U Kulturnom centru Beograda otvorene tri multimedijalne izložbe

Paralelno su u galerijama Kulturnog centra Beograda (KCB) otvorene tri multimedijalne izložbe: “Kritičari su izabrali, 2024: Četvrtak”, “Banalnosti svakodnevice” i “Arheologija otpora: korektiv za budućnost”.

Tako je u Likovnoj galeriji KCB otvorena izložba “Kritičari su izabrali, 2024: Četvrtak”, u Galeriji Artget - “Banalnosti svakodnevice” i u galeriji "Podroom" na donjem nivou - “Arheologija otpora: korektiv za budućnost”.

Preporučujemo

Autori koncepta izložbe video radova “Kritičari su izabrali, 2024: Četvrtak” su: Dreg kolektiv “Efemerne Konfesije” (Marija Balubdžić, Vladimir Bjeličić, Zoja Borovčanin, Zoe Gudović, Ilija Milošević i Andrej Ostroški) i kustoskinja Simona Ognjanović.

Izlagači su Efemerne Konfesije, dok arhitekturu izložbe potpisuje Jelena Kesić.

Prateći program čine vodjenja kroz izložbu 27. januara i 24. februara, a 8. februara će biti održan performans.

Umetnici u Likovnoj galeriji KCB, kako bi predstavili specifičnu formu izvođačke prakse koju razvijaju od 2015. godine, sa namerom su se upustili u sistemsko promišljanje svog dosadašnjeg rada, istovremeno tražeći načine da performativno iskustvo muzičko-scenskog "dreg" izvođenja prevedu u izložbeni format.

Tako su materijalni tragovi performansa - fotografski, zvučni i video zapisi ugrađeni u nove umetničke forme - video, kolaž, prostorno-zvučna instalacija.

Pored prostornog okvira scenografskog tipa, dramaturgiju cele postavke i kretanje posetioca u velikoj meri organizuje namenski osmišljen scenario.

Šest video radova su prezentovana u dva formata - putem velikih panela - monitora i u vidu tableta na kojima se emituju snimci u okviru oslikanih ramova. Njihovi naslovi su: "Budućnost", "Sećanje", "Dekadencija", "Kolektivitet", "Utočište" i "Primordijalna supa".

Autori su izložbu posvetili "šarmantnoj i talentovanoj Kseniji Latinović, bez koje kolektiv "Efemerne Konfesije" nikada neće biti isti", te poručili publici da detaljno gledaju i "slušaju" izložbu.

Galerija Artget je domaćin prve izložbe u ovoj godini - “Banalnosti svakodnevice” tandema autorki Sare Pantović i Senke Trivunac.

Miha Colner je umetnički direktor galerije Artget za 2024. godinu.

Obe umetnice interesuju se za vizuelne reprezentacije svog neposrednog okruženja, kao i za značaj izgleda u svetu gde dominiraju vizuelni mediji. Njihove fotografije na nežan način prikazuju banalnost svakodnevnog iskustva u eri poznog kapitalizma, sa osvrtom na fenomene materijalizam i konzumerizam, visoka očekivanja.

Prve dve decenije 21. veka bile su obeležene poplavom informacija, slika i proizvoda.

Senka Trivunac stvara fotografije koje prikazuju izveštačenost sveta u kome slike stvari deluju stvarnije od samih predmeta koje ilustruju. Sara Pantović, sa druge strane, pravi fotografije koje su daleko trezvenije i manje ulepšane, skoro da predstavljaju povratak stvarnosti.

Senka Trivunac (40) je umetnica i fotografkinja koja živi i radi u Beogradu. Ona koristi različite tehnike, ali je trenutno njen osnovni medij fotografija. Diplomirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Atini, kao i vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Sara Pantović (34) je fotografkinja iz Beograda koja se bavi različitim žanrovima, od dokumentarne do konceptualne fotografije. Diplomirala je fotografiju i vizuelne komunikacije na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani. U fokusu stvaralaštva su joj dokumentarne instant fotografije njenog okruženja, kao i konceptualni fotografski projekti.

Galerija "Podroom" je večeras bila centar kolektivne višemedijalne izložbe filmova, video radova, crteža, slika “Arheologija otpora: korektiv za budućnost”.

Umetnice ove kolektivne izložbe su: Andreja Dugandžić, Alisija Grulon, Hristina Ivanoska, Katia Kameli, Monika de Miranda, SIDE kolektiv, dok je kustoskinja - Iva Kovač.

Izložba je prvo predstavljena u okviru 29. izdanja festivala “Grad žena” u oktobru 2023. godine u Ljubljani. Sada je pred beogradskom publikom prerađena verzija ove izložbe, za koju je i tada na jesen 2023. kustoskinja bila Iva Kovač.

Izložbeni projekat „Arheologija otpora: korektiv za budućnost“ inspirisan je višestrukim doprinosima u mapiranju i dokumentovanju različitih oblika feminističke borbe, sa posebnim fokusom na važnosti arhiva za društvene pokrete.

Vođenje kroz izložbu sa kustoskinjom Ivom Kovač je održano večeras sat vremena pre zvaničnog otvaranja.

Prateći program izložbe će 14. februara činiti predstavljanje knjige „Nevidljivi arhiv: Makedonka – organ AFŽ-a (1944-1952), istorijska iskustva i kulturno pamćenje“, a učesnice su - Manja Veličkovska i Jana Kocevska, dok će moderator biti Jelena Nidžović, urednica književno-tribinskog programa KCB-a.

Razgovor „Korektiv za budućnost“, povodom tekuće izložbe, biće realizovan 22. februara, a učesnice će biti - Urška Jež, izvršna producentkinja feminističke organizacije “Mesto Žensk”, Ivana Smiljanić, vizuelna umetnica i Jelena Višnjić, jedna od osnivačica i urednica festivala feminističke kulture i akcije “BeFem”.

Ova sadržajno bogata i raznolika izložba u više soba i nivoa sadrži trilogiju video radova kao dokumentarnih zapisa "Alžirski roman" (1, 2. i 3. poglavlje, od 17, 34 i 45 minuta) autorke Katie Kameli, nastali 2016, 2017. i 2019., video rad od 4 minuta "Udarna vest" (jednokanalni video, 2019, o migrantskoj krizi na granici SAD i Meksika) Ališe Grijon, kao i dokumentarni film "Staza do zvezda" (2022, 34 minuta) Monike De Mirande.

Takođe, u "Podroom"-u se nalazi instalacija "Dekodiranje otpornosti" (2022/2023), diptih "Dokument nedostaje" ("O metodologiji, tekst, glas i telo", "Performans br. 12") Hristine Ivanoske, serija ispisanih feminističkih stavova poruka, kostimi, fotografije, majice koje vise sa tekstovima na njima, crteži kredom, i drugo.

U svojoj knjizi “Arhivski zaokret u feminizmu” teoretičarka Kejt Ajhorn tvrdi da je „savremeni feminizam koliko podrška nasleđu mlađih generacija i odavanje pošte starijima, toliko i zamišljanje mogućih svetova današnjice i sutrašnjice i rad na njihovoj izgradnji“.

Kako su naveli autori izložbe, upravo na tom tragu nastaje i projekat “Arheologija otpora: korektiv za budućnost”, koja “svoje uporište nalazi u retrospekciji i agendi okrenutoj ka budućnosti”.

(Telegraf.rs/Tanjug)