Domaštavanje nedovršenih slova: Upoznajte rad Jelene Rakočević, izložba 8. novembra na "Dorćol platzu"

Umetnica Jelena Rakočević, kao primenjeni master umetnik, imaće svoju prvu samostalnu izložbu slika, koja će se održati u petak 8. novembra u 19 časova, na lokaciji Dorcol Platz, adresa je Dobracina 59.

Trajaće dve nedelje.

Preporučujemo

O radu Jelene Rakočević

Prvi utisak koji posmatrač stekne ušavši u galeriju i pogledavši niz izloženih slika umetnice Jelene Rakočević, jednak je doživljaju prolaska kroz lavirint boja koje isijavaju sa platana. Ostvarenja se odlikuju diverzitetom formalnog izraza, odnosno mrljama boja i obojenih linija koje se gradacijski kreću od stišanih do naglašenih tonova. Javljaju se i radovi sa isključivo ahromatskim bojama, belom i crnom, čime je sve ukupno postignuta živopisna polihromija, koja se od slike do slike kameleonski menja i (po)kreće.

Formalno i formativno likovno obrazovanje umetnice, kroz koje je prošla i artistički stasavala, vezano je za Fakultet primenjenih umetnosti na kome je diplomirala osnovne i master studije na odseku za keramiku. Dosadašnja izlagačka aktivnost autorke podvaja se na dela primenjene i dela likovne umetnosti (crteži, skulpture i minijature), koja su izlagana na zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu. Sada, na svojoj prvoj samostalnoj izložbi, autorka je odlučila da načini iskorak iz primenjene u likovnu umetnost, iz skulpture u slikarstvo, iz keramike u akrilik. Ovakav svojevrsni zaokret u odabiru medija i tehnike svedoči o radoznalosti umetnice da se okuša i proširi svoj izraz pored regularnog studiranja na odseku za keramiku. Ona time pokreće (drevna) pitanja o međusobnom odnosu dveju likovnih umetnosti. Radovi izloženi na ovoj izložbi ostvareni su u nedavnoj prošlosti, kako bi publika imala prilike da isprati aktuelan trenutak stvaralaštva autorke.

Većinu eksponata odlikuje dominacija amorfne mase nad definisanom, krivih linija nad pravim, kao i zatalasanih, uskovitalnih i dinamičnih oblika nad mirnim, umirujućim i statičnim. Uzevši u obzir takve karakterike, kao najadekvatnije stilističko određenje prikazanih slika nameće se pravac apstraktni ekspresionizam. Korpus ostvarenja u apstraktno-ekspresionističkom ključu obuhvata i nekolicinu autorkinih crteža koji se izdvajaju i sopstvenim kubofuturističkim obeležjima.

Postoji, doduše samo jedna, slika koja se javlja kao kontrast ostalima. Slika na kojoj preovladavaju geometrijski oblici i tela, ravne linije nad krivim, spada zato u domen geometrijske apstrakcije. Oba određenja slika Jelene Rakočević, i apstraktni ekspresionizam i geometrijska apstrakcija, referišu i na rani i na zreli period stvaralaštva Vasilija Kandinskog. Autorka tako ulazi u slikarstvo „unutrašnje nužnosti“ gde vlada forma kao sadržina, odnosno gde trijumfuje bespredmetna umetnost.

Dominacija apstrakcije na slikama Jelene Rakočević je nesumnjiva; pa ipak, na krajnje iznenađujući, neočekivan i intrigantan način, iz dubine materije slike pomaljaju se antropomorfni oblici, sublimisani u ljudska lica. Oni se uspostavljaju kao ličnosti koje izlaze iz podsvesti u svesno stanje, iz irealnog u realno i iz snova u svakodnevicu. Njihova borba za otelovljenjem i ovaploćenjem odvija se uz kovitlac boja i bojenih linija, čineći je dinamičnom i dramatičnom. Krčeći put iz dubine bića, ličnosti bivaju na trenutak zatočene na površini slike, kao upletene u imaginarne mreže sačinjene od kolorita i linearnog. Sa druge, spoljašnje strane, slika priziva posmatrača da joj se približi i da ga inkorporira u svoj prostor. Stvara se oniričko stanje posmatrača, kao budnog snevanja i različitih vizuelnih doživljaja; ono nesumnjivo odaje prisutnost nadrealizma u autorkinim delima. Suština nadrealizma umetnice leži u spoju unutrašnje i spoljašnje vizije; pomoću snova koji nisu dovršeni ostavlja se širok dijapazon vizuelnog domaštavanja istih od strane posmatrača.

Očekivalo bi se da odsustvo ljudskog obličja na nemalom broju slika iskrsne kao problem u procesu poimanja i interpretacija slika. Međutim, antropomorfno ovde poseduje vlastitu „nevidljivu egzistenciju“ i kao glavni protagonista drame čeka da bude dozvano na „pozorišnu scenu“ slike.

Pomenuti put iz nesvesnog u svesno trasiran je, može se reći, iz Haosa ka Svetu. Haos na slikama Jelene Rakočević, dakle, predstavlja amorfnu (slikarsku) masu koja se uobličava i biva uobličena, osmišljavajući i propagirajući život. Greška je, međutim, poimati Haos kao nešto negativno, kao nužno zlo koje treba samo prevazići i zaboraviti. Haos, odnosno amorfno, se pojavljuje kao polazišna tačka i posticaj za stvaranje predmetnog, bez njega bi postojalo ono što se naziva Svetom: „Haos je harmonija koja je uništena prilikom stvaranja sveta“ – Stanislav Ježi Lec.

Najočigledniji nadrealistički primeri kretanja iz snoviđenja u probuđenost, jesu slike Diptih (sa tamnom pozadinom), zatim Usnula lica (4+1), Crveni diptih i Poprsja iza ružičastog.

Zaustavljanje permanentnog ciklusa metamorfoza boje kao materije i različitih i nepoznatih ličnosti da izađu iz okvira platna, sve zajedno referiše na pokret, jer pokret je, kad je o slikarstvu reč, vidljiv tek kada se određeni entitet zaustavi. Pokret kao pojava nesumnjivo predstavlja esenciju u stvaralačkom opusu Jelene Rakočević, i endemska je vrsta njene umetnosti. Kroz pokret se mogu sagledati sva nadrealistička vizuelna polja koja grade nedosanjane svetove umetničine.

(Telegraf.rs)