Otvorena izložba radova Ilije Bosilja u Švajcarskoj

U Open Art Muzeju u švajcarskom gradu St. Galen, otvorena je izložba “Ilija: Šal sa dva lica” na kojoj je predstavljeno 46 radova najznačajnijeg art brut umetnika iz Srbije, Ilije Bosilja. Ovo je prva institucionalna samostalna izložba posvećena Bosilju u Švajcarskoj, čiji su kustosi Otto Bonnen i Michael Zimmermann iz muzeja Kunsthalle Zürich.

“Kao kustosi, prvo smo se susreli sa njegovim radom, a ne sa umetnikom samim. Prvobitno smo naišli na Ilijino delo sa malo znanja o njegovoj biografiji i kontekstu. Naše dublje angažovanje počelo je tek nakon intenzivnog gledanja njegovih radova i razgovora sa Monikom Jagfeld, direktorkom Open Art muzeja, i Ivanom Bašičević Antić, istoričarkom umetnosti i unukom slikara. Niz temeljnih eseja u monografijama i katalozima izložbi, naročito u Srbiji, duboko je istražio odnos između njegove biografije i umetničkog rada, zajedno sa promišljenim izložbama”, naveli su Otto Bonnen i Michael Zimmermann.

Preporučujemo

“Naša kustoska praksa ne tvrdi da objašnjava umetnika Iliju ili dekodira njegov simbolizam. Iz tog razloga, namerno smo izbegli deljenje izložbe na kreativne periode ili sekcije organizovane prema temama, tehnikama i materijalima. Dakle, ova izložba nije umetničko-istorijska interpretacija niti sveobuhvatna retrospektiva, već se može videti kao pokušaj da se prenese radoznalost i fascinacija koju Ilijino delo budi u nama. Drugim rečima, pozivamo posetioce da se susretnu sa Ilijom sa svežom, otvorenom perspektivom i da zarone u njegov univerzum bez predubeđenja”, dodali su kustosi.

Izložba je susret sa Bašičevićevim enigmatičnim radovima i njegovim čudesnim slikama, navodi se u zvaničnoj najavi izložbe. One prikazuju biblijske priče i scene iz Apokalipse, epizode iz mitova i bajki, krilata bića, kosmonaute i veoma originalne slike iz idiličnog paralelnog univerzuma nazvanog Ilijada, a životinje takođe zauzimaju značajno mesto.

Ilijina dela su pronašla put do publike u Švajcarskoj izuzetno rano. Još 1962. godine, Galerie Hilt u Bazelu prepoznala je jedinstvenost njegovog rada i uključila ga u grupnu izložbu Primitive Maler (Primitivni slikari), a zatim je usledila samostalna izložba 1969. godine. Žan Dibife je takođe rano prepoznao vrednost Ilijinih radova i u svoju kolekciju uvrstio sedam slika, koja danas pripada Kolekciji Art Brut u Lozani. Minhenska galeristkinja i kolekcionarka Šarlot Zander posvetila je samostalnu izložbu Iliji na Art Baselu 1988. godine, prikazavši radove iz njegovog „zlatnog perioda“. Mimo ovih prezentacija, Ilijina dela u Švajcarskoj su do sada bila predstavljana samo kroz grupne izložbe, 1969. godine u Museo Civico di Belle Arti u Luganu, 1975. godine u Kunsthaus Zürich, 1988. godine u Kunstmuseum Thurgau i 2004. godine u Manoir de la Ville de Martigny.

Izložba je realizovana u saradnji sa dr Ivanom Bašičević Antić, upraviteljkom Fonda “Ilija & Mangelos”.

Ilija Bašičević Bosilj rođen je u Šidu 1895. godine. Bavio se zemljoradnjom do svoje 62. godine kada mu država oduzima zemlju. Prve gvaševe i crteže uradio je 1957. godine a od 1958. počeo da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti razvivši svoj vizuelni jezik kojim je komunicirao jednu izuzetno ličnu filozofiju. Iza sebe je ostavio opus od preko 2.000 dela. Za života izlagao je na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Milano, Minhen, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti). U njujorškoj galeriji Galeri Sent Etjen 2006. godine održana je njegova prva samostalna izložba u SAD.

Londonski časopis Rou Art Magazin 2007. godine uvrstio ga je među 50 klasika art brut umetnosti. Njegovi su radovi zastupljeni u brojnim istaknutim muzejskim i privatnim kolekcijama (Centar Žorž Pompidu u Parizu, Kolekcija Art Brut u Lozani, Muzej Šarlote Zander, Bonighajm, Muzej savremene umetnosti, Beograd, kolekcija Karla Pontija, Museum of Everything, London i dr.). Odlukom da daruje rodnom gradu preko tri stotine slika osnovao je muzej Ilijanum koji se i danas nalazi u Šidu.

Otac je istaknutog protokonceptualnog umetnika Mangelosa.

Umro je u Šidu 1972. godine.

(Telegraf.rs)