledica kratke i teške bolesti fotografkinja Goranka Matić.

"Goranku Matić imenujemo kao neprikosnovenu hroničarku vremena jednog naroda, grada, kulture. Bila je prisutna na umetničkoj i fotografskoj sceni više od 40 godina. Od samih početaka, osamdesetih godina prošlog veka, njen rad paralelno se odvijao u domenima novinske, reportažne i umetničke fotografije", navode iz ove ustanove.

Preporučujemo

Do njenog profesionalnog angažmana kao fotografa došlo je spontano, a sve je pratila i velika doza lične znatiželje i hrabrosti, pa i sklonost ka određenoj vrsti aktivizma, želja da se pri važnim kulturnim i društvenim dešavanjima deluje ne samo kao fotograf na zadatku i posmatrač već kao aktivni učesnik. Fotografisanje unutar gužve aktuelnog trenutka, bilo da se radi o rok koncertima osamdesetih ili političkim protestima devedesetih, osposobilo je Matićevu da na autentičan način prenese dramatiku događaja i psihologiju pojedinca, ali i da istovremeno poetiku prilagodi tada savremenim kretanjima u fotografiji i umetnosti.

Tokom svoje bogate karijere, za potrebe raznovrsnih reportaža i kampanja, Goranka Matić je imala priliku da fotografiše protagoniste savremene umetničke i kulturne scene – umetnike, pisce, glumce, reditelje – kao i brojne političare.

Muzej savremene umetnosti u Beogradu 2021. organizovao je veliku retrospektivu Goranke Matić – *Iskustvo u gužvi* (kustos Una Popović), najobuhvatniju interpretaciju njene prakse, kako one intimne, umetničke tako i one javne / društvene, informativne. Izložba je imala veliki uspeh i gostovala u brojnim muzejima i gradovima: Banjaluci, Zagrebu, Cetinju, Novom Sadu, Zrenjaninu.

Goranka Matić završila je studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Profesionalnu karijeru započela je u časopisu *Džuboks*, zatim *Startu*, *Svijetu*. Njene fotografije izlazile su u gotovo svim vodećim časopisima bivše Jugoslavije (*Duga, Politika, Omladinske novine, Beorama, Ritam, Liberation, Polet, (New)Moment, Delo...*). Bila je urednica fotografije u nedeljniku *Vreme* (1990–2006), u dnevnom listu *Politika* (2006–2010) i na Radio-televiziji Srbije (2011–2015).

Tokom osamdesetih godina, najznačajniji je njen rad u oblasti rok fotografije, naročito u okviru neformalnog pokreta nazvanog novi talas. Tada nastaju neki od kultnih omota ploča vodećih muzičara tog perioda (*Idoli, U škripcu, Bajaga i instruktori, Đorđe Balašević* i dr.). Pored toga, njen fotografski opus sadrži i portrete umetnika, pisaca, reditelja, glumaca (ljudi sa umetničke i kulturne scene), ali i političara, snimljenih za izborne i razne druge vrste kampanja. Autorka je brojnih fotografija sa društveno-političkim temama nastalih tokom turbulentnih devedesetih.

Predavala je na Fakultetu političkih nauka i Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu (foto-žurnalizam i dokumentarna fotografija). Dobitnica je brojnih nagrada kao i priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Iskreno će nam nedostajati njena odvažnost, iskrenost, humor, hrabrost i autentičnost.

Muzej savremene umetnosti izjavljuje najdublje saučešće porodici.

(Telegraf.rs)