Slika "Ustanak Petra Mrkonjića" predstavljena u Narodnom muzeju

Slika "Ustanak Petra Mrkonjića", autora Spiridona Bocarića večeras je svečano predstavljena u Narodnom muzeju Srbije, u prisustvu ministra kulture Nikole Selakovića, šefa Predstavništva Republike Srpske Mlađena Cicovića i brojnih zvanica.

Preporučujemo

Svečanosti je prisustvovao i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, a slika će biti izložena u muzeju do 28. jula.

Povodom 180 godina od rođenja kralja Petra I Karađorđevića, ustaničkog imena Petar Mrkonjić, izložena je Bocarićeva slika iz Muzeja Republike Srpske.

Zauzvrat slika "Kralj Petar I" švajcarsko-francuskog umetnika Luja Valda Barbija iz Zbirke NMS-a je izložena u Muzeju Republike Srpske u Banjaluci.

U svom izlaganju, Selaković je podsetio da se navršava 180 godina od rođenja i 120 od krunisanja Petra I Karađorđevića.

Selaković je istakao da je značajno što se ovakav jubilej zajedno obeležava sa Republikom Srpskom, "u čast velikog rodoljuba i mudrog vladara".

Prema njegovim rečima, događaj u NMS-u je jedan od plodova Svesrpskog sabora, održanog uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i RS Milorada Dodika.

Selaković je podsetio da su dogovorene brojne zajedničke programske aktivnost i manifestacije, koje svedoče o jedinstvenom biću srpskog naroda i zajedničkim naporima za očuvanje srpske kulture, jezika, pisma...

Predstavljanje "izuzetno istorijski, umetnički i simbolički važne i vredne slike" Bocarića, dok banjalučka publika ima priliku da vidi Barbijevu, za Selakovića su najbolja potvrda međuinstitucionalne saradnje.

Podsetivši da je Karađorđević bio "ličnost izuzetnih osobina, rođeni demokrata", kralj pobednik u dva Balkanska i Prvom svetskom ratu, Selaković je dodao da je bio i "dosledno posvećen slobodarskim težnjama svog naroda".

"Ako se neki narod zalaže za mir i ceni svoju slobodu to je srpski narod", naglasio je ministar.

Prema njegovim rečima, projekat dva muzeja će značajno doprineti ukupnoj saradnji Srbije i RS, a prioritet Ministarstva kulture Srbije i Ministarstva kulture i prosvete RS biće jačanje institucionalne saradnje, razmena poseta i jačanje kontakata između umetnika.

"Srbija i Republika Srpska jesu dvoje, ali srpski narod i kultura su jedno", zaključio je Selaković.

U svom obraćanju, Cicović je istakao da je "divna saradnja dva narodna muzeja u svetlu ukupne saradnje Srbije i Republike Srpske, koja nikad nije bila bolja i sadržanija", zahvaljujući "inicijatorima suštinskog zajedništva" Vučiću i Dodiku.

I Cicović je podsetio na značaj nedavne Deklaracije Svesrpskog sabora i istakao da saradnja doprinosi zajedništvu kojim se neguju srpska kultura i zajedništvo, pismo, vera i jezik.

"Ustanak Petra Mrkonjića" je stigao u Beograd iz Narodnog muzeja RS, a Cicović je podsetio da je to bio nekad Muzej Vrbaske banovine. Kao prvi direktor novoosnovanog muzeja Vrbaske banovine, Bocarić je priredio prvu stalnu postavku čiji je važan deo bila i spomen soba posvećena Mrkonjiću, gde je bila izložena i slika "Ustanak Petra Mrkonjića".

Direktorka NMS Bojana Borić Brešković je istakla da ovim činom "podsećamo na izuzetnu ličnost kralja Petra I Oslobodioca", a "dve slike, u dva muzeja, su odraz naše jedinstvene slike".

Borić Brešković je navela da je na slici "Ustanak Petra Mrkonjića", nastaloj 1934-35. godine Bocarić (1876-1941) kao centralnu figuru kompozicije prikazao Karađorđevića kao učesnika bosanskohercegovačkog ustanka (1875-1878) na gori Ćorkovači.

U sedećem stavu sa vinčesterkom u ruci, figura Mrkonjića je rađena prema fotografiji na kojoj je ovekovečen u vojničkom odelu sa plitkom šubarom na glavi, širokim pojasom od šarene svile i dugim čizmama.

Oko njega su ustanici iz Zmijanja, Glamoča i Hercegovine odeveni u narodne nošnje, pojedine ukrašene tokama, dok na glavama nose turbane, kape, fesove, čalme, i naoružani su puškama kremenjačama, kuburama, jataganima i mačevima.

Portretista Bocarić je naslikao i nekoliko kompozicija sa scenama iz nacionalne istorije, a njegov likovni izraz karakteriše mreža poteza, paralelnih crtica različitih boja, gustine i pravaca.

(Telegraf.rs/Tanjug)